Krvave pesme  

Kada je Džimi Hendriks 1966. godine zapevao: „Hey Joe, where you goin’ with that gun in your hand/I’m going down to shoot my old lady” svi su bili oduševljeni. Niko nije znao da je pesma „Hey Joe” reprezentativni primerak folk žanra poznatog kao „balade o ubistvu” („murder ballad”). Mnogo vremena je prošlo od tada. Ova vrsta pesme postala je omiljena forma mladih muzičara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Album „Murder Ballads” Nika Kejva iz 1995. godine odgovoran je za njenu definitivnu promociju.

Balade o ubistvu su podžanr u okviru folk muzike. Narativnog su karaktera, pripoveda se o ubistvu, okolnostima koje su dovele do njega, umešanim akterima, ulozi žrtve, posledicama tog čina. Najčešće je pripovedač sam ubica, ali može – kao u legendarnoj pesmi Nila Janga „Powderfinger” – to da bude i ubijeni. Najpoznatije tradicionalne pesme ove vrste su „Knoxville Girl”, „Frankie & Johnny”, „Tom Dooley”, „Banks Of The Ohio” i druge. Od savremenih treba spomenuti numere „Caleb Meyer” Gilijan Velč, „Carolina Drama” sastava „The Raconteurs” i recimo „Sink Hole” grupe „Drive-By Truckers”.  

Džefri Fuko i Mark Ereli, folk muzičari nove generacije, bave se ovom vrstom pesama na svom novom albumu „Seven Curses”. Odabrali su 11 napeva raznih autora. Osim tradicionalne teme „Pretty Polly” i Gatrijevog napeva „Philadelphia Lawyer” ostale pesme su novijeg datuma. Kao autori se pojavljuju Brus Springstin, Nil Jang i Stiv Erl. Tu su ifolkeri nove generacije Tom Hauz i Ričard Bakner. Na repertoaru su i klasične pesme ovog žanra „Louise” Pola Sibela, „Sonora's Death Row” Blekija Farela i „Billy Gray” Normana Blejka. Posebno mesto pripada numeri „The First Mrs. Jones” iz repertoara velikog kantri pevača Portera Vagonera.

Za nastanak ovog albuma, kako kažu Fuko i Ereli, bile su potrebne dve noći, dve stolice, dva mikrofona, tuce priča i pregršt starih gitara. Odabranim pesmama pristupili su na elementaran način, svedeno i krajnje ekonomično. Gitara, ljudski glas i priča. Ništa više od toga. Napevi, ovako izvedeni, funkcionišu kao songovi za neki krvavi komad o zločinu i kazni, ljubavi, smrti, grehu, nesreći i bedi. Fuko je našao način kako da numeru „Louise” o tragičnoj smrti prostitutke, koju su pevali, između ostalih, i Vili Devil i Boni Rejt, izvede na nov i originalan način. Mark Ereli je Erlov napev o robijaškoj golgoti „Ellis Unit 1” izveo sa rezignacijom i uvidom dostojnim Merla Hagarda.

Album „Seven Curses” Džefrija Fukoa i Marka Erelija čini, zajedno sa pločama „Murder, Misery & Then Goodnight” Kristin Herš i „Songs For My Funeral” koju su Ana Domino i Mišel Delroj snimili pod imenom „Snakefarm”, krvavi triling koji otkriva skriveno lice popularne muzike. Put ka ljubavi prolazi veoma blizu groblja i zatvorskih zidina. Treba paziti da se ne zaluta. 

Žikica Simić

[objavljeno: 25/05/2010]

0 0