Izvor: BalkanRock.com, 22.Okt.2016, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Battleme u Novom Sadu: Rock’n’roll can never die
Američki rok bend Battleme, široj publici poznat po muzici iz serije „Sons of Anarchy“, je sinoć, u okviru svoje turneje po regionu, posetio i Novi Sad i ujedno održao lekciju kako rokenrol treba da zvuči i izgleda. Nije moglo da se nađe bolje mesto za to od Firchie Think Tank studija, koji je uz sinoćnu svirku neodoljivo podsećao na ono kako mi danas zamišljamo sedamdesete godine u njujorškom klubu CBGB.
Svirka je počela malo posle devet, nastupom energične >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << predgrupe Vizelj i to žestoko sa numerama „Mamuze“ i „Idemo gore“. Pesmu „Pustinja“ odlučili su da posvete njihovim kolegama iz benda Battleme. Do tada su se već u klubu skupila publika koja je dobro reagovala na energiju sa bine, što je bio dovoljan razlog da se odsvira još nekoliko dobrih stvari. Posle numera „Nosorog“, „Kao deca“ i „Kralj Hors“ članovi benda Vizelj se povlače sa bine, gde njihovo mesto zauzima Battleme.
Bez ikakve blještave najave, dvadeset minuta posle 10 časova, Battleme počinju svirku sa „Red Lips“. Mala, ali glasna masa u klubu ih podržava snažnim aplauzom, kako i dolikuje, kada dolaze takvi gosti. Na opšte iznenađenje publike, nakon ove pesme, frontment Matt Drenik pozdravlja ih na srpskom jeziku: „Dobro veče, Novi Sad“. U tom momentu se videlo da će se ovo razlikovati od uobičajenih svirki, jer su nakon toga ljudi iz publike krenuli da se dovikuju sa bendom i pričaju o stvarima kao što su gradovi u Americi, rođaci u Sloveniji i gulaš, pa je sve to nekako ličilo više na okupljanje starih prijatelja nego na koncert. Ubrzo nakon toga, Battleme su nas podsetili da je muzika ono zbog čega smo se zapravo okupili kada su počeli da sviraju „The Post Is Dead“, energičnu numeru sa njihovog poslednjeg albuma „Habitual Love Songs“.
Posmatrajući pokrete Metta Drenika na sceni, ne možemo, a da se ne zapitamo, da nije ona pesma „Moves like Jagger“ u stvari trebalo da se zove „Moves like Drenik“? Usledile su numere sa istog albuma „All night, all night“, „Go“ i „Occupied“. Vraćaju se dve godine unazad sa „Shotgun Song“ sa albuma „Future Runs Magnetic“, tipičnom po pravim rokenrol pesmama koje podsećaju na sedamdesete godine sa uzorima poput Greatful Dead. Veče se nastavilo sa uglavnom bržim ritmovima kroz koje je povremeno prošarana neka balada. Posle pesama „Love and Slang“ i „Modern Lovers“, bend silazi sa bine, da bi na njoj ostao samo Drenik, koji je na opšte oduševljenje publike otpevao poznatu pesmu iz serije Sons of Anarchy „Hey Hey, My My“, inače obradu Neila Younga. Slede „Shake, Shake“ i „Back to You“ posle kojih se svirka završava.
Battleme odlaze sa scene, ali ne kući, ne u bekstejdž, već među publiku, da bi popričali gotovo sa svakim ko je ostao nakon što se poslednja pesma završila. Iz ove jedne svirke je vrlo jasno da su veliki profesionalci koji će napraviti sjajnu atmosferu bez obzira na državu, grad, veličinu kluba i broj prisutnih ljudi, jer su na sceni ponašali kao da nastupaju na Madison Square Gardenu pred 15 hiljada ljudi, i ostavili su dušu na maloj bini, u malom klubu, u malom gradu, a to je dame i gospodo rokenrol.
Save
.jpg)
