Izvor: BalkanRock.com, 20.Jun.2016, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negură Bunget: “Uvek smo se sjajno provodili u Srbiji, tako da se radujemo što ćemo svirati opet!”
Exit festival održaće se ove godine od 7. do 10. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi, a zatim Exit Avantura putuje na Jadransko more radi trećeg Sea Dance festivala od 14. do 16. jula. Nastupe su već potvrdili: Ellie Goulding, The Prodigy, David Guetta, Wiz Khalifa, The Vaccines, Bastille, George Clinton, Tinariwen, Stormzy, Ms. Dynamite, Hurts, Skrillex, Lost Frequencies, Dimitri Vegas & Like Mike, Nicky Romero, Solomun, Robin Schulz, Nina Kraviz, Richie Hawtin, Sigma DJ set, Cock >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << Sparrer, Paradise Lost, At the Gates, Anti-Flag, Dub Pistols, Sister Bliss DJ set, Zomboy, Andy C, Filatov & Karas, Goldie, Jeff Mills, Black Coffee, Stereo MCs i mnogi drugi.
Kada je u pitanju alternativni i ekstremni zvuk, pored nekih već navedenih imena, njegovi ljubitelji će ove godine moći da uživaju i u nastupima izvođača kao što su Borghesia, Deathronation, Vox Populli, War Engine, Amon Din, Bombarder, Toxic Holocaust i mnogi drugi. Jedan od bendova koji će nastupati poslednjeg dana festivala na Explosive Stageu, black metalci Negură Bunget iz Rumunije, popričali su sa nama o predstojećem koncertu, dosadašnjim iskustvima u Srbiji i šire, novom albumu itd.
BR: Nakon duže pauze od poslednje svirke u Srbiji, koju ste održali u novosadskom klubu The Quarter u martu prošle godine, dolazite na Exit Festival sledećeg meseca gde ćete nastupati na Explosive Stageu. Kako se osećate povodom toga i da li volite da gostujete u Srbiji?
Negură Bunget: Uvek smo se sjajno provodili u Srbiji, tako da se radujemo što ćemo tamo nastupati opet. Imamo dobre prijatelje u Srbiji i uvek je zadovoljstvo za nas da sviramo tamo.
BR: Početkom juna nastupali ste na Revolution Festivalu u rodnom Temišvaru gde ste delili binu i sa par srpskih bendova. Da li vam je to iskustvo bilo prijatno i da li preferirate festivalske nastupe na otvorenom ili intimniju klupsku atmosferu?
NB: Revolution festival je zapravo bio prvi festival na kom smo mi ikad svirali u Temišvaru. Bilo je super i osvežavajuće iskustvo za nas da nastupamo u rodnom gradu. Bilo bi teško odlučiti se između festivalskih i klupskih nastupa pošto oba imaju i dobre i loše strane, tako da je najbolje kad izvodimo i jedno i drugo. Svirke u klubovima podrazumevaju da su ljudi tu došli baš zbog tebe, dok nastupi na festivalima daju mogućnost da dopreš do veće publike, iako tu većina neće biti previše zainteresovana baš za tvoju muziku. Srećni smo što smo u mogućnosti da radimo obe vrste nastupa.
BR: Kao jedan od najdugotrajnijih rumunskih black metal bendova koji na sceni egzistira preko 20 godina, da li ste tokom svog tog vremena nailazili na poteškoće usled kojih ste možda hteli da odustanete od cele priče, a ako da, šta je to što vas je ipak održalo sve ove godine?
NB: Naravno da smo imali mnogo teških iskustava tokom svih ovih godina. Ponekad smo se čak pitali da li da uopšte nastavimo sa radom, ali to je bio samo moment slabosti, ništa ozbiljno. Šta te ne ubije, to te ojača, mi smo učili na našim greškama, ali smo uvek znali da ima još mnogo toga što možemo da uradimo, tako da smo samo nastavili našim putem. Ne postoji recept za ovo, prosto moraš da pratiš svoje instinkte.
BR: Ne bi se moglo reći da svirate klasičan black metal što se vidi i po tome da se i sami klasifikujete kao transilvanijski black metal sastav, što vam je vremenom sigurno postala neka vrsta ličnog pečata. Da li smatrate da ste u nekom smislu tim eksperimentisanjem sa zvukom upravo i izgradili tu svoju autentičnost?
NB: Rekao bih da je muzika koju mi stvaramo rezultat autentičnog ličnog iskustva, stoga mi podstičemo svoje slušaoce da se uključe u kreativni proces i daju mu svoj lični pečat.
BR: Kakva je bila muzička scena u Rumuniji u vreme kada ste vi počinjali da svirate, da li ste nailazili na podršku od strane publike, klubova, diskografskih kuća?
NB: Tokom ‘90-ih sve je bilo divlje i neistraženo što se tiče lokalne muzičke scene. Bilo je mnogo entuzijazma, ali ne previše iskustva. Mi smo sve učili na teži način, naš sopstveni. Imali smo veliku podršku od strane publike, sjajnu saradnju sa Bestial Recordsom (koji je praktično bio jedini underground izdavač u Rumuniji) i puno veza u medijima i sa klubovima. Ipak, većinu važnih stvari smo radili sami i nismo čekali podršku ni od koga.
BR: Budući na to da pesme izvodite na maternjem jeziku, da li se tokom vaše karijere to pokazalo kao pozitivna ili negativna stvar, odnosno, kako je inostrana publika reagovala na to?
NB: Ovako radimo od samog početka jer nije postojao nijedan drugi način da se to uradi kako treba i verovatno zbog toga to nikad i nije bio problem za nas. Nismo imali žalbe od strane našeg izdavača, publike, svi su bili kul. Naravno, potrudili smo se da naše pesme dobiju engleske prevode, u poslednje vreme svi naši albumi dolaze sa prevodom. Na kraju, poenta je u doživljaju muzike, određenih zvukova – na nekim našim albumima smo čak koristili drevne forme rumunskog jezika koje su teško razumljive i samim Rumunima. Jezik nije barijera za nas, već način izražavanja koji, kombinovan sa muzikom, stvara lično iskustvo za svakog od nas.
BR: Da li biste mogli da izdvojite par mesta gde su vam gostovanja bila najprijatnija i da li je bilo i nekih negativnih iskustava na turnejama koja su vam posebno ostala u sećanju?
NB: 2015. godine smo takođe imali turneju i po Severnoj Americi. Samo nekoliko dana pre početka saznali smo da našem pevaču nije odobrena viza za SAD, tako da smo morali improvizovati u poslednjem trenutku. Na kraju smo svirali sa dva člana iz islandskog benda Dynfari, koji je bio sa nama na toj turneji. Sve je na kraju ispalo iznenađujuće dobro! Zajedno smo odradili nekoliko sjajnih svirki, iako je bilo veoma stresno i morali smo naporno da radimo kako bismo sve to izveli. Sa druge strane, imali smo odlične svirke u Londonu i Parizu prošle godine, zatim, nastup za pamćenje na Wackenu pre nekoliko godina, još jedan na Roadburnu, i nekolicinu tokom turneje sa Enslavedom; teško je odabrati.
BR: Iako preti da zvuči kao standardno kliše pitanje, nemoguće je odoleti i ne pitati vas za izvođače koji su muzički izvršili najveći uticaj na vas i vaše stvaralaštvo?
NB: Oduvek smo se interesovali za najrazličitije vrste muzike i mislim da u određenoj meri sve što slušamo utiče na nas na neki način. Ključni element je muzička kultura pojedinca koja se vremenom razvije. Neka od imena koja bih izdvojio su, za početak, klasični black metal bendovi poput Emperor, Enslaved, Immortal, Satyricon, a zatim i bendovi Dead can dance, Deine Lakaien, Enya, kao i lokalni folklor.
BR: Vaš poslednji album, “Tău”, izdali ste neposredno pred nastup u Srbiji prošle godine. Da li je u okviru vašeg aktuelnog repertoara i dalje akcenat na najnovijem materijalu ili ćete da krstarite kroz svoju bogatu diskografiju i odsvirate i neke od starijih pesama za ljubitelje ranijih radova benda?
NB: Mislim da će nastup koji planiramo za Exit festival biti znatno drugačiji od onog u Novom Sadu prošle godine. Tada smo bili pretežno fokusirani na album “TAU”, a sada ćemo veću pažnju posvetiti albumu “OM” (zbog 10. godišnjice od izlaska tog albuma), ali i nekim ranijim radovima i, svakako, predstojećem albumu “Zl”.
BR: Pauza između dva poslednja studijska albuma je bila pet godina. Kako stoje stvari po pitanju izdavanja narednog albuma ili ste trenutno ipak više koncentrisani na žive nastupe?
NB: Zapravo, novi album smo upravo završili, pre nekoliko dana! Nazvali smo ga “Zl” (što u prevodu znači “dan”) i to je drugi deo projekta “Transilvanijska trilogija”, posvećen je pre svega čoveku, njegovim običajima i delatnostima.
BR: Pored Exita, da li ćete u narednom periodu svirati na još nekom festivalu, da fanovi znaju gde mogu da vas očekuju?
NB: Imaćemo nekoliko nastupa u Bugarskoj i Grčkoj za par dana, a nakon Exita sviraćemo na još nekim festivalima u Ukrajini i Rumuniji. Na jesen, kada izađe novi album, radimo evropsku turneju koja obuhvata preko 50 nastupa.
Save
.jpg)
