Izvor: BalkanRock.com, 21.Avg.2016, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta muzičari slušaju: Vladimir Marinović (On Tour, Ventolin)
Vladimir Marinović je gitarista i pevač beogradskih sastava On Tour i Ventolin, koji su među najreprezentativnijim predstavnicima žanra za koji se kod nas ustalio naziv americana. Iako se o njegovim muzičkim uzorima dosta može zaključiti po tome što u nastupe često uključuje i obrade pesama drugih izvođača, a ponekad im, kako sa bendovima, tako i solo, posveti i čitav koncert, ovom prilikom je za Balkanrock pisao o svojim omiljenim albumima i o tome kako >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << su uticali na njega.
Neil Young – Tonight’s the night/On the Beach (1975, 1974)
Ova dva dela Ditch trilogije NY su u mom univerzumu nerazdvojiva. TNN sam zavoleo par godina pre nego što sam ga čuo, jer kad kao klinac pročitaš da bi trebalo pažjivo da pristupiš ovom albumu, jer te može odvući na tamnu stranu… sećam se iščekivanja da se ta ploča nabavi i prvog preslušavanja japanskog import vinila kod Ivana na Čuburi i žurki na kojima je ova ploča svirala, možda samo u mojoj glavi. A sa druge strane, tu je smirenje plaže i galebova, mešavina akustike, elektrike i spontanosti sviranja koja me je definitivno usmerila kako i šta u muzici raditi. Od svih ploča na ovoj listi, ove su najviše ja.
Johny Cash – American Recordings (1994)
Ako je r’n’r religija sa dvoglavim psom Elvisovog i Kešovog lika kao bogom, onda su AR jevanđelja kojima se vraćamo, iz kojih čitamo šta i kako. Prvi u tom nizu je neprikosnoveni comeback i početak testamenta kojem verovatno niko neće prići ni blizu.
Giant sand – The Love Songs / The Dream Syndicate – Live at Raji’s (1988, 1989)
Jedne oktobarske noći u ranim devedesetim, Goran je stavio ova dva albuma pred mene i rekao: ,,Biraj. Ćale mi je doneo iz Londona, jedan je tebi za rođendan, drugi meni”. Tako da su ove dve ploče, dva različita benda, u mojoj glavi uvek bile jedno. LS mi je i danas omiljena ploča GS. Ne znam zašto, iz svake ploče Gelba i ekipe se može naučiti puno i kao muzičar i kao čovek, verovatno jer je svaka toliko različita… A ova druga mi je i dalje među najozbiljnijim kandidatima za najbolji živi album, ono, ever. Mali klub, oznojeni bend, mala luda publika i snimak na dva kanala – rok en rol.
Gram Parsons – GP/Grievous Angel (1973, 1974)
Radosti CD reizdanja 2u1. Ako neko želi da čuje šta je prava virtuoznost u muziciranju i kako je emotivnost uvek nadmoćna nad tehnikom u vokalnom izvođenju, ovo su ploče koje bi trebalo da presluša. Sami počeci Cosmic american music, country rocka, alt countryja ili kako već…
Cowboy Jukies – The Caution Horses (1990)
Da parafraziram Žikicu Simića: ,,Na mojoj imaginarnoh honki tonk košulji izvezena su dva anđela, jedan od njih je Margo Timmins“.
Roky Erickson – Never Say Goodbye (1999)
Slušajte Rokija, sve što vam dođe pod ruku, nema toga puno. Svaka njegova pesma je zapis sa puta kojim se ređe ide i na koji se zato teško nabasava, a na kom su zato stvari koje ne srećemo svaki dan.
.jpg)
