Izvor: BalkanRock.com, 26.Nov.2016, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artan Lili u Mikser Houseu – Utvrđivanje pozicije
Artan Lili / foto: Nemanja Đorđević
Fenomen benda Artan Lili se u proteklih par godina u obaveštenoj javnosti tretira pomalo polarizovano, ali preovlađuje krajnje pozitivan stav. Komentari koji tvrde da je u pitanju najbolji/najveći/“najsvetskiji“ bend koji se kod nas pojavio još od uvođenja višepartijskog sistema rastu svakim singlom koji bend plasira. Čak i da vam se uopšte ne sviđa sadržaj koji ova četvorka nudi, ako imate funkcionalnu sivu masu, biće vam jasno >> Pročitaj celu vest na sajtu BalkanRock.com << da se Artan Lili ne šali. Tretiranje stvaralaštva, pesama, koncerata, pa i same publike, nešto je što ovaj bend radi na nivou koji izmiče i nekim svetskim facama, a bizarnim spletom okolnosti, dolazi iz kulturno nikad oštećenije Srbije.
Sinoć su Mikser Houseu, uz izuzetnu podršku benda u (rekli bismo munjevitom) usponu, Buč Kesidi, Artan Lili u jednom potezu pokazali sve svoje adute i potvrdili gorepomenute hvalospeve. Nešto nakon 9 časova svoju fenomenalno šarmantnu svirku započeo je pančevački Buč Kesidi, čiji se album još uvek puši u tepsiji, pa se preporučuje da ga što pre „zamezite“. Pančevački trio je izgleda novo ljubimče Bojana Slačale, s obzirom na to da smo ih videli i kao predgrupu Stuttgart Onlinea. Luka Racić, Zoran Zarubica i Alen Duš, kako glase imena Buč Kesidijevaca, jedan su od onih timova koji je toliko uigran da deluje kao jedan čovek. Svojim zvukom neodoljivo podsećaju na skromne ogoljene početke Arctic Monkeysa i čitave te britanske šeretske minimalističke scene i to, iskreno, verovatno nije dovoljno da bi bend osvojio nekoga na duže staze. Buč Kesidi, naime, imaju nešto što se ovde javlja ređe od slobodnog šaltera u pošti – pesme koje kupuju. Iako bi im autor ovog teksta satima pričao šta i kako da promene u zvuku, ne može da ospori da ovaj bend ima više kečeva u rukavu nego njegovi članovi godina, a to je i te kako bitno. Sinoć su u Mikseru, kao i bend kojem su bili podrška, dali sve od sebe, razgalili masu, izneli šta imaju i hvala im na tome. Lirika Luke Racića će uz koju godinu (ako sve bude kako treba, prim. autora) ravnopravno stajati sa tekstovima magova poput Džarvisa Kokera. Indi-pop zvuk sa mrvom pank energije sinoć je bio dovoljan da se sve puniji Mikser giba kao da sutra ne postoji. Mini-hitovi (trenutni i budući) sa njihovog prvenca „Posesivno-ospulsivni hospul“ su gradacijski dobijali sve više hajpa iz publike kako se njihov set bližio kraju. Iako su sinoć zauzeli samo jedan deo bine, predviđamo ovom bendu mnogo veće bine u budućnosti, kao i mnogo veću publiku. Duhovitost, drskost i prilično koncizno ubadanje poente glavna su oružja ovog benda, koji je bolji svaki put kad ih gledamo uživo. Sledeći put, želimo da Buč Kesidi na megdan dođe samostalno. Pa ako su kadri, nek se odazovu.
Oko 11 časova, već dupke pun Mikser ovacijama je dočekao Artan Lili, VJ-ing podrška Izvanrednog Boba bila je spremna, bend, više nego ikada do sada, besprekornog izgleda izlazi na binu i kreće u „Vreme protiv čoveka“, standardnu opening pesmu i pokreće jednu od svojih najbolje organizovanih setlista još od starta. Ubrzo potom dolaze „Na vodi“ i „Nojzična deca“, jedna objavljena i jedna neobjavljena stvar. Zajedničko im je to što ih publika obe obožava. Angažovana pesma o bahaćenju vlasti uvek ima posebnu draž u savamalskom klubu (oni sa dobrim pamćenjem će se setiti da je debitovala baš na Miksalištu), dok su „Nojzična deca“, potencijalno posveta i te kako vernim fanovima, najava nove dimenzije epike. Najavivši je kao jednu od dve nove pesme za koncert, bend počinje da svira „Jutro“, koja ovog puta zvuči daleko kompletnije nego kada smo je poslednji put čuli. Pesma otkriva nežniju stranu Slačalinog izraza i više se oslanja na melodiju, što Romana, Marko i Dragan i te kako umeju da isprate.
Dok pomenuta verna publika ka bini šalje ovacije dostojne jedne Kombank Arene, bend bez trunke posustajanja niže hitove sa prvog albuma. „Sajko“ koga odavno nije bilo uživo, vraćen je na setlistu na opštu radost publike. Valja napomenuti da je, za razliku od koncerta u Amerikani, ovog puta VJ-ing dobio malo manje prostora, ali tako da bend ima veću interakciju sa fanovima i slobodu na bini. Naravno, zanimljivi vizuali nisu iščezli, ali je ovog puta njihova uloga bila kompletiranje ugođaja. Takođe, bend verovatno nikada nije zvučao uigranije i bolje, u isto vreme spajajući kompaktnost i epiku. Ovo ne čudi iz dva razloga: prvo, Artan Lili je bend koji od svog nastanka bez pauze radi na sebi i, za večerašnji koncert daleko važniji razlog – čitav događaj bio je zabeležen i u audio i u video formatu, pa ćemo verovatno dobiti i prva lajv izdanja Artana.
Ovakav koncert i zaslužuje lajv izdanje. U trenucima kada je bend izgarao na bini kroz „Srce“, „A šta bi bilo da sam ja odustala od svoga sna“ i „Ako stanemo tu“, bilo je jasno da je zaista u pitanju trenutno najveći bend na ovim prostorima. Kombinacija hitova, junačkog davanja na bini i vernih fanova svaki put dobije novi nivo elana kada je u pitanju ova fabulozna četvorka. O tome svedoče i trenuci kada bend isprobava novu pesmu pred publikom, što se desilo sa „Saloncem“ sinoć. Pesma koja ismejava (Fejsbuk) revolucionare ima prezarazan ritam i vrlo duhovit tekst. A onda su tu trenuci kada bend sa ovim stažom hitova udari po svom najvećem („Džoni”), a publika doživi kolektivni eargasm za koji ne želi nikada da prestane. Nakon pauze pred bis (tokom kojeg je i predstavljen “Salonac”), bend je već užarenu publiku stavio u novu vatru i stvorio jedan od onih “moraš da budeš tamo da bi verovao” trenutaka. Aktuelni singl “Samo ja” dočekan je mastodontski intenzivno od strane publike, što i ne čudi, s obzirom na činjenicu da je bend u svakoj sekundi davao sve od sebe. Intenzitet koji dolazi sa bine tokom čitave večeri je bivao ispraćen i iz mase, stvarajući simbiotski odnos između publike i benda.
U svetu je sve manje bendova koji rade ovako i bendova koji su uspeli da osvoje sve vrhove ispred sebe i steknu univerzalnu popularnost, a da pri tom ne postanu populistički ekskrement digestivnog trakta. Postoje, a što se Balkana tiče, u ovom trenutku tu prestižnu titulu laureatskog benda može da nosi samo Artan Lili. Premda su uvek dobri, sinoć su nam pokazali dokle su stigli i da nema svrhe juriti ih.
.jpg)
