Izvor: BalkanRock.com, 28.Avg.2015, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nightwish – Endless Forms Most Beautiful (2015)
Kada je Nightwish objavio „Imaginaerum“ 2011. godine, utisak je bio da je bend dosegao svoj zenit u pogledu prezentacije albuma, kompozicije, pompeznosti u svakom smislu. Nakon takvog albuma, koji je zahtevao i film, nametalo se pitanje: „Šta dalje? Šta je to što Nightwish može da snimi što može jednom ljubitelju benda ili čak i običnom simpatizeru da ponudi što već nije ispratio tokom ranijih izdanja?“
Četiri godine kasnije, Anette Olzon više nije deo benda, >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << Floor Jansen zauzima njeno mesto, bubnjar Jukka Nevalainen je napustio bubnjarsku poziciju zbog problema sa ozbiljnom insomniom, bend prirodaje multiinstrumentalistu i kompozitora Troya Donockleya. Govorilo se o tome da Tuomas Holopainen želi da se vrati rok korenima svog benda i da snimi „jednostavniji rok/metal album“.
„Endless Forms Most Beautiful“, konačni proizvod nove postave benda istovremeno pokazuje neke pomalo zaboravljene elemente benda iz ranih godina Nightwisha, ali takođe ulazi u trku sa „modernijim“ i „komercijalnijim“ zvukom nalik na mlađe kolege iz benda Delain. Folk elementi su ovoga puta izraženiji i prisutniji i podsećaju na ranije dane njihovog prvog albuma „Angels Fall First“. Taj element zvuka dolazi prevashodno od strane novog člana, Donockleya, koji svira gajde, frulu, kao i buzuki, između ostalog. Pesma na kojoj se taj folklorni prizvuk može uočiti je i singl ovog izdanja, „Elan“. Premda ovakav zvuk nije neobično čuti i kod nekih drugih bendova i što sam po sebi nije naročito originalan, svakako je zanimljivo čuti Nightwish koji je malo „povukao kočnicu“ nakon poslednjih nekoliko sinematičnih i dramatičnih albuma i predstavio nešto opušteniju i suptilniju atmosferu. To ne znači da bend ne koristi i svoja prepoznatljiva symphonic power metal oružja, samo što je orkestarski deo zvuka možda ovoga puta malo više “povučen” u drugi plan.
Ako je Tarja svojim vokalnim pristupom donosila “opersku” atmosferu, dok je Anette unosila sladunjaviji pop senzibilitet, Floor kao frontmenka sa agresivnim rok stavom daje ozbiljan, čvrst i ljut power metal glas i stas čitavom bendu i sasvim dobro nosi čitavu instrumentalnu stranu benda. Lepo je čuti ovakav spoj nekadašnjeg After Forever senzibiliteta i Nightwisha koji pored svoje epske atmosfere sada nudi i izraženiju rok/metal oštrinu koja nije bila svojstvena finskom sastavu u prošlosti.
Neki elementi prošlog albuma se i dalje mogu pronaći na ovom izdanju. Primera radi, unutar instrumentala “The Eyes of Sharbat Gula” se mogu čuti deonice dečjeg hor koje zvuče nalik na isti onaj hor koji je pronašao mesta u singlu “Storytime”. Takođe, ako je Tuomas na prošlom albumu predstavio višestavačnu kompoziciju koja će trajati preko deset minuta sa “Song of Myself”, ovoga puta je taj koncept otišao mnogo dalje sa numerom “The Greatest Show on Earth” od čitavih dvadeset i četiri minuta!
Generalno, album je prepun složenijih aranžmana, zanimljivih harmonskih rešenja, pevljivih refrena, ali deluje prilično pitko i slušljivo čak i za nekoga ko nije nužno Nightwish fan. Glas Floor Jansen, kao i muzički pristup benda nakon Tarje Turunen ere omogućava veći pokret i sinematičnost.
Nema šta, ako volite novije Nightwish albume, ovaj vas neće razočarati. Raznolikog sadržaja ima na pretek, keltski zvuk, jake rok/metal gitare, odlična orkestracija, čak i u nekim trenucima određeni elementi elektronike dobijaju svoje mesto. Naravno, naracija Richarda Dawkinsa ne može ostati neprimećena i definitivno doprinosi dramatičnoj atmosferi koju Nightwish oslikava. Topla preporuka da poslušate album čak i ako niste neki fan ovog benda, zaista zaslužuje da se nađe u plejlisti.
Spisak pesama:
1. “Shudder Before the Beautiful”
2. “Weak Fantasy”
3. “Élan”
4. “Yours Is an Empty Hope”
5. “Our Decades in the Sun”
6. “My Walden”
7. “Endless Forms Most Beautiful”
8. “Edema Ruh”
9. “Alpenglow”
10. “The Eyes of Sharbat Gula”
11. “The Greatest Show on Earth”
.jpg)
