Izvor: Danas, 04.Avg.2015, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VUČIĆ: Etničko čišćenje i besmisleni pokolj srpskog naroda
- Polaganjem venaca sa mosta na graničnom prelazu Sremska Rača između Srbije i Bosne i Hercegovine sinoć je počelo obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba iz Hrvatske. U toj akciji je iz Hrvatske proterano više od 200.000, a ubijeno i nestalo skoro 2.000 Srba. Vence sa mosta u reku su spustili premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik republike Srpske Milorad Dodik.
Ceremoniji je prisustvovalo više hiljada građana i članovi obe vlade. Premijer >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Vučić je rekao da je “Oluja“ bila etničko čišćenje i besmisleni pokolj srpskog naroda.
“Mi smo zločine koje su Srbi počinili priznali, a Srbe koji su ih počinili prezreli. Žrtve poštujemo, a "Oluje" treba da se stide neki drugi, oni koji su sačinili spisak od 250.000 prognanih Srba, kao i oni koji su se u Srbiji skrivali, kao da se sve dogodilo u Ruandi, a ne na dalmatinskom Kosovu. Danas je dan kada se sećamo jednog od najvećih pogroma u stradalničkoj istoriji srpskog naroda. Mi sa Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i nadam se da ćemo postati prijatelji u Evropskoj uniji, ali odavde šaljemo poruku da se zločin mora oprostiti, ali ne sme zaboraviti. Na ovom mestu, gde su se Republika Srpska i Srbija ujedinile u bolu i tugi, na mestu koje je pregazilo 250.000 Srba, da ih ne bi pregazila, kako neki kažu, hrvatska oslobodilačka čizma", naglasio je Vučić.
On je zatim pročitao imena Srba sa spiska prognanih i stradalih. “Oni su deo strašne statistike, istrgnuto parčence iz spiska 250.000 ljudi za koji je potrebno više od 4.000 stranica, a potrebno je šest dana i šest noći da se sva imena pročitaju i to brzim čitanjem. Sada mi dođe da pitam one koji "Oluju" slave dva dana, pa što ne slave šest dana i šest noći, da se sete svakoga koga su proterali”, istakao je premijer, koji se potom obratio Hrvatskoj.
”Kažete, pobedili ste, a zlikovci Srbi su poraženi, Srbi agresori. Jeste li ikada čuli za agresiju na sopstveno ognjište? Na svoju njivu? Poraženi smo pre 20 godina jer nismo verovali da je neko sposoban da učini takvo etničko čišćenje. Svakog dana Srbija je sve jača. Snaga suza i sveća je jača od topova i tenkova. Ne radimo to jer smo uplašeni i slabi, već zato što smo naučili lekcije iz istorije. "Oluja" je strašan zločin i to Srbija neće da krije, počinjen je našem narodu samo zato što je živeo nekoliko stotina kilometara zapadno, i zato što su neki mislili da srpsko ime pravoslavne vere tu ne treba da se čuje”, rekao je Vučić. Premijer se zapitao zašto je Srbija proteklih godina ćutala i dodao da je “Oluja” etničko čišćenje i besmisleni pokolj, kao i da ne treba da se očekuje da će neko to da prećuti.
Obraćajući se okupljenima pre premijera Vučića, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da akcija Oluja hrvatske vojske i policije protiv Srba iz Krajine predstavljala etničko čišćenje i da je Hrvatska tu akciju sprovela uz podršku zapadno-vojne alijanse. "Ovaj most je znak slobode i sigurnosti, rekao je Dodik i dodao da su Srbi verovali u Jugoslaviju i da su bili žrtve te Jugoslavije.
Govoreći o situaciji u BIH, Dodik je poručio da Srbi iz RS neće negireti BiH, ali da traže da se ne negira ni RS. "Političkim sredstvima ćemo se boritii za svoja prava, istakao je Dodik i rekao da za Srbe neprihvatljivo prekrajanje Dejtona.
"Srbi imaju zadatak da urede svoje, kako je rekao dve države, Srbiju i RS i tu ima mesta za ljude druge nacionalnosti i vere. RS je zagledana u Srbiju i uz njenu poderšku je prošla mnoge teške trnutke, rekao je Dodik i naglasio da da više od 50 hiljada Srba iz Karajine živi u RS i da su dobro integrisani u njeno društvo.
Parastos žrtvama Oluje na mostu kod Sremske Rače služio je patrijarh SPC Irinej. On je rekao da je srpski narod pre 20 godina stradao od braće sa kojim ga vezuje istorija, te da je jedina krivica stradalih bila to što su bili Srbi pravoslavne vere, što je krivica koja im je bila pripisana i 1941. godine.
“Danas se sećamo naroda srpskog koji je proteran iz svojih mesta, iz domova u kojima je vekovima živeo, u kojima je gradio svoje domove. Sve su to pod pretnjom smrću morali da napuste i da spas potraže, a gde drugde, nego u majci Srbiji. To je tragedija biblijskih razmera koju su nekada doživeli Jevreji, Jermeni, a mi Srbi dolazimo odmah iza njih“, rekao je Irinej.
Prema njegovim rečima, to su uradila braća s kojima nas vezuje istorija i kultura, braća koja su nam bliska po veri i crkvi, sa malim razlikama što smo mi pravoslavci, a oni rimokatolici. "Veliku odgovornost snose predstavnici rimokatoličke crkve, očekivalo se da se čuje glas naše braće po veri, ali se taj glas nije čuo. Gospod nas je poslao da volimo jedni druge, prijatelje, ali i neprijatelje svoje. Nama je cilj da sa narodima koji su pored nas napravimo nove hrišćanske odnose. Sa ovoga mesta se sećamo onih koji su bežeći od sablje i mača našli kraj svom životu. Da se setimo nevino stradalih čija imena i broj samo Bog zna. Mržnja nikome dobra nije donela, ni onima koji danas proslavljaju pobedu nad nevinim narodom možemo da proručimo, zlo i zloba nikome dobro nije donela“, istakao je patrijarh.
Đurđica Popović, devojka koja je pre 20 godina u koloni izbeglica stigla iz Hrvatske u Srbiju, ispričala je svoje iskustvo. "Tih letnjih dana moja preokupacija je bila svadba kuma, izabrala sam haljinicu i cipelice, jedino nisam znala šta ću ako bude kiša. Kišu smo mogli da očekujemo, ali oluju nismo mogli. Jedno jutro probudila nas je pucnjava. Nisam ni pomislila da je 4. avgust 1995. godine bila poslednja noć koju ću provesti u svojoj sobi. Tih dana se nisu brojali dani, već izgubljeni ljudski životi”, naglasila je. Uvek je htela, dodala je, da prebroji ljude u kolonama, ali im nikada nije videla “ni početak ni kraj”.
“Gledam nas i pitam se sta smo mi? Nesećnici, heroji, kukavice, igračke? Da li se to istorija šali sa nama ili nas podseća na neke zaboravljene lekcije. Umesto zaključka, jer ga u ratu nikad nema, ispovest ću završiti citatom: Ima li šta gore, onaj ostavio mrtvu mater u jarku, drugi opet nesaranjenog sina, treći još uvek ne zna gde mu je ko. Rat je veliko zlo”, rekla Popovićeva.
Dan sećanja na progon i stradanje Srba u Sremskoj Rači organizovali su Vlada Srbije i Vlada Republike Srpske. Predsednik Organizacionog odbora, ministar Aleksandar Vulin, rekao je da će se 5. avgust obeležavti kao Dan sećanja i narednih godina, te da će to biti uneto u zakon. Vlada Srbije apelovala je na građane da danas u podne zastanu i uz sirene i crkvena zvona odaju poštu Srbima stradalim u "Oluji".
Sirene za žrtve u podne
Sektor za vanredne situcije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije saopštio je sinoć da će danas u podne, na Dan sećanja na stradanje i progon Srba, odati počasti tragično stradalom srpskom narodu u akciji hrvatske vojske Oluja, aktiviranjem sirena za javno uzbunjivanje na celoj teritoriji Srbije. Emitovanje zvučnog signala „prestanak opasnosti“ trajaće 60 sekundi, navodi se u saopštenju.
.jpg)
