Izvor: BalkanRock.com, 20.Jul.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razni izvođači – Milan B. Popović & Hronično neumorni (2015)
Pet godina nakon objavljivanja kompilacije Vreme brutalnih dobronamernika, sa pesmama koje su domaći sastavi – uglavnom metal provenijencije – snimili na stihove Milana B. Popovića, a četiri godine nakon pojavljivanja Popovićeve poslednje pesničke zbirke, Na kori integralnog hleba i olovci, pojavljuje se dupli album Milan B. Popović & Hronično neumorni. Prvobitnu zamisao o novoj, šestoj po redu knjizi poezije, Popović je pretočio u drugu kopmilaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << sa pesmama snimljenim na njegove stihove.
Na albumu Milan Popović & Hronično neumorni, koji je moguće besplatno preuzeti sa Popovićevog zvaničnog sajta, na okupu su se našli izvođači različitih profila – od veterana domaće scene sedamdesetih, osamdesetih i devedestih godina prošlog veka, preko onih koji su se afirmisali tokom poslednje decenije i po, do onih kojima pojavljivanje na ovoj kompilaciji predstavlja jedan od prvih diskografskih zapisa. Žanrovska raznovrsnost donekle čini ovaj album manje kompaktnom celinom no što je to bio slučaj sa Vremenom brutalnih dobronamernika; sa druge strane, ta šarolikost, te prisustvo velikog broja etabliranih imena regionalne scene čini ovaj album u mnogome intrigantnijim no što je slučaj sa Vremenom brutalnih dobronamernika.
Pred izvođače na ovom albumu stavljen je nimalo lak zadatak: uglazbiti liriku duboko ličnu, a pisanu pretežno slobodnim stihom sa isprekidanom rimom ili sa potpunim odsustvom rime. Slobodan stih je, svakako, morao predstavljati najveću poteškoću za one izvođače čiji se muzički izraz ponajčešće zasniva na čvrstoj formi – dakle za izvođače hard i uopšte gitarskog rock usmerenja – a rima za one čija snaga izraza počiva upravo na originalnoj i efektnoj rimi – dakle za hip hop izvođače. Te poteškoće najlakše su, čini se, prevazišli world music izvođači. Tako uvodna pesma, optimistična „Misli“ Del Arno Banda, sa finim prelivima orgulja i duvačkih instrumenata, tipično delarnovski vedri komad, ulazi u red najuspelijih pesama sa albuma, a druga pesma na albumu, akustična latino stvar „Ona“, nastala udruženim snagama veterana Miroslava Dukića i mladog Flip Flopa, izuzetno efektna u svojoj svedenosti.
„Rez“ grupe Monera je minimalistička, akustična, alternativna kompozicija, koja dobro hvata ambijent stihova na koje je napisana, ali je za uho pomalo neprijatna. „Jah“ The Socksa, jedina pesma sa ovog albuma koja je na egleskom jeziku, veoma je dobro otpevana, odsvirana i producirana (produkciju pesme potpisuje član Alogie Srđan Branković) reggae stvar, sa sjajnim violinskim deonicama. Pesma „Ubuduće ne pričaj o budućnosti“ predstavlja možda najbolji komad sa ovog albuma. U njoj je Popovićeve stihove, na muziku Miroslava Dukića, recitovao multimedijalni umetnik Branko Radaković; stihovi su izgovoreni sa puno osećajnosti, a iz prekrasne Dukićeve kompozicije, u kojoj dominira klavir, sa veoma lepim gitarskim solom, može se naslutiti kako bi njegov nekadašnji sastav, Tako, zvučao da je danas aktivan.
Heavy metal „Prirodno“ Seljačke Bune sasvim je u skladu sa mračnim stihovima, ali je, i pored dobre svirke, humoristička crta – za grupu, doduše, karakteristična – prisutna najpre u vokalnom izvođenju, ono što ovu pesmu mora činiti napornom svakome kome je domaći teškometalni humor dosadio. „Burek s osmehom“ je među uspelijim hip hop komadima sa ovog albuma, za šta je manje zaslužna (istina: veoma dobra) interpetacija Kruksa, koliko činjenica da je reč o Popovićevim duhovitim stihovima u jutru u pekari (koji pokazuju da Popović ume i da svoj stih podredi tradicionalnijoj metrici i rimi), veoma podesnim za tekst hip hop pesme. Hornsman Coyote je politične stihove pesme „Predsedniče“ obukao u ruho furioznog reaggea, kojim dominiraju zvuci njegovog trombona; himnična, nabijena besom, „Predsedniče“ ulazi u red najboljih pesama sa ovog izdanja.
„Da“ Autogenog Treninga je melodijski, izvođački i produkcijski veoma uspela alternative rock stvar. Iza imena Hashish Club kriju se Stefan Simić i Bojan Brukner, nekadašnji ćlanovi kultnog banda Belgrade Ghetto, a solidan mračan industrial komad „Izjedeni živac“ stilski se donekle naslanja na pozne radove njihovog nekadašnjeg sastava. Elizabeta Klinčarevska Mladenovska, alias Elly Rasta Girl, zastupljena je na ovom izdanju sa dve verzije iste pesme: prva – „Sloboden um“ – je na makedonskom, a druga – „Vreme bez granica“ – na srpskom; pesme plene sjajnim duvačkim deonicama i prijatnim glasom Elly, a verzija na makedonskom, upravo zbog jezika, ima naročitog šarma.
„Posle meseca“ Skaj Viklera je papazjanija jazza, horora i humora – na stranu što ova pesma deluje više kao parodiranje no kao muzičko tumačenje Popovićevih stihova, ali što ova pesma nužno ulazi u red onih koje slušaoca ostavljaju u dilemi: „Šta li im je bila namera kada su ovo snimali?“; mogao je multitalentovani Miljenović mnogo bolje. Stihovi pesme „Sve ove godine“ bili su znatno manje podesni za oblačenje u hip hop ruho od stihova „Bureka s radošću“, ali je Vudu Popaj interpretacijom uspeo da izvuče maksimum iz njih; pesma se, ipak, doima manje uspelom, između ostalog i zato što iz usta Vudu Popaja očekujemo da čujemo duhovite kalambure kakvih u ovoj pesmi nema. U zanimljivoj „Istine mamlazi kriju (Batina)“ Popović se okušao kao izvođač: na industrial orijentisanu kompoziciju Zorana Marinkovića govorio je svoje stihove, dok je refren – valja naglasiti: izvrsno – otpevao Marinković.
„Mesečeva oštrica“ Broken Arrowa je pop metal himna, fin komad kome se može zameriti samo arhaičnost i pripadnost žanru odavno iscrpljenom. Sa druge strane, „Glas“ Dark Skya predstavlja uspelu kombinaciju tradicionalne power balade i savremenog srednjestrujaškog zvuka. Aleksandar-Alek Jovanović odlučio je da stihove pesme „Otuđen“ odene u formu veoma fine akustične balade; sličnog senzibiliteta je i „Lavirint tajni“ Nikole Čuturila Čuture (produkciju potpisao Dukić), sa izuzetno lepim refrenom i gitarskim solom. „Litice“ Canwaita predstavlja jednu od uspelijih hip hop pesama sa albuma, za šta su podjednako zaslužni stihovi pogodni za formu hip hop pesme i originalna matrica. „Generacija“ M.A.X.-a znatno je manje uspela – posredi je, kao i u slučaju Vudu Popaja, odsustvo metrike i rime zahvalne za žanr.
Instrumentalni deo pesme „Virtuelni trubadur & Plezira vir“ Snova veoma je lep – u skladu sa imenom, kompozicija, odsvirana na akustičnoj gitari, nosi blage primese renesansne muzike a prošarana je elektronskim elementima – a ženski vokal i zvuk muzičke kutije na kraju pesme izvrsno korespondiraju sa motivom mrtve drage nagoveštenim u stihovima, mada su stihovi izgovoreni sa nešto manje umeća no što je, recimo, slučaj sa pesmom „Ubuduće ne pričaj o budućnosti“. „Samo oka da ne ispustim dah“ Subjektivnog Suda, iako solidna, u svom minimalizmu neizbežno gubi u poređenju sa drugim reggae komadima sa albuma, pa i sa svedenijom „Nekad i sad“ Čarasa. Frontmen Ex Revolvera, Vladimir Jakšić odsvirao je i otpevao veoma uspelu klavirsku baladu „Snu u zagrljaj“. „Bio“ Sollowa je verovatno najupečatljivija hip hop stvar na ovom izdanju; jasno, u pitanju su pre svega vredni stihovi, no i sama interpretacija je za pohvalu.
I u pesmi „Poeta umire tiho“ Popović se ogledao kao interpretator sopstvenih stihova, ovoga puta na veoma lepu gitarsku temu Zeleta Lipovače. Pop rock „Al’ brane mi“ Branislava Lazića, sa veoma zanimljivim uvodom – refren otpevan dečijim glasom – predstavljao bi jedan od zanimljivijih komada na albumu da nije najslabiji u produkcijskom pogledu. I „Oseti me“ Galome je vedri pop rock, aranžerski veoma uspeo, sa prizvukom osamdesetih, ali nipošto arhaičan. „Ovde“ Grima je tek solidan melodični hard rock, dok je teška balada Faulta „Prisutan dok me nema“ nešto uspelija. Stereo Tip su ponudili hard rock komad „Poslednji put“, muzički sasvim dobar, no preveliko oslanjanje na američku školu teškog rocka ne korespondira najbolje sa Popovićevim stihovima, koji se, dobrim delom, oslanjaju na domaću pesničku tradiciju. Coa, sa pesmom „Nisam poput tebe“, zatvara album; iako stihovi izvrsno funkcionišu kao završni, pesma ima isti problem kao i komadi „Sve ove godine“ i „Generacija“.
Većina izvođača je, dakle, Popovićeve stihove uglazbila sa dosta uspeha. No gotovo svi su svojom muzikom i izvođenjem na izvrstan način pogodili tačnu atmosferu, tačan senzibilitet Popovićevih pesama o mračnom vremenu i ljudima u njemu. Sa puno uspeha su pravljeni izbori između mola i dura, između sporijeg i bržeg tempa, između minimalističkih i bogatih aranžmana. Sve i da nije tako, sama činjenica da je Popović uspeo da na jednom projektu okupi ovoliku i ovakvu grupu ljudi, u vreme kada svaki takav posao na svom početku nalikuje Sizifovom, čini ovo izdanje vrednim pažnje. Milan B. Popović & Hronično neumorni jeste album razuđeniji no što je to bilo Vreme brutalnih dobronamernika, ali to nipošto ne znači da nema kontinuiteta između ova dva izdanja – kontinuiteta koji uspostavlja Popovićeva introspektivna poezija, na momente jezovita, na momente optimistična, ali uvek angažovana, čak i kada je duboko intimna. (Valja dodati da je ovaj album, kao i Vreme brutalnih dobronamernika, vizuelno uobličio Popovićev stari saradnik Jakša Vlahović.) Nije izvesno da li je Popović to imao na umu, ali bi Milan B. Popović & Hronično neumorni svakako mogao biti drugi deo Popovićeve muzičke antologije.
Spisak pesama:
CD1
CD2
.jpg)
