Izvor: BalkanRock.com, 24.Jul.2015, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan Lilker (Nuclear Assault): “Moj mačak je j***** blek metal Norvežanin”
Dan Lilker (Nuclear Assault) / foto: Nemanja Đorđević
Trećeg dana Exit festivala na Explosive bini nastupio je kultni američki thrash metal bend Nuclear Assault. Ekipa Balkanrocka bila je u prilici da popriča sa basistom benda Denom Lilkerom, metal legendom i jednim od osnivača Anthraxa.
BR: Nekoliko puta ste se rastajali kao bend, ali i ponovo okupljali. Šta je to što vas je vuklo ka tome da se vratite muzici, koncertima i svemu ostalom?
>> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << />
Den: Dosta toga ima u tome kako organizujete vreme. Na primer, više ne sviram u Brutal Truth tako da sam imao i više vremena da se posvetim ovom bendu. Nekad vam jednostavno zvuči ispravno da se vratite tome, ali isto tako nekad deluje kao da je vreme da se malo zaustavimo i sačekamo. Nema neke logike iza toga, sve zavisi od naših mogućnosti, kako se osećamo u tom trenutku… Doduše, sada ima stvari poput Facebooka, gde smo komunicirali sa ljudima koji nam poruče: „Dođite u Argentinu! Dođite u Srbiju! Dođite u Australiju!“, krenu tako da stižu zahtevi i takva s***** i onda nam dođe i kažemo: „Zaj*** sve, moramo ovo da uradimo!“. Vidite da ljudi to žele i onda uradite.
BR: Primetio sam da na Facebook stranici vašeg benda kao Nuclear Assault ljudima uvek odgovarate na postove. Da li uvek negujete takav neposredan pristup s fanovima i publikom?
Den: Ja lično nemam Facebook, smara me komuniciranje putem društvenih mreža, imao sam to i to za ručak, e pa j*** se. Ipak, mi nismo neke rok zvezde, volimo da komuniciramo s našim fanovima jer znamo da bi sve ovo bilo nemoguće da njih zabole za nas. Cenimo to, normalni smo ljudi. Možda smo malo poznati, ali nismo seronje.
BR: Ovo vam je finalna turneja, je l’ to konačno?
Den: U principu jeste. Imaćemo nastupe tu i tamo ako se ukaže prilika, ali nećemo se vraćati na ista mesta. Ovo nam je dakle prvi i poslednji nastup u Srbiji. („Mi smo u Srbiji?!“, viče začuđeno bubnjar Glen Evans i kreće smeh, a Den viče „Dobro veče“ na srpskom).
BR: Preslušao sam vaš novi EP „Pound“, odličan je, da li će biti još nešto posle njega?
Den: Hvala (na srpskom odgovara). Biće zapravo još jedan EP, idemo u studio posle Božića. Objavićemo još četiri pesme. To je lako, jer format albuma jeste kul, ali uz svu ovu tehnologiju, iTunes i ostala sranja svi živi objavljuju, rekli smo: „Zaj***“, bolje da objavimo još četiri vrhunske pesme, a ne 12 „onako“ pesama. Kontrola kvaliteta.
BR: Sada ćeš imati više slobodnog vremena, da li ćeš se više posvetiti svojim drugim bendovima ili ga odvojiti za nešto drugo?
Den: Kod kuće u Njujorku sviram u jednom blek metal bendu i jednom grindcore bendu, je** mi se što sam mator, sviraću dok ne umrem. Ipak, kako sam stariji, želim da imam nešto opušteniji život i da se posvetim svojoj predivnoj ženi i našim mačkama i vodim normalan život. Ipak, sviraću na lokalnim svirkama, i dalje sam zauzet, ali ono, završim s koncertom i idem kući u krevet da spavam, što je baš lepo.
BR: Koliko su ti stare mačke? Ja imam jedno 15-godišnje prase od mačke kod kuće.
Den: Jedna ima 13 godina, a druga 12.
BR: Dakle, i one su zašle u godine?
Den: Da, da, idu polako ka tamo. (Vadi telefon i pokazuje wallpaper na kome je slika čupave šarene mačke) Ovo je Rama, a sada ću ti pokazati blek metal sliku moje druge mačke. Videćeš, istina je, izgleda kao j***** Norvežanin (nekoliko sekundi kasnije pokazuje sliku crno bele mačke sa demonskim očima).
BR: Izgleda kao prokleti Abbath (smeh).
Den: Totalno, pogledaj mu oči. Vidi kako mu položaj šapa i uši prave pentagram.
BR: Oduševljen sam, totalni sam zaluđenik za mačke.
Den: Pa normalno, mačke su superiornije od ljudi u svakom smislu, imamo sreće što nas tolerišu i puštaju da se bavimo svojim sranjima.
BR: Kako se turneje razlikuju sad, nego na primer 80-ih kada ste počinjali? Sada si ipak stariji, imaš porodicu…
Den: Znaš kako, bilo je lakše za neke stvari, ali i teže na neki način. Morao si mnogo više da radiš. Sada smo thrash metal bend s nekom istorijom i možemo sebi da dopustimo da kažemo da li ćemo raditi neku svirku ili koncert, nešto možemo i da odbijemo, jer kao imamo tu neku kobajagi popularnost iza sebe. Na početku, tipa otvaraš koncerte nekim većim bendovina, onda u kombi i voziš se osam sati za najviše 250 dolara. Tada je olakašanje bilo što si imao manje odgovornosti, ali sada je lakše, jer iskreno da ti kažem, mogu da se vratim kući i sa nešto novca. Mora da se plaća kirija, namirnice, da se kupuje hrana za mačke (smeh)…
BR: Mačke jedu kao slonovi…
Den: Pa da, možeš kod onog zloće da vidiš kako je debeljuca.
BR: Koji je tebi lično omiljen Nuclear Assault album?
Den: To su „Game Over“ i „Handle With Care“ iz različitih razloga. Kod „Game Overa“ smo bili mladi, ludi, gladni dokazivanja, veoma je intezivan album. Ipak, na „Handle With Care“ pokazali smo da smo kao bend stekli neko iskustvo. Iza sebe smo imali godine turneja i naučili smo kako da funkcionišemo zajedno. Pokazali smo zrelost, ali pozitivnu zrelost i mislim i da nam je na tom albumu zvuk produkcijski najbolji.
BR: Svirali ste na mnogo velikih festivala i koncerata. Festivali ili manji koncerti, šta više voliš?
Den: Manji koncerti su bolji za naš tip muzike, ali je i odličan osećaj svirati pred mnogo ljudi. Ima baš duha i atmosfere, pre nekoliko nedelja smo svirali na Hellfestu pred j****** 30.000 ljudi, bio sam preuzbuđen i u fazonu: „Daj požurite, nađite mi džoint“ (smeh). Sviramo i na Wackenu sledećeg meseca, biće super.
BR: Da možeš da se vratiš nazad u vreme, da li bi menjao išta kod Nuclear Assaulta ili u svojoj karijeri?
Den: Jedino što bih promenio su odnosi s izdavačkim kućama. Što se samog benda i odnosa između nas tiče – ništa. Sve je bilo savršeno.
BR: U tekstovima pokrivate i dosta socijalnih tema, dosta idu uz bendove iz Njujorka…
Den: Kada smo počinjali bili smo običan metal bend sa pesmama koje nisu imale neko posebno značenje, ali onda smo počeli da slušamo hardkor, koji je dosta uticao na nas. Prvo, jer je muzika bila odlična i brza, a tekstovi su imali neko značenje i posle slušanja biste imali o čemu da razmišljate. I mi smo bili u fazonu – moramo ovo da radimo, samo na metal sceni, jer nije toliko zastupljeno bilo u tom žanru. Nije bilo dovoljno pesama koje bi naterale ljude da razmišljaju i nešto promene. Nikad nismo bili u nekom tripu nemoj da jedeš meso ili glasaj za ovog. Nije nam važno da li ljudi dolaze na naše koncerte samo da thrashuju i vrte glavom, ne želimo da budemo neki edukatori, ali ako ta muzika koju stvaramo treba da ima i neki tekst uz sebe, hajde da bude nešto što zapravo ima svrhu. Nije nam bitno u kom su ljudi fazonu, sve dok nisu neki nacisti ili tako nešto naravno, ako ih je briga za tekstove i žele samo dobro da se provedu mi smo i sa time potpuno ok.
BR: Upoznao sam dosta ljudi koji su na Exit došli samo zbog ovog dana, samo zbog Nuclear Assaulta. Kako se osetiš kad čuješ takve stvari?
Den: To je stvarno čast. Nikada ne zaboravljamo da ništa od ovog ne bi moglo da se desi da nema ljudi poput tebe i njih, zbog toga zaželim da sviram dok ne se ne srušim na bini i ostavim im jedno sjajno sećanje u glavi. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim ljudima koji slušaju metal, ništa ne bi bilo moguće da vas boli k****, j***** uzdravlje svima!
.jpg)
