Izvor: BalkanRock.com, 13.Avg.2016, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sziget 2016: A38 je glavna bina!
Zvanično prvi dan Szigeta doneo je energične nastupe na dve najveće festivalske bine, a imali smo prilike i da prisustvujemo odličnim svirkama na malim binama koje predstavljaju prave skrivene dragulje ostrva.
Dok je sunce sada već preuzelo primat nad vetrom i oblacima, tumarajući Ostrvom slobode, stigli smo do malenog Blues Pub stage-a. Na bini se nalazio sastav Frim Fram, a u pitanju je kanadsko-mađarska kombinacija koja izvodi tradicionalne blues i folk standarde, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << kao i autorske stvari. , Eleanor Young, istovremeno je pevala i vešto prebirala po akustičnoj gitari, dok se Peter Modos smenjivao na gitari i usnoj harmonici. Imali su i pomoć na sceni, u vidu dodatnog muzičara koji ih je neupadljivo pratio sa strane. Sjajnim interpretacijama pesama neprevaziđenih muzičara pretvorili su dan u istinsko uživanje, a posebno očarava Kanađanka nežnim i delikatnim vokalom. Svirka za dušu, nema šta.
Prvi koncert na Main stage-u koji smo posetili bio je John Newman, britanska pop senzacija. Pripadnice lepšeg pola, I to one mlađe generacije, bile su uzbuđene od samog starta, kada je u odelu i zalizane kose popularni muzičar zakoračio na scenu. Tokom čitavog nastupa kretao se brzim tempom s jednog kraja bine na drugi, istovremeno pevajući svoje prepoznatljive hitove.
Posle nekoliko pesama, majica mu je već bila mokra, ali to ga nije sprečavalo u demonstriranju svojih plesnih sposobnosti. Publika je impresionirana i vokalnim i igračkim umećem dvadesetšestogodišnjeg pevača, dok im ovaj servira “Gimme Your Love” i “Lights Down”. Setlista je krcata MTV hitovima, svaka strofa i refren pevaju se zajedničkim snagama. Intezitet ne pada ni prilikom izvođenja balada, jer svaka se završava pompeznim klimaksom. Newman kao da oživljava zaboravljene power pop balade, ispunjavajući prostor soul momentima kad god se ukaže prilika, u čemu su mu ženski prateći vokali od velike pomoći. Ogromnu euforiju publika doživljava kada sa bine dopiru taktovi pesama “Blame” i “Losing Sleep”, dok je “Love Me Again” na samom kraju pretvorila prostor ispred glavne bine u ogromni plesni podijum.
Na novo soul putovanje povela nas je Sharon Kovacz, holandska kantautorka koja je nastupala u A38 šatoru. Nadarena umetnica predstavlja vizuelno-vokalnu kombinaciju Sinead O’Connor i Amy Whinehouse i svojim neposrednim odnosom sa posetiocima, brzo je pridobila njihovu naklonost. “Hungary, I have your last name! We are all family!”, uzvikivala je Kovacz, što je naišlo na opšte oduševljenje u publici, posebno kod onih koji se zaista tako i prezivaju. Šestočlani prateći bend na sceni čini ravnopravno raspoređena grupa muško-ženskih muzičara, od kojih su se posebno istakle devojke na violini i violončelu. Kovacz iza sebe jedan dugosvirajući album, pa je setlista uglavnom sačinjena od numera sa tog izdanja. Pored toga, izvela je i nekoliko obrada, a najglasnije ovacije usledile su nakon izvedbi numera “The Devil You Knows” i “Wolf in Cheap Clothes”. Veoma pozitivno otkriće, kada je ovogodišnje izdanje Szigeta u pitanju.
Poslednji izvođač na glavnoj bini zvanično prvog dana Szigeta bio je Manu Chao. Prošlo je nekoliko godina otkada Manu Chao ne nudi nove pesme, ali to ne smeta ovom energičnom špansko-francuskom muzičaru da sa svojim kvartetom La Ventura besomučno ide na turneje. Koncert je počeo rege bitovima I pesmom “Mr. Bobby”, ali je bend ubrzo prešao na njima bližem miksu punk rocka i world muzike. Nije bilo pedlja scene koji Manu nije obišao, skakao je svuda po bini, udarao se u grudi, sa ili bez mikrofona u rukama, mameći najšire osmehe gledalaca. Njegova više nego očigledna radost što svira pred ovolikim brojem ljudi zarazila je sve prisutne. Na programu su bile pesme iz izuzetno obimnog kataloga i svih faza karijere, pa i one iz vremena kada je bio član grupe Manu Negra. Pravi okidač za zahuktavanje zabave bio je mash-up tri najkomercijalnije pesme “La Primavera/Me Gustas Tu/Bongo Bong” uz koje su se obožavaoci totalno razigrali. Konstantno je animirao masu, a singalong uz francusku “L’hiver esta la”, odnosno, njen najprostiji deo “Loiloiloi” predstavlja vrhunac nastupa. “Crazy Sziget” uzvikivao je Manu sa bine, dajući komplimente festivalskoj publici. Savršena plesna terapija za ogromni auditorijum.
Članovi britanskog benda Editors priredili su sinoć pravi koncertni spektakl. Za otprilike 90 minuta pružili su fantastičnu svirku bez dugih pauza , bez tehničkih nedostataka, bez ispraznih razgovora sa publikom, ukratko, bez greške. Frontmen Tom Smith je čas raskalašno mahao svojom gitarom čas klizio prstima po dirkama klavira, dok su ostali članovi benda, takođe, delovali savršeno usvirano, te su skupa odavali utisak dobro podmazane mašinerije. Prošle godine objavili su peto studijsko izdanje “In Dream”, pa smo imali prilike da čujemo i nekoliko pesama sa tog albuma.
Smith je pokazao da je frontmen svetske klase i nedovoljno je nazvati ga samo showmenom ili zabavljačem. Mnogo je više autentičnosti kod njega, čovek predstavlja otelotvorenje vlastitih pesama. Ponekad mračan, ponekad , ponekad misteriozan i uvek intrigantan. Izvanredno je kako njegovi čudnovati pokreti savršeno pašu uz ritam muzike koju izvode. Tu nema koreografije. Zna tačno kada treba pritisnuti pravo dugme.
Prilikom izvođenja pesme “No Harm” zvuči i ponaša se introvertno, na “Munich” je u pravom festivalskom raspoloženju, a uz “Ton of Love” nesebično pokazuje svoje plesne poteze. Dobili smo i akustičnu verziju “Smokers Outside of Hospital Door” i produženu verziju numere “Papillon”. Na kraju su nas potpuno razoružali sa “Marching Orders” i, bez sumnje, svim posetiocima ovaj koncert ostaće u najboljem sećanju.
Nedaleko od A38 šatora, od ove godine, nalazi se i Europe Stage. Koncept programa ove bine sastoji se u pružanju prilike neafirmisanim i mladim bendovima starog kontinenta da pokažu svoje umeće i predstave svoju muziku u što boljem svetlu. Sinoć smo posetili nastup austrijskog sastava Avec. U pitanju je trio, sa šarmantnom pevačicom kao liderkom benda, koja uz to svira i gitaru. Njihov muzički izražaj bazira se na intimnom i svedenom folk-rocku, poput Laure Marling, recimo. Prošle godine objavili su svoj debitantski album “What If We Never Forget”, te su sinoć promovisali pesme sa tog izdanja u svom kratkom setu. Pored podrške sunarodnika, i posetioci van Austrije su aplauzima i uzvicima zadovoljstva bodrili muzičare i konačni zaključak je da ovaj sastav ima ogromni talenat i nadamo se da će svoj potencijal iskazati u godinama koje slede.
Povratak u A38 usledio je kada su se na binu popeli članovi britanskog projekta Unkle. Čovek u belom odelu oko koga se sve vrti kada je ovaj sastav u pitanju je producent James Lavelle, jedan od osnivača grupe. Pored njega, na sceni je bio višečlani prateći bend ljudi u crnom koga su činili klavijatursta, gitarista, basista, bubnjar i pevačica snažnog i prodornog glasa. Iako je u suštini ovo elektronski projekat, sa živim bendom na sceni, dobili smo jednu žestoku rock svirku. Klupskom ambijentu doprineli su različiti svetlsoni efekti, koji su u savršenoj korelaciji sa zvučnim performansom grupe. Pripremili su nam setlistu sastavljenu od numera sa svih pet do sada objavljenih ploča, tako da je nastup predstavljao presek njihove karijere. Moćno su zvučale “Burn My Shadow” i “Be There”, a najdirljiviji momenat je usledio kada su muzičari posvetili pesmu pokojnom članu benda Gavinu Clarku. Za sam kraj izvedena je “The Answer” sa još uvek aktuelnog albuma “Where Did the Night Fall”, kada se i sam Lavelle dohvatio mikrofona.
Žurka na festivalu se nastavlja i danas kada su na programu dugo očekivani nastupi bendova Sigur Ros i Muse.
.jpg)
