Izvor: BalkanRock.com, 08.Avg.2016, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Expedition Delta – Expedition Delta 2 (2016)
Nakon prilično duge diskografske tišine, osam godina da se bude precizno, Expedition Delta je konačno izdala novo čedo, a u pitanju je album jednostavnog i možda čak logičnog naziva (uzevši u obzir pomenutu tišinu), “Expedition Delta 2“ (koji možda subliminalno ukazuje na to da će biti i 3?!)
Jedan od nesumnjivo najzanimljivijih muzičkih projekata na srpskom metal nebu, kroz koji su prošla brojna eminentna i perspektivna imena, kako domaće, tako i svetske >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << scene (među saradnicima na ovom albumu je i, od skorašnjeg koncerta Death DTA u Beogradu sad mnogima poznat, gitarista Bobby Koelble), ED je definitivno nešto što ne može često (ako uopšte) da se čuje na našim prostorima, a verovatno i šire. Fuzija metal podžanrova ukrštenih sa elementima roka, klasike, džeza, čak i popa, na ovom izdanju se pokazala kao veoma plodonosna, a već po slušanju prvih nekoliko pesama se jasno uvidelo da sve pomenuto ne bi, zapravo, vredelo mnogo da nije izneto od strane istinskih “majstora” ovog posla.
Ko se seća ranih 2000-ih godina i ponovnog rođenja metala u Srbiji, taj vrlo dobro zna da je još tad jedan od bendova koji je najviše obećavao, a do današnjih dana prilično daleko stigao, bila smederevačka AlogiA. Ipak, uprkos njihovom uspehu, sa strane se rodio i drugi projekat koji zaista predstavlja svojevrsnu ekspediciju koja sa sobom sprovodi mnoge muzičare i uz pomoć njih isporučuje vrsan i kvalitetan materijal za sve ljubitelje rock i metal zvuka – ali širokih vidika, jer ono na šta sigurno nećete naići ovde je jednoličnost, monotonost i striktna odanost samo jednom pravcu. Dobra ili loša stvar, to je već na svakom ponaosob da odluči, ali bi bilo poželjno da to uradi tek nakon što prođe kroz ovaj album.
Da je u pitanju ovogodišnje izdanje zaista je teško poverovati kad se čuju prvi tonovi uvodne pesme „Spectacular“, koja neodoljivo podseća na AOR hitove sa kraja ’80-ih. No, ono što je ipak pomalo razlikuje od njih je, lako je naslutiti, gitarska solaža, koja koliko god obilovala melodičnošću karakterističnom za taj žanr, ne može u navratima da ne zamiriše na neo-klasiku i tako začini ovu krajnje zaraznu numeru, koja je očigledno s razlogom stavljena na prvo mesto. Snažniji prelaz se pravi sa „Break The Rules“, veoma slojevitim i sadržajnim produktom koji započinje kao klasična power metal tvorevina, potom se pretvara u glam-pop izdanak tokom refrena, dok ga, ponovo, solaža odvlači na sasvim drugu stranu i postavlja se kao zaseban entitet u okviru ove kompozicije. Heavy-progressive most koji zvuči kao pesma u pesmi savršeno vraća nazad ka veselom refrenu koji, uz efektan rif, stavlja pečat na jedan od pravih highlightova ovog albuma. Neophodno je, pored već uveliko poznate gitarske virtuoznosti Srđana Brankovića, pohvaliti ne samo izvanredno pevanje nego i engleski jezik i izgovor Nikole Mijića, koji u znatnoj meri utiče na celokupan utisak iz više nego jasnih razloga.
Pravi melodični rok prožet klavijaturama, pratećim vokalima i elementima balade se ogleda kroz „I’ll Be Missing You“, na koju se potom nadovezuje poletna (nije slučajan izbor reči) „Fly With Me“, gde mogućnost da svoje sjajne vokalne sposobnosti iskaže te ih udruži sa Nikolom, dobija i mlada pevačica Anđela Išić. Duet se pokazao kao idealan za pesmu ovog kalibra, koja je, osim sa njim, obogaćena i maestralnim spojem energične ritam sekcije i gitara koje ovde kao da plešu u progresivnom maniru, a kad završe sa tom igrom, vraćaju priču u prvobitnu “trasu“.
Svi izvođači koji su učestvovali u stvaranju „ED 2“ su na razne načine ostavili svoj trag – prvenstveno talentom, kvalitetom, preciznošću i čak besprekornošću u radu koja se i očekuje nakon (za većinu) toliko vremena bavljenja muzikom. Ipak, sve to se neočekivano oplemenjuje kad se usred liste pesama nađe jedna kratka klavirska kompozicija koja unosi više nego dobrodošlu dozu prefinjenosti i klasike iznetu na najlepši mogući način. Nevena Živković i njen „Canis Major Intermezzo“ su apsolutno jedan od najupečatljivijih momenata i pravo osveženje u okviru ovog ostvarenja, koje je za samo 63 sekunde uspelo albumu da dodeli još jednu dimenziju, slobodno se može reći gospodstvenu.
Nakon klasičnog bisera sledi povratak na put koji su već utabale numere s početka i njega nastavlja “Without You“ gde, ovaj put samostalno, Anđela u potpunosti dolazi do izražaja i to radi na visini zadatka. Osim što je i u njenom slučaju neophodno, pored pevanja, pohvaliti i engleski jezik, ovde se neminovno mora istaći i još jedno instrumentalno osveženje u vidu saksofona koji je savršeno “legao” u ovu kompoziciju i dao joj, u kombinaciji sa razdraganim klavijaturama, posebnu draž. Naredne dve pesme, “The One Who Lives A Dream” (gde je mesto vokala preuzeo Srđan) i “House Of God” kao da predstavljaju jedan par u kom neprikosnoveno dominira progresivnost i tehnička strana izvedbe. Iako je melodičnost i dalje prisutna, jasno je da je ovde akcenat na malopre pomenutom, a sve to skupa neodoljivo podseća na, takoreći, pevljiviju verziju Dream Theatera, ali samo podseća – jer koliko god bio očit uticaj određenih bendova i muzičara, ED je sve samo ne kopija bilo koga od njih i sopstveni lični pečat koji je izgradila se uopšte ne dovodi u pitanje, posebno nakon ovog izdanja.
Laganiji prelaz se pravi sa “I Don’t Believe”, koja, kao i neke od prethodnica joj, zvuči kao pravi mali AOR hit, a sa narednom, kratkom, ali prodornom baladom, “Remember Me”, Anđela ponovo stupa za mikrofon. Ovde, možda čak i više nego u “Without You”, ona pokazuje zrelost u svom glasu i tačno natera slušaoca da se zapita zbog čega ova pesma nije trajala bar minut duže ne bi li on još više došao do izražaja, pošto je kraj bio nagao, nekako neočekivan i samim tim ostavio utisak nedovršenosti pesme. Na kraju albuma se našao furiozni instrumental “Connected”, u kom, sasvim očekivano, u potpunosti eskaliraju neo-klasični i progresivni elementi i na taj način podsećaju ko je, ipak, svojevrsni mastermind celokupnog ovog izdanja, a ujedno i više nego adekvatno stavljaju tačku na taj, tako dugo čekani, “Expedition Delta 2”.
Iako je 2016. godina na svojoj sredini i još uvek ostavlja sasvim dovoljno prostora i vremena da se lista njenih najboljih izdanja upotpuni, ako je neko bez sumnje osigurao svoje mesto na njoj već sad, to je upravo ovaj album. Spoj vrhunske produkcije, aranžmana, iskustva, ogromne ljubavi prema muzici, perfekcionizma, eksperimentisanja i osvežavajućih elemenata koji se protežu duž ovih 40-ak minuta se, u krajnjoj liniji, ispostavio kao pobednički za ekipu koja je učestvovala u kreiranju ovog malog umetničkog dela, a u pitanju su: Srđan Branković (ritam i solo gitara, bas gitara), Nikola Mijić (vokal), Mladen Gošić (klavijature), Vladimir Đedović (klavijature), Ivica Mijatović (bas gitara), Marko Milojević (bubnjevi), Anđela Išić (vokal), Nevena Živković (klavir), Bobby Koelble (solo gitara), Nicola Di Gia (akustična gitara) i Santiago Dobles (solo gitara).
Budući na to da je “ED 2” već sad izdat na tri kontinenta (u Americi za Perris Records, u Evropi za AOR Heaven, u Aziji za Anderstein Music) vrlo lako se da naslutiti da ima sve osnove za uspeh (verovatno čak i pre) na inostranom terenu, a sasvim je očito da to predstavlja veliki korak i uspeh za bend koji (prvenstveno) dolazi iz Srbije. Uz nadu da se do sledećeg izdanja neće čekati duže od par godina, druženje sa ovim albumom se rado nastavlja, a preporuka za njega neosporno ostaje, pa ma kom muzičkom žanru bili priklonjeni – sigurno ćete ovde naći nešto za vas.
Spisak pesama:
.jpg)
