Izvor: BalkanRock.com, 26.Avg.2016, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niš posetila beogradska Deca iz vode
foto: Biserka Jovanović
izKoncert koji je odložen zbog nepostojanosti vremenskih prilika održan je sinoć u okviru beogradskog projekta Deca iz vode u dvorišu Univerzitata znanom kao Banovina.
Bez ikakvih iznenađenja, jer sve je bilo potanko unapred najavljeno podjednako euforično koliko su na samom nastupu u više navrata članovi benda predstavljani imenom i prezimenom, otpočela je demistifikacija onoga što je za sobom ostavio kultni rok sastav Ekatarina >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << Velika.
Dok su se na bini ređali ljudi koji su dobri poznavaoci rada EKV-a i već dugo u muzičkom poslu, publika je dobrim delom bila mlada. Sinoć nije bilo kiše da remeti školu kroz koju se izgleda mora proći pre ili kasnije. Uz film Marka Novičića emitovanim pre početka muzičkog dela programa te sveukupnu otvorenost gde je upućen poziv svima radima da bilo kojim umetničkim izrazom doprinesu održanju sećanja na Milana Mladenovića, može se pomisliti da je tekovina koju je za sobom Milan ostavio lako savladiva stvar. Nimalo nije. U prilog tome ide i trema izvesne Nišlijke u trenutku pojavljivanja na sceni kako bi predstavila sebe i svoju fotografiju poslatu udruženju Deca iz vode, a konačno objašnjava poznata rečenica Yu grupe “Ili živiš rokenrol ili ne znaš šta je to” koja je između ostalog sijala na platnu u toku koncerta nakon projekcije filma.
“Voda“, “Kao da je bilo nekad” i “Ljudi iz gradova” bile su prve na set-listi benda čija postava sasvim imitira nekadašnju. Zatim “Zajedno“, “Zabranjujem“, “Budi sam na ulici“, “Soba“. Sa Lunom Škopeljom za klavijaturom vizuelni identitet je približan. Međutim, svaki tribjut sastav daje svoj pečat u muzičkom smislu, pa je tako, na primer, pesma “Krug” ututkana u rege formu, što je izgledalo simpatično uzevši u obzir da je to pesma koja se najviše izvodi i kao da je zaslužila taj momenat otegnutosti kakav unosi ovaj muzički pravac. No, mnogo pre nego što smo čuli “Krug” izvedena je ona koja je u samoj svojoj srži rege “Ona se budi” Šarla Akrobate. Odmah potom su se nanizale “Aut” i “Radostan dan” da bi zajedno sa prethodnom delovale poput kakvog disko bloka.
Zanimljivo je da je najviše ovacija izazvala sledeća, ni manje ni više nego “Novac u rukama” gde su Nišlije dobile prostora da vokalno podrže Decu iz vode. Orilo se dvorište Univerziteta dok je iz zvučnika izranjao upozoravajući bas koji tera da izviješ vrat i naoštriš čula u očekivanju opasnosti. Zoran Mladenović, inače aktivan u svom Kiza Bluza Bendu, je sasvim prirodno i iz duše pevao, dosta uloživši u komunikaciju sa prisutnima. Time je možda smanjio tenzije kakve izazivaju pesme koju su potom usledile “Tattoo“, “Modro i zeleno“, “Sinhro” i onda pomenuti “Krug“.
Sada je već publika bila krajnje angažovana. Raspevana i razigrana. U prijateljskoj atmosferi došao je red na najpoznatije i najomiljenije numere “Par godina za nas“, “Ti si sav moj bol“, “Oči boje meda“, “Zemlja” i još jedna iz doba Šarla Akrobate “Niko kao ja“. Za bis su ostavljene “Ljubav“, “Srce” i jedno neobično “nanananaaa”, koje je Zoran umetnuo u svoju izvedbu poslednje pesme “Anestezija“.
EKV je doneo zvuk koji ne prestaje da nas prati, izaziva i inspiriše. Kao takav postao je zagonetan i postavio pred nas jedan od težih zadataka. Možda čak nerešiv. Ili zadatak sa više rešenja čije je nalaženje prepušteno pojedincu. Zadatak takav da ga čak i ne vredi rešavati, dovoljno je prepustiti se i pustiti da voda nosi u zaborav.
.jpg)
