Ferije ratnih zlikovaca  

Lakše je lečiti se, pogotovu od depresije, i rešavati porodične probleme na slobodi, ali, gde su tu prava žrtava i čemu, zapravo služi pritvor, da li je to stacionarna ustanova za zbrinjavanje masovnih ubica

Beograd ovih dana ima svoju letnju šemu, kao što je imao u godinama državnog zločina: šetaju se ovuda komandant zlikovačke postrojbe Jedinica za specijalne operacije >> Pročitaj celu vest na sajtu e-Novine << Franko Frenki Simatović koji, procena je Tribunala, može uz garanciju Vlade Srbije koju poseduje da bude malo i na slobodi, i penzionisani načelnik Generalštaba Vojske SRJ Momčilo Perišić koji bi da obiđe obolelu suprugu i dočeka rođenje unučeta. Optuženi za ratne zločine teško deprimirani (zvanična dijagnoza) ratni šef Državne bezbednosti Jovica Stanišić, ovoga je puta odbijen i nije pušten da sudske ferije provede u Srbiji. Ratna zlikovkinja, predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić - eto je u susedstvu - slobodna je osoba, te joj nije za malo privatnosti bila potrebna dozvola nikakvog suda; svi su tu posvećenost zabeležili, bila je 17. jula u Sabornoj crkvi na parastosu kolegi po zločinu Dragoslavu Draži Mihailoviću.

Nije lako Jovici Stanišiću, branilac Her-Jan Knops zahtev za privremeno oslobađanje zasnovao je na "saradnji optuženog u pravosudnom procesu, medicinskim dokazima o zdrastvenom stanju, pravu na slobodu i prirodi dugog pritvora u svetlu pretpostavke nevinosti". Odbrana tvrdi i da Stanišić ne predstavlja nikakvu opasnost po svedoke, kao i da će se vratiti na nastavak suđenja, za šta je garanciju dala i Vlada Srbije. U zahtevu se navode i navodi sudskog lekara i psihijatra da bi Stanišićev boravak na privremenoj slobodi u Srbiji blagotvorno delovao na njegovo lečenje, između ostalog, i zato što bi u neposrednom kontaktu mogao da se posveti rešavanju dugotrajnih porodičnih problema koji pogoršavaju njegovu depresiju u pritvoru.

Ko bi u to sumnjao? Lakše je lečiti se, pogotovu od depresije, i rešavati porodične probleme na slobodi, ali, gde su tu prava žrtava i čemu, zapravo služi pritvor, da li je to stacionarna ustanova za zbrinjavanje masovnih ubica. Tribunal je ovom priliko bio neumoljiv, a dosad je nekoliko puta padao na depresiju šefa DB-a koji se, navodno - imamo pravo da ne verujemo Stanišiću i državnom vrhu - lečio na Vojnomedicinskoj akademiji (preciznije - izmišljotina). Čekaće, dakle, Stanišić do kraja avgusta paket domaćih đakonija od svog zamenika, a možda i od generala Perišića kome će biti zadovoljstvo da časti za unuka/unuku.

Photo: EPA/Fred Ernst

U optužnici Karle del Ponte protiv dvojice čelnika Državne bezbednosti Srbije, valja se uvek podsetiti, stožera zločinačkih operacija, navodi se da je Služba počev od maja 1991. godine osnivala ili pomagala osnivanje nelegalnih, tajnih formacija, koje su preduzimale "specijalne vojne operacije" najpre u Hrvatskoj, a potom i u Bosni i Hercegovini. Navodi se da su Stanišić i Simatović od aprila 1991. godine organizovali, obučavali, opremali i finansirali jedinice policije RSK, takozvanu "Martićevu policiju", te da su od marta 1992. godine jedinice DB-a Srbije učestvovale u operacijama u Bosni. Državna bezbednost imala je, po slovu optužnice, „kontrolu nad „Crvenim beretkama", pripadnicima paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana, policijom krajiških Srba. Stanišić i Simatović terete se u optužnici za više od 700 ubistava, za koja se veruje da su ih počinile ove formacije u Krajini, Istočnoj Slavoniji, Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju...

Sa takvom utemeljenom optužnicom, preciznije, nakon takvih zločina, nije teško biti depresivan, pogotovu iza rešetaka, kao Jovica Stanišić. Frenkija je ta boljka mimoišla, on će uživati slobodu, uz garancije Vlade Srbije kojoj, valjda, samo Tribunal veruje. Simatovićeva je odbrana 25. juna zatražila njegovo privremeno puštanje na slobodu i priložila je neophodnu pisanu garanciju Srbije, a optužba se usprotivila, naglašavajući da je proces već u poodmakloj fazi i da je mnogo dokaza izneto protiv optuženog, odnosno da postoji rizik da se ne vrati na nastavak procesa. Sudsko je veće, pak, utvrdilo da nema opasnosti da se optuženi neće vratiti u predviđenom roku na nastavak suđenja.

Moraće, eto, Simatović da sam, u svoje i ime svog bivšeg šefa časti Dušana Bajatovića, generalnog direktora JP „Srbijagas" i visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije koji je, za njihovo bolje opšte stanje zdravlja protivzakonito, kako je priznao, naravno, bez ikakvih posledica, zaposlio dvojicu članova porodica Stanišić i Simatović.

Tribunal je odlučio i da na privremenu slobodu tokom predstojeće letnje pauze u suđenjima pusti penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Momčila Perišića koji će biti slobodan do 19. avgusta ove godine. Veće sudije Bakonea Molotoa usvojilo je Perišićev zahtev za privremeno oslobađanje iz humanitarnih razloga, da bi mu omogućilo da u Beogradu obiđe obolelu suprugu i dočeka rođenje unučeta. General Perišić optužen je za pomaganje i podržavanje zločina nad nesrbima u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993.- 1995, u vreme kada je bio načelnik Generalštaba.

Šta sve treba da, „u sticaju" bude dovoljno da se na slobodi nađu dragoceni učesnici i svedoci državnih zverstava odlučuje, naravno, Tribunal, preciznije, sudije kojima može da bude svejedno šta će biti sa nama, na revers nam teslime one koje je ova država jedva pohvatala. Znamo da bi sloboda blagotvorno delovala na sve zdravstvene tegobe optuženika, a njihova blizina u Beogradu, izgleda, nikome ne smeta. Nema u ovoj letnjoj šemi pravde za žrtve, zločinci su na kratkom odmoru od suđenja, velika većina ne bi ih pustila natrag, iza rešetaka.

Ovde podrška, u Hagu brojni dokazi, ali i „humanitarni razlozi". Pravde nema!

0 0

Dodajte komentar