Izvor: RTS, 27.Mar.2015, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Formula 1 u problemu?
Šta se u stvari dogodilo u Melburnu? Da li je prva trka sezone nagoveštaj problema koji tek dolaze u godini pred nama, ili sve i nije baš tako crno? Je li dominacija Mercedesa nešto što škodi sportu ili prosto zasluženi rezultat bolje urađenog domaćeg zadatka ekipe iz Breklija? Zašto Red Bul smatra da je greška u pravilima, i zbog čega nisu u pravu? Da li je Hondin motor mrtvorođenče ili budući izazov za Mercedes? Konačno, da li novi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ferari može do pobede već u 2015. godini i da li će „mali" timovi preživeti novu eru Formule 1?
Možda je prerano, a svakako jeste preambiciozno već na početku godine tražiti definitivne odgovore na sva gore postavljena pitanja, ali toliko toga neobičnog - čak i ružnog - je što izgovoreno, što napisano u poslednjih nekoliko nedelja da je prosto neophodno već sada podvući crtu i neka od pitanja hladne glave i ozbiljno izanalizirati.
Nije mali broj onih koji koren problema vide u načinu na koji vlasnik komercijalnih prava (CVC Capital Partners), pod vođstvom Bernija Eklstona na sve načine isisava novac iz Formule 1, pozicionirajući je prevashodno kao biznis a ne sport. Cene ulaznica su otišle u nebo, garaže i prostor oko njih su danas praktično zatvorene za posetioce, osim ukoliko za život ne zarađujete kao holivudski glumac, naftni magnat, pop zvezda, nosilac olimpijskog zlata, političar, član kraljevske porodice ili, još bolje, sve to zajedno. Na mesto Imole, Zandvorta, Votkins Glena, Brends Heča, Pol Rikara ili Kjalamija došli su novi autodromi u zemljama koje nemaju navijačku bazu, ali su spremne da zarad poboljšanja međunarodnog imidža plate nekoliko desetina miliona dolara godišnje za pravo da organizuju trku Formule 1. Dok je 1985. godine 11 od 16 trka održano u Evropi (i nijedna u Aziji), trideset godina kasnije, na tlu Starog kontinenta ćemo gledati samo 2 trke više nego u Aziji, uz tendenciju da se taj odnos u narednim godinama nastavi menjati na štetu Evrope.
Nema potrebe da ističem da nemam ništa protiv Azije, naprotiv, za globalnu popularnost sporta je važna ravnomerna zastupljenost kontinenata, ali... Ne računajući finansijsku dobit za vlasnika komercijalnih prava, legitimno je postaviti pitanje da li Formula 1 kao sport dobija ili gubi svaki put kada neku od klasičnih staza u Evropi ili Americi - na kojima se vikendom skupi bar 100,000 gledalaca - zameni grandiozno modernim i pustim autodromom u Bahreinu, Maleziji, Južnoj Koreji ili Abu Dabiju? Tako već godinama nemamo Veliku nagradu Francuske, ove godine smo ostali i bez Nemačke a vrlo brzo će se u problemu naći i takve legendarne staze kao što su Monca ili Spa.
Najgore od svega, umesto da se taj veliki novac reinvestira nazad u sport, samim timovima, a pogotovo onim manjim, kada se uračunaju troškovi takmičenja ostaju samo mrvice, pa samim tim jaz između bogatih i siromašnih ekipa godinama postaje sve veći, umesto da se ciljanim merama (u NBA ligi je to draft i čuveni „seleri kep", u Premijer ligi mudra raspodela novca gde prvi dobija samo oko 50% više od lige od poslednjeg) ide na izjednačavanje. Ako želimo da vratimo vreme u kojem je entuzijasta sa malo keša u džepu mogao da kupi jeftinu šasiju i motor i uz pomoć dobrog inženjera, vrednog rada i talentovanog vozača imao pravo na nadu da će ga zadesiti poneki srećni podijum u toku sezone, promena je potrebna prevashodno na nivou raspodele novca.
Što nas dovodi do drugog najčešće spominjanog problema. Od kako su u 2014. godini uvedeni novi, šestocilindrični hibridni turbo motori, umesto da slavi ulazak u novu eru, establišment Formule 1, uključujući i Bernija, kao da čini sve što može da omalovaži veliki tehnološki iskorak koji je napravljen. Te novi motori nisu dovoljno bučni, te su previše komplikovani i spori - nivo kritike koji smo slušali u poslednjih godinu dana je nezabeležen u istoriji. Istina je, međutim, da je, kada su novi motori u pitanju, napravljena samo jedna greška. Cena. U vreme kada je likvidnost čak i velikih timova usled krize dramatično kompromitovana (veliki Meklaren je odustao od potrage za glavnim sponzorom, uz jadan izgovor da je „koncept generalnog sponzora prevaziđen", a na početku 2015. godine samo jedan veliki sponzor - poznat po proizvodnji štampača - je ušao u Formulu 1), proizvođačima motora je morala biti ograničena cena koju za nove agregate mogu da traže.
Za razliku od timova kao što su Zauber, Lotus, Fors Indija, a pogotovo Manor, proizvođači motora - Mercedes, Ferari, Reno i Honda - i te kako imaju odakle da investiraju, kao što je sigurno i da će im se ta investicija vrlo brzo isplatiti kroz eksploataciju novih, efikasnih i ekonomičnih motora u svojim modelima automobila koje prodaju na svetskom tržištu. Po ceni koju trenutno naplaćuju proizvođači, novi motori su omča oko vrata malih timova, pa nije ni čudo da slušamo samo kritike. Uz manju cenu, fokus bi bio na onome što novi motori donose, a to je pre svega izuzetno napredna hibridna tehnologija i do sada neviđena energetska efikasnost, iako su maksimalna brzina i obrtni momenat značajno povećani u odnosu na zastarele osmocilindraše.
Zbog svega toga zvuči tužno kada čujemo kukanje Red Bula protiv novih motora, ali i protiv fabrike koja ih snabdeva. Četiri godine austrijska ekipa je bila neprikosnovena, a vrlo malo zasluga za to je otišlo Renou, a sada, kada je postalo jasno da u 2015. godini od titule nema ništa - Reno je kriv i hajde da menjamo pravila. Činjenica je da su sva četiri proizvođača motora imala i vreme i resurse i znanje i iskustvo neophodno da naprave dobar agregat, i to što je Mercedes posao obavio bolje od ostalih nije i ne može biti razlog za ishitreno menjanje pravila. Mercedes je dominirao i krajem prošlog veka, Honda u drugoj polovini osamdesetih, Reno skoro cele devedesete a Ferari na početku milenijuma, pa niko nije tražio hitnu izmenu pravila. Uostalom, nije li upravo Ferari značajnim iskorakom ove godine pokazao koliko je moguće postići radom na razvoju motora i sve što je potrebno je da i Red Bul i Reno zasuču rukave i već danas krenu u poteru za Mercedesom, na sličan način kao što to već radi Honda.
Japanski gigant prolazi kroz marketinški pakao - nakon što su uložili ogroman novac u motor koji u ovom momentu zaostaje 4 ili 5 sekundi po krugu - ali umesto šupljih izgovora od Honde slušamo samo o tome kako su bolji dani tu, odmah iza ugla. Ponašanje Red Bula je dodatno šokantno ako znamo da ni Mercedes ni Ferari nisu zainteresovani da ih snabdevaju motorima, a da bi Hondi Meklaren svakako predstavljao prioritet, pa je austrijskoj ekipi Reno jedina izgledna budućnost u Formuli 1. Doduše sve više se šuška o interesovanju Audija, sa kojim Red Bul već sarađuje u drugim trkačkim kategorijama, ali dok god se ta veza ne ozvaniči, javno svađanje sa Renoom im neće pomoći, naprotiv.
Uostalom, nekada davno, Formula 1 je započeta kao zabava a ne biznis, burleska pre nego drama. I mada su zapleti kroz koje je prolazila bili i glupi i uzbudljivi, tužni i srećni, neverovatni i šokantni - zabave nikad nije nedostajalo i današnji protagonisti bi toga morali da budu i te kako svesni kada javno i nekonstruktivno kritikuju sport od kojeg žive. Iako se već godinama osipa, broj zaljubljenika u Formulu 1 je na globalnom nivou i dalje dovoljno veliki da ni jedna druga trkačka kategorija ne može sa time da se meri. Sve što je potrebno je da im/nam date malo adrenalinske zabave svakog drugog vikenda.
Recimo, baš ovog vikenda. Okej, Mercedes će opet pobediti, Meklareni će zaostati više od jednog kruga, Ferari će biti zaokupljen bitkom sa Vilijamsom i zadovoljan novim podijumom a Red Bul će posle trke ponovo kritikovati Reno. Osim ako ne padne kiša. Ili nekome otkaže motor. Ili dobijemo karambol u prvoj krivini. Sigurnosno vozilo baš kad mu nije vreme. Ili možda sve zajedno. E, zato volim Formulu 1.
Pogledaj vesti o: Mercedes Benz
.jpg)
