Izvor: Politika, 23.Jul.2012, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Megaministarstva za renesansne ministre

Predlagao sam još 1998. godine da se zakonom propišu ministarstva koja će Srbija ubuduće imati, kaže Vladimir Goati

Neka ministarstva buduće vlade su već dobila prefikse super, mega, giga – druga deluju nekako „rascepljeno”. U prvu grupu spadaju resori koje će voditi Aleksandar Vučić, Mlađan Dinkić, Rasim Ljajić, Milan Bačević, a u drugoj se mogu prepoznati Velimir Ilić i Milutin Mrkonjić, jedan ministar za građevinu, urbanizam i Koridor 11, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a drugi ministar za saobraćaj i Koridor 10. Ulaz u Beograd radiće zajedno, rekao je juče Ilić.

„Ima tu posla za dva ministra. I građevina i saobraćaj su dve velike oblasti koje zaslužuju da imaju odvojene resore”, objasnio je budući ministar Ilić, lider Nove Srbije, u intervjuu za„Novosti”.

Mogu li Velja i Mrka da rade timski i konačno završe bar jedan koridor? I može li, recimo, Vučić da se izbori sa svim problemima odbrane i bezbednosti u Srbiji koji su u opisu njegovog posla, a Ljajić da uspešno rukovodi spoljnom i unutrašnjom trgovinom, telekomunikacijama i problemima informatičkog društva? Zašto su povezani kultura i informisanje sa dijasporom (resor koji će voditi Bratislav Petrović), a energetika i razvoj sa zaštitom životne sredine (Zorana Mihajlović)?

Iako zakon o ministarstvima još nije predstavljen i nije poznata potpuna podela posla, već prve naznake ko će se čime baviti u budućoj vladi nameću pitanje njene uspešnosti, odnosno pitanje uspešnosti njenih članova.

Ne ulazeći u tu procenu, Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, primećuje da očigledno nije došlo do ukidanja nekih nadležnosti vlade već do pregrupisavanja i gomilanja nekih oblasti u okviru pojedinih ministarstava.

„Ima mišljenja da je svejedno da li će biti 30 ili 15 ministarstava jer je u pitanju isti posao, isti broj ljudi koji se time bavi. Ja ne mislim da je svejedno, mislim da je dobro da postoji manje resora. Koliko se sećam, prvobitna varijanta je bila da bude još manje resora, a ovo je rezultat proširenja vladajuće koalicije prebezima iz drugih koalicija”, ističe Todorić.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin, sa Univerziteta „Singidunum”, smatra da će ovo biti dobra vlada bez obzira na to kako su podeljeni resori ako njeni članovi budu delovali kao tim i ako budu delovali u pravcu oslobađanja privrede od pritiska države. On nema dilemu da su pravljeni razni politički kompromisi ali ističe da ne bi trebalo brzati sa izjavama o tome da li je vlada sastavljena dobro ili ne, bilo da je reč o resorima ili o personalnim rešenjima.

„Možda je sastavljena odlično a rezultati će biti loši, a možda je sastavljena veoma loše a rezultati mogu da budu dobri. Ako vlada uspe da izbegne onu slabost prethodnih vlada i počne da deluje kao tim to će biti dobra vlada. Odlično je ako usvoji jednu dobru filozofiju, naročito ako to bude filozofija oslobađanja privrede od pritiska države. Ako nastave sa modelom ’zaduži, pa prodaj i potroši’, to će biti loša vlada”, ocenjuje Cvjetićanin.

Dragomir Janković, iz Evropskog ekonomskog instituta, pesimističniji je. On kaže da je „prilično razočaran” pošto je očekivao da će to biti ekspertska, tehnokratska vlada, a ispostavilo se, kako dodaje, da su ministarstva deljena, na neki način po istom principu kao ranije, po ljudima, pa su resori onda prilagođavani tim pojedincima.

„Meni to, kao građaninu, ne uliva poverenje. Očekivao sam bar da će većina vlade biti tehnokratska, odnosno stručna, da će tu biti ljudi koji imaju rezultate, koji su se dokazali... Šta sad, da očekujemo da se na isti način podele i javna preduzeća? Nadam se da će me oni demantovati i da će sve biti dobro”, navodi Janković.

Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati polušaljivo-poluozbiljno kaže da nekim ministarstvima, koja su spoj heterogenih oblasti, može da upravlja samo neka renesansna ličnost, a ne „običan ministar” koji razume jednu ili nekoliko širih oblasti.

„Ja sam još 1998. godine bio za to da se zakonom propišu ministarstva koja će Srbija ubuduće imati. Naravno, ako se stvari u svetu u kojem živimo bitno promene, da se doda ili oduzme jedno ministarstvo, o čemu se onda odlučuje kvalifikovanom većinom. Zna se koja ministarstva moraju da postoje i time bismo ograničili arbitrarnost onih koji dolaze na vlast”, ističe Goati.

Objašnjavajući motive za formiranje nekih ministarstava i u ovoj ali i u svim prethodnim vladama, on ukazuje da partije ne mogu da se ogluše o interese brojnih aspiranata, te nekad moraju da im daju i ministarstva.

„To svaku vladu čini nefunkcionalnom. Posebno su opasna ministarstva koja se ničim nebave, ono što bih ja rekao ’sekretar za južni vetar’. Jer ta ministarstva imaju potrebu da pokažu da su potrebna i ona onda na ekstremno vidljiv način rade i troše pare. Mlin se okreće ali ne melje ništa i to je jako skupo za poreske obveznike”, upozorava Goati.

J. Cerovina – B. Baković

objavljeno: 24.07.2012
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić,   Rasim Ljajić

Nastavak na Politika...

Danas: Drumovi će poželeti