Izvor: BalkanRock.com, 08.Jul.2016, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goblini i Niš, stari drugari
foto: Vukašin Stanojević
Sinoć je serviran prkos u kultnoj Banovini nakon nešto manje od dve godine koliko Goblini nisu bili u Nišu. Nezahvalna uloga i čast da pruže uvertiru koncertu za pamćenje pripala je lokalnom pank sastavu Dok7.
Pre zvezdi večeri na scenu stale su Nišlije i po komentarima publike imale jedan od boljih nastupa. Sve je krenulo pesmom “Siguran dan” da bi nakon “Misli mi prete” usledio i “Dobar dan >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << “. Ko bi to mogao da pretpostavi? Ljudi su se lagano okupljali oko žestoke energije koja budi i pokreće kroz melodične rifove uz neizostavni momenat hardkora. Pesmom “Fellacio” pokrenule su se ovacije da bi naročitu naklonost pridobila ona koja je posvećena pokojnom kolegi Arčiju, “Prva ljubav zaborava nema“. Dok7 se nije štedeo, niti je štedeo posetioce te se može reći da su domaćini sasvim prikladno najavili Šapčane svoj nastup zaokruživši pesmom “Tu smo“.
Nastavilo se sa verom da pank nije mrtav. Na binu su stupili nešto iskusniji pobornici ove ideje činivši da u dvorištu Univerzitata postaje sve tesnije. Pod vedrim i zvezdanim nebom pozdravljena je “Luna” gromoglasnim aplauzom. Nakon dva bisera sa albuma iz ’96. godine, pesama “U magnovenju” i “Petra“, Branko Golubović Golub se obratio Nišlijama jednostavno poželevši dobro veče i napomenuvši da se nereteko viđamo te da su često u Nišu. Srećom, sinoćni događaj nije smešten u neadekvatnom prostoru bivše pijace, sajmištu, gde su poslednji put vilenjaci nastupili, pa je ozvučenje bilo dobro a time ugođaj veći.
Pošto je sve, dakle, bilo na svom mestu osvrt na prvi album pesmom “LSD se vraća kući” vodio je prisutne preko “Kupi me” u “Privatni rat“. Nakon jedne od omiljenijih pesama sa najskorijeg albuma “Pečenja i rakije“, koja je izazvala sveopštu pometnju ispred bine, stvar je umirena onom koja je napisana ’92 uz flašu vinjaka, kako Golub kaže, romantičnom pank-rok numerom “Sam-phone-glass“. A potom je za sve one koji uživaju droge, nastavlja lider benda bez dlaka na jeziku, serviran lek za dušu “Dr Hofman“. Vreme je bilo za kratko premotavanje filma života u glavama prisutnih uz “Daleki put“. Da li su na traci zabeleženi i silni muzički festivali širom Srbije? Bilo kako bilo, čuvari rudnika zlata dalje nastavljaju. Zatražili su upaljače podignute u zrak i jasno se na redu našla poznata balada ubačena u pank formu “Tamara” gde je Branko izvlačio najnežnije iz svog glasa.
Ruska “Cipjonka“, “Kao da” da bi konačno ova petorka izvela okosnicu “Punk’s not dead” koja je dovela do himni “Anja, volim te” i “Ima nas” kada su Nišlije tradicionalno pale u trans. Kanda ništa manje posvećeni nisu bili pre njih. A kako i ne bi budući da je suvišno govoriti o neznatnim granicama između scene i podijuma o čemu je dalje posvedočila atmosfera za vreme izuzetne pesme iz nesrećne ’99. godine “Voz“. Da interakcija bude ostvarena vidno je uložio trud gitarista Leonid Pilipović koji ima svoje načine da komunicira te raznolikim ekspresijama daje i članovima publike podjednako na značaju. Svi složno izgurali smo do kraja. Bis je završen pesmama “Deca iz komšiluka” i “Za Lorenu”.
Nakon skoro tročasovnog koncerta Golub se u toku poslednje pesme spontano spustio među posetioce i brzo potom odvilenio kroz masu, a za njim ostaše tri reči: drugarstvo, istina i rad.
Save
Save
.jpg)
