Izvor: BalkanRock.com, 25.Apr.2016, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo metal jedinstvo na snazi – United Metal Festival VI u “The Quarteru”
Prototype Unleashed; foto: Nataša Božić
U subotu uveče novosadski klub “The Quarter” je bio domaćin šestog United Metal Festivala. U pitanju je svakako jedno od najbitnijih metal dešavanja poslednjih godina na prostoru Novog Sada i ono je i ovaj put delovalo obećavajuće, budući na to da je u „ponudi“ imalo, kao i uvek, šest žanrovski šarenolokih bendova, pristojnu i svima dostupnu cenu ulaznice i kvalitetnu organizaciju. Domaći sastavi koji su sada imali >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << priliku da učestvuju na ovom događaju su lokalni Northern Revival i Obscured, Subotičani All The Arms We Need, apatinski Prototype Unleashed, Nišlije Marica, kao i beogradski NadimaČ.
Nažalost, u startu su se kao negativna stvar ispostavile vremenske prilike koje su onemogućile jednu od omiljenih aktivnosti posetilaca, a to je skupljanje i druženje ispred pre nego što svirke počnu, tako da se ta prilično uspavana i pomalo turobna atmosfera koja se tu formirala prenela i u klub. Direktna posledica toga je bila da, usled promenjenog redosleda bendova, prvi od njih bude dočekan sa prilično malim brojem ljudi, ali ih to svakako nije omelo u izvođenju svog nastupa. U pitanju je Northern Revival, koji je stupio na binu malo pre 21 čas i time otvorio festival.
Northern Revival
Ovaj stoner-sludge sastav već duže vreme egzistira na novosadskoj metal sceni i koncertno je prilično aktivan i već dobro znan svim ljubiteljima žanrova koji oni stapaju u svojoj muzici – a to rade i više nego dobro. Energična izvedba i ignorisanje činjenice da je atmosfera mlaka, a publike malo im je svakako dalo veliki plus jer biti profesionalan u takvim okolnostima sigurno nije uvek lak posao, no oni su ga odradili besprekorno i pred kraj svoje svirke uspeli da privuku više ljudi i konačno malo “ugreju” klub koji je dotad bio prilično hladan ne samo u smislu temperature. Za oko pola sata, koliko su imali na raspolaganju, momci su, između ostalih, izveli pesme “Tongue Twister“, „Life Consumer“, „From Shit To Roses“, kao i „Square with the House of God“ sa kojom su i okončali nastup i binu prepustili sledećem izvođaču.
Prototype Unleashed
Prototype Unleashed je, posle skoro pola godine pauze, nastupio u Novom Sadu i ovaj put ponovo sa izmenama u postavi za koju, bar posle ove svirke, postoji velika nada da će biti stabilna jer malo je reći da je ovaj bend “objasnio” kako se rade neke stvari. Uz popunjene prve redove, headbanging od prve do poslednje pesme, neizostavne šutke, dosta bolju atmosferu i fenomenalno osvetljenje i ozvučenje, Prototype je nesumnjivo izveo jedan od svojih najboljih nastupa dosad. Otpočeli su ga sa snažnom „End of all days“ i momentalno zagrejali prisutne koji su od te tačke večeri pa nadalje pristizali u sve većem broju. Autentičan frontmen o čijem neverovatnom vokalu je i pre bilo reči je ovaj put ne samo potvrdio svoju dominaciju u visokim i clean deonicama, nego i pokazao da može odlično da iznese i growl, što je svakako bilo veoma prijatno iznenađenje. Takav kompleksan vokal u kombinaciji sa fenomenalnom ritam sekcijom i melodičnim, zaraznim solažama je u najmanju ruku savršena kombinacija. Mladi, ali sjajni muzičari koji u celosti ostavljaju utisak benda koji iza sebe ima daleko veći staž i mnogo više iskustva su ovaj put pokazali da vera u srpsku metal scenu treba da opstane dok god postoje sastavi poput njih – u potpunosti posvećeni tome što rade, sa puno ljubavi, truda i volje za napretkom, a to su verovatno neki od glavnih sastojaka za uspeh koji ovim momcima teško da će izostati u vremenu koje se pruža pred njima. Ovaj put su premijerno izveli i dve nove pesme, “Angels and Wars“ i „Satsugai“, a pored njih, na setlisti su se, naravno, našle i „Finally Set Free“ i „Freedom of Choice“. Posle slušanja istih, svrstavanje ovog benda u jedan žanr bi bio nemoguć posao budući da se kretalo od klasičnog heavy metala preko thrasha i sve do čak deatha, ali zašto bi, na kraju krajeva, i bilo potrebe za etiketom? Ispraćeni snažnim ovacijama, oko 22 časa su napustili binu i “predali štafetu“ narednom bendu, Novosađanima Obscured.
Obscured
Death-black metalci koji takođe nisu duže vreme nastupali u ovom klubu, sada su dobili priliku za to i, budući da se do ove tačke večeri on već dobro popunio i da je vladalo dobro raspoloženje među publikom, njihov posao je bio samo da to održe, a oni su, naravno, uradili i više od toga. Ovaj put u uvećanom sastavu, uz još jednog, novog gitaristu, njihov tvrd zvuk je time dobio na jačini i prodornosti, a prodornost je svakako jedna od glavnih odlika ovog benda. Muzika vidno formirana pod uticajem death metala ‘90-ih godina sa black metal uplivima, a opet i sa svojim ličnim pečatom, dobrim vladanjem scenom, komuniciranjem sa publikom i generalno kvalitetnim nastupom, Obscured je i ovaj put svoju svirku odradio odlično, kako se uostalom i očekivalo od njih. Uz već više nego iskusne članove koji su se iskristalisali radom u nizu značajnih bendova na sceni i različitim projektima, jasno je zašto je ova ekipa relevantna i uvek dobrodošla na manifestacijama ovog tipa. Repertoar im je u skladu sa okolnostima bio kratak, ali efektan, a na njemu su se našle pesme “God is Inhuman”, “Abominations”, koju su posvetili kolegama iz benda Alitor, “The Appalling of the World Above” i “Tears ov Nergal”. Prisutni su sjajno reagovali na Obscured, a bend se maksimalno trudio da im uzvrati i u tome je, kako je već rečeno, i uspeo. Malo iza ponoći su okončali svoj nastup, a na red je došao NadimaČ.
NadimaČ
Verovatno jedan od najzabavnijih, a zapravo, paradoksalno, najozbiljnijih sastava na srpskom metal nebu, buntovnici (sa razlogom) koji, kako je i pre pomenuto, teraju svoju priču do kraja i ostaju joj verni bez obrzira na sve, savršeno su nastavili niz koji su prethodni bendovi započeli. Iznoseći svoj thrash-crossover paket agresivno, brzo i neverovatno energično, ovaj put u klasičnoj postavi, momentalno su svoje raspoloženje preneli na prisutne. Veseli, uvek dobro raspoloženi i voljni da kroz svoju svirku zapravo ispričaju tu priču čija suština je krajnje jasna i ogleda se samo i kroz naslove pojedinih pesama poput „Smrt Autoriteta” i „Je*e Mi Se“, koje su se i sinoć našle na setlisti, NadimaČ je “oduvao”. Kao i prethodni put, opet su pojedinci u publici iz drugih mesta došli na ovaj festival samo zbog njih, a kada i posle 10 godina egzistiranja na sceni imate takve fanove, onda znate da radite dobar posao. Sama svirka benda je bila brza, žestoka, snažna, pravi energy bomb koji nikog nije mogao ostaviti ravnodušnim, voleli ovakvu muziku ili ne. Frontmen koji odlično komunicira sa publikom i time dodatno podgreva atmosferu, usvirana i uigrana ekipa muzičara iza njega koja svoj posao radi vrhunski i svi zajedno funkcionišu kao jedan – to je NadimaČ, i verovatno nikad neće prestati da bude. Iako je, sasvim logično, bilo traženja bisa, morali su da završe svirku i toplo se pozdrave sa publikom, a mesto na bini zamene sa sledećim bendom.
All The Arms We Need
Subotički sastav All The Arms We Need je oko 23:30h započeo nastup koji mu je ujedno bio i prvi na ovom festivalu. Kombinacija death metala i hardcorea sjedinjena u njihovoj muzici je sigurno bila vrlo zanimljiv prelaz i začin koji su oni dodali ovoj večeri, žanrovski pretežno drugačije obojenoj. Iako se publika malo smanjila na početku njihovog nastupa, to je bilo minorno budući na to da svi koji su ostali su fenomenalno ispoštovali bend koji je svoju svirku odradio veoma dobro i ljubiteljima ovakvog zvuka sigurno bio poslastica. Zapravo, nakon prvih par pesama, stekao se utisak da se deo publike vratio u klub, što je vrlo pozitivna stvar budući da je opšte poznato, nepisano “pravilo“ da pred kraj festivala ljudi masovno odlaze na drugu stranu uopšte ne dajući više nego potrebnu pažnju poslednjim bendovima. Srećom, ovaj put to nije bio slučaj, tako da su All The Arms We Need imali i publiku i dobru atmosferu koja je ostala takva još od svih prethodnih izvođača. Između ostalih odsvirali su i pesme “Black Raven“, sa kojom su otpočeli nastup, potom „Get on Your Knees“, „Our Will“, koje su sve našle lep put do prisutnih čemu je nesumnjivo doprinelo i snažno iznošenje istih. Oko ponoći su okončali svoju svirku, a na red je došao i poslednji bend za ovo veče, niška Marica.
Marica
Death/thrash metalci koji su nakon tačno godinu dana ponovo bili deo ovog festivala su, očigledno, jedva dočekali da se domognu bine i krenu da “praše”. Kao što je već pomenuto, ovde nije bio slučaj da je većina ljudi otišla pre kraja, tako da je Marica imala, za takve okolnosti, više nego solidnu “masu” ispred sebe i ispunjene prve redove, sjajnu podršku i, iako već na izmaku snage, odličnu atmosferu koja je doprinela tome da se ovaj događaj okonča skoro pa maestralno. Fenomenalna svirka jednog krajnje perspektivnog mladog benda iz kog sa bine isijava talas pozitivne energije zaista je bila idealan finiš ove večeri. Prodoran vokal harizmatičnog i još jednog u nizu frontmena koji je održavao odličnu komunikaciju s prisutnima, vidno uvežbana ekipa iza njega i cirkulisanje veoma prijatne energije, kako između benda i publike, tako i između samih članova – tako bi se najbolje mogao opisati ovaj nastup. Otpočeli su ga sa pesmom “Maybe Human is Divine”, nastavili sa “Meatgrinder”, “Deep Down”, “Opium”, koje su sve, sa jasnim razlogom, bile veoma dobro prihvaćene, a svirku su priveli kraju sa svojim malim hitom “Hypercube” i time stavili tačku na još jedno uspešno izdanje ovog festivala.
UMF VI je delovao obećavajuće i opravdao očekivanja. Širok spektar raznolikih bendova, pomenuto vrhunsko ozvučenje i verovatno dosad najbolja rasveta za metal svirke koja je celokupnoj manifestaciji dala poseban šmek – to je ono u čemu su svi prisutni mogli da uživaju u subotu uveče. Ipak, ne može se oteti utisku da je poseta ovaj put bila malo slabija nego jesenas, kada se na istom mestu održavao UMF V, ali to srećom nije uspelo da pokvari celokupnu sliku u značajnoj meri. Borba za metal scenu, isticanje i promocija domaćih bendova su evidentno glavni ciljevi ekipe iz UMF-a i, sudeći ne samo po poslednjem, nego po svim festivalima koje su dosad održali, te ciljeve uspešno ostvaruju i može samo da im se poželi da nastave u tom pravcu jer je činjenica da su takve, postojane organizacije uvek više nego dobrodošle i poželjne kada je u pitanju ova muzika, posebno kod nas.
.jpg)
