Izvor: Blic, 17.Dec.2012, 08:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hapšenja velikih igrača: Neka se pripremi...
Sudeći po najavi Aleksandra Vučića, vrlo je verovatno da bi još neki od srpskih biznismena i političara mogli Miroslavu Miškoviću, vlasniku „Delta holdinga“, da prave društvo u pritvoru. Jer, spisak od 24 sporne privatizacije je podugačak, kao i sumnja i broj onih koji su umešani.
Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije ne želi da prognozira dokle će ići borba protiv korupcije, odnosno da li bi neko od aktera spomenutih u 24 izveštaja Saveta o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sumnjivim poslovima srpskih tajkuna i političara trebalo da se “pripremi”. Dodaje, međutim, da “nema kupca bez prodavca”.
- Nikad ne može kupac da kupi nešto ako nema prodavca. A prodavac treba da kontroliše i izvršenje kupoprodajnog ugovora. Da je država, kao prodavac, kontrolisala sve ugovore, ne bismo mi sada imali toliko preduzeća u stečaju i ljude bez posla - kaže Jelisaveta Vasilić za “Blic”.
Privođenje Miškovića, kako kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, liči na to da je vlast počela da se ozbiljno bavi posledicama korupcije.
- Pitanje ko je sledeći je logično. Ako s tim licitira javnost - nije problem, ali nije u redu, ukoliko to čine nosioci vlasti.
Jedan od onih čije se ime spominje u jednoj od spornih prodaja i nekadašnji ministar, koji nije želeo da mu se pominje ime, kaže da država mora, bez obzira na to ko je na vlasti, da obavlja kontinuiranu kontrolu tamo gde god postoji sumnja da je državni novac proneveren.
- Samo će tako sve imati smisla - kaže on.
Vlada odlučna da se pozabavi sa 24 sporne privatizacije
1. Sartid
Akteri: Aleksandar Vlahović, ministar privrede; Nemanja Kolesar; Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda;
Dušan Marčićević, sudija Trgovinskog suda;
Živomir Novaković, direktor “Sartida”
- „Sartid” je prodat iz stečaja neposrednom pogodbom za 23 miliona evra „Ju-Es stilu”, dok su dugovi koji su se procenjivali na 1,7 milijardi dolara preneti na državu.
2. Jugoremedija
Akteri: Jovica Stefanović, vlasnik makedonske firme “Jaka 80”; Zlatko Marković, bivši direktor “Jugoremedije”; Olga Antić, direktorka “Nini”
- Privatizacija „Jugoremedije” koju je 2002. na aukciji kupio Stefanović, a koji se u tom trenutku bio na Interpolovoj poternici, raskinuta je i preduzeće su preuzeli akcionari. Preduzeće je danas na ivici stečaja.
3. Mobtel
Akteri: Bogoljub Karić, vlasnik “Mobtela”
- Savet za borbu protiv korupcije sumnja da je „Mobtel” osnovan uz ozbiljno kršenje zakona, kao i da je Karić većinsko vlasništvo stekao pod sumnjivim okolnostima. Sporno je, prema Savetu, i kako je Vlada oduzela frekvenciju i preduzeće od prvih vlasnika, porodice Karić, pa formirala „Mobi 63”, a zatim ga prodala „Telenoru”, 1,5 milijardi evra.
4. C market
Akteri: Slobodan Radulović; Milan Beko; Miroslav Mišković; Danko Đunić
- Dogovor o prodaji akcija “C marketa” Miškoviću i Beku, umesto na berzi, postignut je u kabinetu tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, u prisustvu Danka Đunića. Oni su 75 odsto akcija kupili za 53 miliona dolara.
5. ATP Vojvodina
Akteri: Ilija Dević, vlasnik ATP Vojvodina; Maja Gojković, eksgradonačelnica Novog Sada; Lidija Tadić, kabinet grada novog Sada; Aleksandar Jeftić, direktor JP “Urbanizam”
- Preduzeće je privatizovano 2004, a kupac Ilija Dević uložio je 30 miliona evra u izgradnju nove autobuske stanice. Gradske vlasti Novog Sada, međutim nisu ispoštovale dogovor da zatvore staru autobusku stanicu.
6. Luka Beograd
Akteri: Milan Beko; Predrag Bubalo, ministar privrede; Miodrag Đorđević, direktor Agencije za privatizaciju; Milko Štimac, Komisija za hartije od vrednosti
- Savet je 2010. podneo krivične prijave protiv 17 osoba. Spor između grada Beograda i Luke Beograd još traje, a mali akcionari tvrde da su pogrešno urađene procene vrednosti kapitala Luke.
7. Nacionalna štedionica
Akteri: Vuk Hamović; Vojin Lazarević; Mlađan Dinkić, guverner NBJ
- Savet tvrdi da je tadašnji guverner omogućio Nacionalnoj štedionici, privatnoj banci koju su kontrolisali Vuk Hamović i Vojin Lazarević, da besplatno koristi opremu i poslovni prostor bivšeg ZOP-a i dodelio joj je bez konkursa isplatu velikog dela stare devizne štednje.
8. Večernje novosti
Akteri: Milan Beko
- Problem je netransparentnost vlasništva u medijima, pa je tako Beko tek 2011. priznao da je vlasnik lista. Savet je podneo krivičnu prijavu protiv sedam osoba osumnjičenih za nezakonit upis akcionarskog društva NIP „Kompanija Novosti” a. d. u Registar Trgovinskog suda 2002. i za kršenje zakona u postupku preuzimanja akcija tokom 2005. i 2006.
9. Veterinarski zavod
Akteri: Dragan Đurić, vlasnik “Zekstre”
- Sumnja se da konzorcijum „Bankoma” i „Zekstre” nije postojao u trenutku kada se prijavio na tender. Vrhovni sud je dva puta poništio rešenja doneta na osnovu odluke tenderske komisije. Agencija za privatizaciju je ipak 28. januara 2005. treći put procenila da je ponuda ispravna.
10. Zastava elektro Rača
Akteri: Ranko Dejanović, suprug ministarke Slavice Đukić Dejanović
- Preduzeće je u stečaju, a Savet ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju pri kontroli izvršenja ugovora o privatizaciji, koji je 2006. zaključen s Dejanovićem. Dokumentacija koju je Savet analizirao ukazuje i na nenamensko trošenje sredstava koja je „Zastavi elektro” odobrio Fond za razvoj.
11. Tehnohemija
Akteri: Veljko Žižić; Milan Beko
- Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor s kupcem „Tehnohemije”, zbog neizmirenih obaveza. Savet je ukazao Vladi da se veći deo nekretnina „Tehnohemije” nalazi na lokaciji obuhvaćenoj promenama urbanističkog plana kojima je promenjena namena dela zemljišta u Luci Beograd.
12. Srbolek
Akteri: Jovica Stefanović Nini
- Komisija za hartije od vrednosti je 2007. utvrdila da su Stefanovićeva preduzeća preuzela kontrolu nad fabrikom lekova „Srbolek”, a da nisu dala ponudu za preuzimanje akcija i naložila mu da proda akcije ili da podnese ponudu. Stefanović je formalno izvršio ovaj nalog, ali je zadržao faktičku kontrolu nad „Srbolekom”, koji je 2011. bankrotirao.
13. Šinvoz
Akteri: Nebojša Ivković
- Preduzeće je u stečaju od novembra 2007. Agencija za privatizaciju je tri godine omogućavala kupcu da kršenjem zakona i ugovora namerno vodi firmu u stečaj, iako joj je bilo poznato da Nebojša Ivković nije izvršio investicionu obavezu iz ugovora u kupoprodaji kapitala. Tek posle ulaska u stečaj, Agencija je 31. januara 2008. raskinula ugovor.
14. Keramika, Kanjiža
Akteri: Milan Lukić; Živorad Vojinović
- Sukob dvojice vlasnika oko kontrole nad firmom doveo je do toga da preduzeće skoro bankrotira, a šteta je procenjena na 15 miliona evra. Policija šest puta opstruirala sprovođenje sudske odluke i uvođenje većinskih vlasnika i legalnih organa „Keramike” u preduzeće.
15. Prosveta
Akteri: “Media II” d.o.o. (Dejan Pantović, Teodora Pantović)
- Savet je ukazao da su kupac i Agencija za privatizaciju kršili zakon i ugovor o privatizaciji nekadašnje najveće izdavačke kuće na Balkanu, jer kupac firma „Media II” ne samo da nije izvršila ugovorne obaveze, već je u međuvremenu prodao deo imovine „Prosvete” i novac zadržao za sebe.
16. Poslovi Azotare Pančevo
Akteri: Radosav Vujačić, predstavnik „Srbijagasa”; „Vikorija logistik“; „Ju point“ Zorana Drakulića; „Invej“ Predraga Rankovića Peconija
- Azotara pretrpela štetu od 17 miliona evra. Preduzeću „Viktorija logistik” pozajmljuje pšenicu za 12 dinara po kilogramu, da bi je prodala preduzeću „Ju point”, po ceni od devet dinara za kilogram.
17.Trudbenik gradnja
Akteri: Dragan Kopčalić, vlasnik “Montere”
- Savet ukazuje na propuste Agencije za privatizaciju i Ministarstva ekonomije u kontroli izvršenja ugovora o prodaji “Trudbenika” preduzeću „Montera” Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika beogradskog odbora DS. Kontrola Agencije potvrdila je navode Saveta, ali je Agencija odbila da raskine ugovor.
18. Konverzija Del Real
Akteri: Miroslav Mišković
- Miškovićeva kompanija “Del Real”, posle više od dve godine, odustala je od pokušaja da konverzijom stekne pravo vlasništva nad 16 hektara zemljišta u novobeogradskom bloku 53. Ova kompanija podneće Beogradu zahtev za prestanak i prava korišćenja ove parcele.
19. Nuba
Akteri: Oliver Dulić, eksministar; Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije”
- Optužnica protiv Dulića vraćena je na doradu. On se sumnjiči da je izdao dozvolu za izgradnju optičkog kabla duž koridora 10 preduzeću „Nuba invest”, što je posao vredan pet miliona evra, bez tendera. Neobično je da je posao dobilo nepoznato preduzeće.
20. Koncesija autoput
Akteri: Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije
- Ugovor o koncesiji je pod nejasnim okolnostima sklopila tehnička vlada, a raskinut je zbog dodatnog uslovljavanja koncesionara, koji je od države tražio da preuzme garancije da će godišnji promet biti bar 200 miliona evra, da se rok gradnje produži na četiri, a koncesija sa 25 na 30 godina. U toku je međunarodna arbitraža.
21. Izvoz šećera
Akteri:“MK komerc”; Miroljub Labus, ekspotpredsednik Vlade
- Savet smatra da još nije do kraja okončana istraga o tome ko je u Srbiji uvozio jeftiniji šećer od šećerne trske, prepakivao ga i kao skuplji, domaći šećer od šećerne repe, izvozio ga u EU, koja je početkom 2003. našoj zemlji uvela sankcije na izvoz šećera.
22. Putnik
Akteri: Srba Ilić, vlasnik “Univorld holdings limited”
- „Putnik” je privatizovan metodom javnog tendera u maju 2003. između ATD „Putnik” kao prodavca, Agencije za privatizaciju i „Univorld holdings limited” (UHL) kao kupca. Agencija za privatizaciju je ugovor kasnije raskinula, pa je UHL je pokrenuo postupak pred Međunarodnim arbitražnim sudom koji je rešen u korist ove firme.
23. Srbija turist
Akteri: Srba Ilić, vlasnik “Univorld holdings limited”
- UHL je 2003. s preduzećem „Srbija turist” a. d. iz Niša i Agencijom za privatizaciju zaključio ugovor o prodaji i kupovini društvenog kapitala „Srbija turista”. Kao i u slučaju „Putnika”, Agencija je 2006. raskinula ugovor, iako je ugovor zaključen dve godine pre nego što su nove odredbe stupile na snagu.
24. Galenika
I ovaj slučaj imao je epilog pred Međunarodnim arbitražnim sudom. U postupku „Valeant farmasutikals internešnal” (SAD) protiv države sud je 2004. doneo odluku kojom je ICN je ovlašćen da povrati osnovni novčani ulog u „ICN Galeniku” do iznosa od 50 miliona američkih dolara i da ovo pravo ICN-a treba da se obezbedi putem likvidacije te kompanije.
.jpg)
