Izvor: BalkanRock.com, 24.Apr.2017, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjedinjene Muzičke Države: Arkanzas
Arkanzas je izgleda jako nezanimljiva država, barem što se tiče sadržaja koji bi se našao u ovom uvodu. U pitanju je poprilično konzervativna i religijski obojena zajednica što joj je donelo nesrećnu reputaciju “hillbilly” prestonice Amerike.
Čak i likovi koji su odatle nisu previše simpatični, pogotovo nama Srbima. Bez da ulazimo u političku analizu nesrećnih devedesetih, većina će se barem malo namrštiti na pomen Billa Clintona i Wesleya Clarka. Dobro, postoji jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << jako opak lik sa Arkanzasom u izvodu iz matične knjige rođenih, ali njega ćete pronaći upravo na ovoj listi. Interesantno je da u ovoj državi ima dosta metala (što ćete i primetiti u nastavku). Ipak, i on je dobrim delom hrišćanski obojen, mada se to ne primećuje dok se malo dublje ne raspitate o bendovima. Tako da uopšte ne zvuči kao onaj Cartmanov (South Park) hrišćanski rock bend sa “I love you Jesus” refrenima.
E da, radnja filma “True Grit” se dešava u Arkanzasu pa otuda i ovaj plakat za naslavnu sliku. Očigledno je u pitanju originalna verzija sa Johnom Wayneom mada su burazeri Coen snimili i dobar rimejk sa Jeffom Bridgesom 2010. godine. A ako vam Arkanzas bude dosadan, spremite se za sledeći mesec, kada nas čeka jedan jaaako nezgodan zalogaj: Kalifornija…
10. I Was Afraid
Ovi klinci kombinuju emo, punk i shoegaze u jednu jako interesantu celinu i ne bi me čudilo da se vremenom proguraju u malo višu muzičku ligu. Nedavno su objavili svoje treće izdanje pod nazivom “Lonely frontier”.
9. The Wedding
Jedan od onih bendova sa nesrećnim imenom za tražiti po Googlu i YouTubeu. Ne toliko nesrećno kao Cumshots na torrentima, ali opet morate da se probijete kroz gomilu venčanica da biste ih našli. Čak ne pomaže mnogo ako dodate i “band”. Simpatičan bend sa dobrim mainstream potencijalom, ali su se, avaj, raspali 2015. tako da… toliko o tome. Ostavili su 3 studijska albuma iza sebe.
8. Fear Before (the March of Flames)
Lično najprijatnije otkriće na listi. U pitanju je neki eksperimentalni post-hardcore/metalcore. Bend je od 2010. na pauzi, ali su u vreme kada su se pojavili bili izuzetno cenjeni od medija i publike. Čoveče, čak je 65daysofstatic 2007. svirao njima kao predgrupa! Imaju 4 albuma (za sada) i sigurno ću naći vremena da ih malo detaljnije poslušam.
7. Living Sacrifice
Living Sacrifice su na neki način legendarni bend. Ime su izvukli iz Poslanice Rimljanima ili tako nekog biblijskog čuda. U pitanju je jedan od prvih hrišćanskih death metal bendova (da), osnovan još 1989. godine. Prvi put sam čuo za njih jer je njihov gitarista Jason Truby svirao na dva albuma P.O.D.-ja (to je ta neka crkvena veza). Vremenom je žanr išao u različitim pravcima, mahom ka hardcoreu i groove metalu. Sve u svemu, serija ubitačnih i brzih rifova i nemam pojma gde se tu uklapa Isus, ali ajde da im verujemo.
6. Pallbearer
Sama reč “pallbearer” u engleskom označava jednu od osoba koje nose kovčeg na sahrani. Tako da je ovde u pitanju synth pop bend. Ovaj pokušaj fazona na stranu, fanovi doom metala sigurno su se susretali sa ovim bendom. Njihov debi iz 2012. “Sorrow and extinction” pokupio je nagrade najboljeg debi albuma na Pitchforku, Spinu i još nekim muzičkim časopisima. Ovi se ne deklarišu ko hrišćanski bend (za divno čudo).
5. RWAKE
Ne dajte da vas zavara ova smešna Davy Crockett kapa koju fura pevač. Rwake furaju sludge metal ko da su iz New Orleansa. I to ne onaj nalickani, već trve Eyehategod/Buzzoven style. Da dodatno začine stvari, imaju i curu na pratećim vokalima i semplovima. Vole da počnu pesme lagano, ali vrlo brzo kreće mrvljenje mozga
4. Gossip
Kakva promena, zar ne? Iako se zvanično Gossip vode kao bend iz Vašingtona, svo troje su iz istog gradića u Arkanzasu. Jedno vreme je njihov indie/dance rock dominirao muzičkim televizijama koliko zbog same muzike toliko i zbog karakteristične harizme i hm… sveprisutnosti pevačice Beth Ditto. U tom naletu su nastupili i na Exit festivalu 2012. godine. Prošle godine su prestali sa radom, ali nedavno sam video da je Beth krenula u solo vode.
3. Evanescence
Yup! Možda se niste nadali ovima. Da nisu poznati, verovatno bi zaglavili na dnu liste, ali evidentno je da su Evanescence svojim debi albumom “Fallen” i naročito singlom “Bring me to life” postali prepoznatljivi širom planete. Kada su se pojavili, Amy Lee je postala vlažni san svakog nu metal adolescenta (podigo sam dva prsta upravo). Dobar je to bio album u suštini. Vrlo brzo je počeo da kruži i demo album “Origin” koji je bio još mračniji od legitimnog prvenca. Nakon toga su lagano počeli da se gube iz meinstrima. Postoje i dalje, mada je Amy jedini originalni član, čak ni osnivač benda, Ben Moody (gitara), više nije s njima.
2. Al Green
Soul legenda 70-tih, redovni član listi najvećih muzičara svih vremena i član Rokenrol kuće slavnih od 1995. godine. U Americi je poznat i kao Reverend Al Greene i to ne iz fazona. Još davne 1976. se okrenuo religiji i postao pastor. Snimao je i neke religiozne gospel albume, ali se nakon slabog uspeha vratio konvencionalnim pesmama. Kada ne gostuje na televiziji, drži propovedi u Memfisu.
1. Johnny Cash
The men, the myth, the legend. Šta u par rečenica napisati o čuvenom “čoveku u crnom”, a ne ispasti smešan? Srećom, koleginica Dragana se Cashom malo detaljnije bavila u ovom tekstu. Ipak, ukoliko neka omladina čita ovo, pored slušanja hitova i (naročito) poslednjih American Recordings albuma, preporučio bih im i film “Walk the line” (2005) sa odličnim Joaquinom Phoenixom. Interesantnije je od wiki biografije…
Bonus video:
Realno, bolje nego Bill kako ga duva… saksofon.
.jpg)
