Izvor: Vostok.rs, 05.Dec.2016, 21:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carske stanice od Peterburga do Moskve
1. Prva velika pruga u Rusiji je bila Nikolajevska. Spajala je Peterburg i Moskvu. Njena izgradnja je počela 1843. godine. Arhitekta Rudolf Željazevič je projektovao međustanice i ponudio skicu peterburške železničke stanice, ali to nije prihvaćeno. U konkursu za projekat zgrada car Nikolaj Prvi je izabrao rad Konstantina Tona, arhitekte koji je već imao odgovarajuće iskustvo – po njegovom projektu je podignuta lepa i udobna drvena Carskoselska stanica (1849-1852. je na mestu drvene podignuta ista takva, ali od kamena).
Nikolajevska železnička stanica na staroj razglednici/ Lori / Legion-Media
2. Izgradnja železničkih stanica u Moskvi i Peterburgu je počela u isto vreme, tj. 1844. godine. Mesto gde se sada nalazi Moskovska železnička stanica u Peterburgu tih godina je bilo na periferiji Severne prestonice. Prema prvom projektu, arhitektonski ansambl peterburške železničke stanice obuhvatao je još dva simetrična zdanja – zgradu carine i stambenu zgradu. Međutim, kasnije se odustalo od izgradnje stambene zgrade. Što se tiče Moskve, odlučeno je da se i tamo železnička stanica izgradi na pustom mestu, na periferiji. Od kraja 17. veka do požara 1812. godine, kada je Napoleon spalio Moskvu, na tom mestu se nalazio Novi terenski artiljerijski kompleks, tj. fabrika i skladište topova i đuladi.
Znamenski trg ili Trg Ustanka na staroj razglednici, Sankt Peterburg / Lori / Legion-Media
3. Konstantin Ton nije sve vreme rukovodio radovima na izgradnji železničkih stanica. Izgradnju Nikolajevske železničke pruge je nadgledao grof Klejnmihelj, glavni upravnik saobraćajnica i javnih zgrada. On je oslobodio Tona dužnosti inspektora staničnih zgrada posle spora o detaljima vezanim za izgradnju. Na njegovo mesto je postavljen Poljak Rudolf Željazevič.
4 Projekti prestoničkih železničkih stanica su bili identični. Obe zgrade su projektovane u stilu neorenesanse sa malom kulom na dva nivoa u sredini i velikim venecijanskim prozorima. Najpre je završeno zdanje u Moskvi 1849. godine. Ta stanica se u početku zvala Sanktpeterburška, a posle smrti cara Nikolaja Prvog 1855. godine nazvana je Nikolajevska. U sovjetsko vreme je preimenovana u Lenjingradsku.
5. Prve prestoničke železničke stanice su ličile jedna na drugu i spolja i iznutra. U prizemlju su bile prostrane sale, čekaonice i posebni carski apartmani, a na spratu su bili službeni stanovi zaposlenih. Obe stanice su imale veoma lepo ukrašen enterijer: parket od hrastovog drveta i mermerne peći. Prvi načelnik Moskovske železničke stanice u Sankt Peterburgu bio je Nikolaj Mikluho, otac budućeg čuvenog putopisca i etnografa Nikolaja Mikluho-Maklaja.
Moskovska železnička stanica u Sankt Peterburgu / press-photo
6. Prvi voz iz Sankt Peterburga za Moskvu krenuo je 19. avgusta 1851. godine. Putnici su bili car Nikolaj Prvi, njegova porodica i dva bataljona gardista. Nikolaj Prvi se plašio vožnje preko železničkih mostova i zato ih je prelazio peške.
Press-photo
Putovanje je trajalo 19 časova. Pruga između dveju ruskih prestonica bila je prva železnička pruga sa dva koloseka u Ruskoj imperiji. Bila je duga 604 ruske vrste, tj. 645 kilometara, i u tom trenutku je bila najduža na svetu. Građena je po projektu inženjera Pavla Meljnikova i Nikolaja Krafta.
Press-photo
7. Tri meseca nakon prvog putovanja železnički saobraćaj je postao redovan. Karte su bile skupe. Putnici koji nisu imali dovoljno novca za udoban kupe vozili su se u teretnim vagonima ili na otvorenim platformama. Za kupovinu karte je bilo potrebno napisati specijalnu molbu i pokazati isprave, odakle su podaci prepisivani u specijalnu knjigu. U isprave je stavljana beleška „Nema prepreka za putovanje“, i tek tada je bilo moguće kupiti kartu. Pre specijalnog zvona putnici su bili u čekaonicama, s tim što su žene bile odvojene od muškaraca.
Ilustracija: Černov / RIA Novosti
Ruska reč
.jpg)
