Izvor: Politika, 21.Apr.2015, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moskva i Teheran ruku podruku
Najava Rusije da će Iranu isporučiti raketne sisteme S-300 izazvala je buru negodovanja sa one strane Atlantika. Pa i ne malu dozu straha. „To je direktan udar u naša leđa”, poručuju američki senatori, prenebregavajući pri tome činjenicu da sličnu politiku, od kraja hladnog rata, sprovodi i njihova zemlja, i to na mnogo osetljivijem tlu, u Evropi. Direktno uz ruske granice.
Gledajući iz ovog ugla, odluka Teherana da se, zarad odricanja od svog nuklearnog istraživačkog programa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za koji su Amerikanci bili ubeđeni da je namenjen isključivo u vojne svrhe, snabde ruskim odbrambenim raketama, posle svega izgleda sasvim logična. Kao i činjenica da je nastavak razmeštanja američkih sistema protivraketne odbrane na Starom kontinentu, što je pravdano upravo opasnošću sa strane Irana, postao potpuno besmislen, objasnio je nedavno vojni analitičar „Politike” Miroslav Lazanski. Naravno, pod uslovom da ti sistemi zaista nisu upereni protiv Rusije, u šta je teško poverovati.
Inače, raketni sistemi S-300 namenjeni su odbrani od neprijateljskih borbenih aviona i krstarećih raketa. Razvijeni su još u sovjetsko doba da bi u međuvremenu bili dodatno usavršavani, pretvorivši se do danas u jedno od najmoćnijih oružja na planeti.
Ipak, ono što američke senatore brine više od S-300 jeste činjenica da Rusija i Iran sklapaju sve više međusobnih poslovnih aranžmana. Prema „Vašington tajmsu”, Rusija ne može partnerima iz inostranstva da ponudi preterano veliku lepezu proizvoda za svakodnevne potrebe, ali zato može da ponudi najkvalitetnije naoružanje. I to i čini.
Drugim rečima, sav onaj dobitak koji su SAD do sada izvlačile iz kojekakvih lokalnih, manjih ili većih vojnih sukoba, prodajući oružje svim zaraćenim stranama, mogao bi da bude opasno umanjen. Upravo zbog svega što nudi konkurent – Rusija.
A gde „prolazi” oružje proći će i mnogo bezopasnija roba, investicije, zajednički projekti... Uspešnost takvog pristupa Moskva je već dokazala strateškom saradnjom sa Kinom. Iran, kao druga po veličini država u regionu Srednjeg istoka, neposredni kopneni sused sa Azerbejdžanom i Jermenijom, a preko Kaspijskog mora i sa Kazahstanom i Rusijom, idealan je partner za svakoga ko namerava da pravi dobre poslove i ekonomski i politički se ušanči u ovom delu sveta.
Dosadašnja politika SAD zasnovana na podgrevanju i održavanju „tihih neprijateljstva” više ne daje rezultate. Tamošnje kompanije za proizvodnju oružja koje su izvlačile bogate profite iz svih dosadašnjih ratova, svetskih i lokalnih, pa čak i iz, takozvanog hladnog rata – našle su se na muci. Najsavremenije borbene avione, osim u Rusiji, sada prave i u Indiji i Kini.
Pa i Evropa, tačnije – EU, kao glavna uzdanica Vašingtona i američkih poslovnih kompanija, počela je da razmišlja na drugačiji, pragmatičniji način. Svesni da im beskonačan sukob sa Rusijom (mada bez polupanih glava) i ekonomske sankcije koje su uveli najvećoj državi u svetu zbog građanskog rata u Ukrajini samo štete – i ovde su na istočnog suseda počeli da gledaju drugačijim očima. Rascep između onih koji se bezuslovno pokoravaju američkim naređenjima i onih koji misle svojom glavom svakim danom sve je veći.
Predstojeća velika proslava Dana pobede, planirana da bude održana u Moskvi 9. maja, unela je pravu paniku među političare EU. Jedni, zarad sećanja na zajedničku borbu protiv nacizma, smatraju za svoju patriotsku dužnost da prisustvuju svečanosti u Moskvi. Drugi, koji su rat doživeli na drugačiji način, ili su u njemu završili na strani gubitnika, ne žele da budu viđeni na bini sa onima koji su im taj poraz naneli.
Vesti o tome ko će putovati u rusku prestonicu, a ko neće, protivrečne su i menjaju se svakodnevno. Ipak, čak i da na kraju svi pognu glavu i ne pridruže se moskovskom slavlju, to neće umanjiti njihove nesuglasice. Naprotiv, samo će ih još više podstaknuti.
I dok SAD i Evropa, svesno ili nesvesno, prizivaju duh „hladnog rata”, Rusija pravi poslove sa onima sa kojima to može. Sticajem okolnosti to su zemlje sa ekonomijama koje se najbrže razvijaju (BRIKS) i one čiji uticaj na geostrateškoj mapi svakoga dana sve više raste.
Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da bi jačim međusobnim strateškim vezivanjem i Rusija i Iran dodatno osigurali sopstvenu bezbednost. A u današnjim prilikama to je veliki poen. Pogotovo ako se zna da su obe zemlje već godinama na meti upravo Vašingtona. Evropljani su u toj igri uglavnom sitni pomagači ili nemi posmatrači.
Kako god bilo, Iran naoružan raketnim sistemima S-300 neće više biti ista zemlja. To znaju i njegovi najbliži susedi, ali i već pomenuti senatori u Vašingtonu.
.jpg)
