Izvor: Telegraf.rs, 28.Apr.2017, 19:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija kao bure baruta: Na isti dan, pre 16 godina, Albanci su izveli najbrutalniji masakr nad Makedoncima (FOTO) (VIDEO)
Kulminacija dvogodišnje teške političke krize u Makedoniji prelila se u najdramatičniju noć u istoriji te zemlje sukobima u parlamentu, nakon čega su usledili pozivi međunarodne zajednice na smirivanje situacije, a predsednik Ðorđe Ivanov pozvao je političke lidere na sastanak, koji je trebalo da bude održan danas i na koji je bilo očekivano da se odazovu, što se nije dogodilo. U Makedoniji su zadnjih 17 godina česti nemiri, a oni kao po pravilu, gotovo uvek dobiju krvavi epilog na >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << proleće.
Do jučerašnjeg nasilja je došlo nakon što je parlamentarna većina koju je, uz podršku dve albanske partije DUI i Besa, okupio Zaev, izabrala Albanca Telata Džaferija za predsednika i to pošto je predsedavajući okončaju jučerašnje zasedanje. Do izbora Džaferija je došlo nakon dvadesetodnevnog bezuspešnog zasedanja konstitutivne sednice Sobranja na kojoj je najpre trebalo da budu izabrani članovi i zamenici članova Komisije za izbor i imenovanja, a potom i predsednik parlamenta.
U delu makedonskog naroda, okupljenih oko građanske inicijative "Zajedno za Makedoniju", koji su 60 dana protestovali zahtevajući ponavljanje vanrednih izbora i proti vlade SDSM i Albanaca, odluka o izboru Džaferija izazvala je revolt i oni su upali u parlament.
Trenutno je mirno na ulicama Skoplja, ali niko više sa sigurnošću u ovom trenutku ne može da kaže na koji način će se ova najteža politička kriza u Makedoniji završiti.
Foto: Twitter/Glorious Leader, Twitter/Glorious Leader, Tanjug/AP
Podsetićemo se najdramatičnijih događaja iz nove makedonske istorije, i sukoba koji tinja godinama u ovoj zemlji.
SUKOBI 2001. godine
Sukob u Republici Makedoniji 2001. je bio oružani konflikt koji je izbio kada je albanska paravojna grupa Oslobodilačka nacionalna armija napala snage bezbednosti Republike Makedonije početkom 2001. godine. Sukobi su završili Ohridskim sporazumom kada su dogovoreni prekid vatre i razoružanje gerilaca koje su obavile snage NATO-a.
Sukobi u Makedoniji počinju februara 2001. godine u pograničnom selu Tanuševci. Nakon dvonedeljnih okršaja albanski gerilci se spuštaju prema Tetovu. Makedonske snage 23. marta kreću u široku akciju protiv pripadnika Oslobodilačke nacionalne armije na području Tetova i nanose im poraz.
Albanski teroristi su 28. aprila postavili zasedu i ubili osam makedonskih vojnika što izaziva revolt širom Makedonije. Taj događaj je poznat kao Masakr kod Vejce, koji je najkrvaviji i najbrutalniji masakr u novijoj istoriji Republike Makedonije. Nakon zasede je bilo brutalno ubijeno, a zatim osakaćeni i živo spaljeno, osam specijalnih policajaca i pripadnika specijalnih jedinica "Vukovi" i "Specijalne jedinice SVR Bitola".
Ishod je osam poginulih i šest ranjenih. Zasedu su postavili albanski teroristi i mudžahedini.
Foto: AP/Tanjug
Početkom maja između tri i četiri hiljade albanskih gerilaca upada sa Kosova i Metohije na makedonsku teritoriju i u prvom naletu osvajaju sedam makedonskih i srpskih sela u okolini Kumanova. Armija republike Makedonije započinje ofanzivu u Kumanovskom kraju. Vode se teške borbe oko sela Slupčane, Vaksince, Lipkovo, Orizare, Otlja. Albanski teroristi pomeraju težište sukoba južnije.
Devetog dana juna započinje nova ofanziva makedonske armije na sela Matejče i Slupčane. Trinaest dana kasnije započinje najžešća ofanziva na Aračinovo, selo posle tri dana borbe pada u ruke makedonskih snaga.
Početkom avgusta albanski teroristi su postavili zasedu na auto-put Skoplje-Tetovo i ubili deset makedonskih vojnika. Taj događaj je poznat kao Masakr kod Karpalaka. Dva dana kasnije albanski teroristi su postavili zasedu na Ljubotenski bačila i ubili osam makedonskih vojnika sa minom.
U julu se vode sporadične borbe da bi u avgustu ponovo dobile na intenzitetu, naime 10. avgusta tzv. kosovski zaštitni korpus napada selo Raduša koje uz velike gubitke zauzimaju. S druge strane, makedonske snage uspostavljaju kontrolu nad Tetovom koje je bilo nedeljama izloženo napadima Albanaca.
Foto: Wikimedia/MilitaryJournal
OPERACIJA PLANINSKA BURA
Operacija Planinska bura je velika akcija koju je izvela specijalna jedinica Tigri policije Makedonije 7. novembra 2007. godine protiv albanskih terorista u selima Brodec, Vesala i Vejce u blizini Tetova, na području Šar planine. U akciji je ubijeno 7 i uhapšeno 69 albanskih terorista. Akcija je sprovedena da bi se likvidirala teroristička grupa sa Kosova koja je ugrožavala bezbednosti Republike Makedonije i vršila provokacije ka makedonskim snagama u prethodnih nekoliko meseci.
Jedan očevidac je tvrdio da je video ljude u uniformama ANA, kako patroliraju selom Brodec dan pre sukoba. Takođe, u oktobru je jedan policajac ubijen i još dva ranjena kada su se sukobili sa teroristima u selu Tanuševci gde su i započeli Sukobi u Makedoniji 2001. Naoružanu grupu terorista vodio je Ljirim Jakupi. Jakupi je optuženi kriminalac koji je sa još nekoliko drugih osoba pobegao iz zatvora Dubrava u Srbiji, avgusta 2007. godine. Krio se u okolini Tetova.
Sa Jakupijem se krio i Ramadan Šiti i još tridesetak terorista ANA. Džavid Morina, koji je takođe pobegao iz zatvora u Dubravi, je nađen mrtav blizu Odrija, sela blizu Tetova, nedelju dana kasnije. Šiti (1983) izvršio je samoubistvo aktiviranjem bombe, da ne bi pao u ruke makedonske policije.
Među zaplenjenim oružjima je: 3 minobacača sa 111 granata, 58 ručnih bombi, 31 eksploziv TNT, 29 protivtenkovskih mina, 9 protivtenkovskih bacača granata M80 Zolja, 9 mitraljeza, 6 tromblona sa 132 granate, 4 snajpera, 4 rakete zemlja-vazduh, 2 haubice M79 Osa sa 7 granata, 2 kompleta plastičnog eksploziva, bestrzajni topovi, automatske puške i još mnoga druga. Zaplenjeno oružje bilo je dovoljno da naoruža 650 ljudi koji bi tada mogli mesecima da pružaju otpor makedonskim snagama bezbednosti.
Foto: Wikimedia/PANONIAN
SUKOBI 2012. godine
Sukobi u Republici Makedoniji su međuetnički sukobi između Makedonaca i Albanaca koji su počeli u januaru 2012. godine, nakon protesta muslimana zbog navodne uvrede prema islamu. U tim incidentima napadnuto je 40, a povređeno 38 osoba. Početkom marta nemiri su se proširili i na sam glavni grad, Skoplje, u kojem je više osoba povređeno u napadima Albanaca na Makedonce. Sukobi su se proširili i na Tetovo i Prilep.
Makedonska policija, kako bi odgovorila na sukobe u državi, povećala je broj policajaca na ulicama i organizovala hapšenja učesnika incidenata. Sredinom marta nemiri su se radikalizovali i došlo je do ozbiljnijih sukoba, a 12. aprila, tela petorice Makedonaca pronađena su kod Železarskih jezera kod naselja Smiljkovci, u blizini obilaznice oko Skoplja.
Makedonska policija je 1. maja izvela akciju kodnog imena „Monstrum“ tokom koje je privedeno 20 radikalnih islamista osumnjičenih za ubistvo petorice Makedonaca. Policija sumnjiči tri lica da su direktni izvršioci ubistva. Od ove trojice, samo je jedan uhapšen dok su ostala dvojica u bekstvu. 4. i 11. maja, nakon molitve u džamiji, nekoliko stotina Albanaca započelo je protest u skopskom naselju Bit Pazar pod nazivom „Stop montiranim slučajevima“.
Demonstranti su se organizovali preko Fejsbuka, a njihov broj je uskoro narastao sa nekoliko stotina na nekoliko hiljada učesnika. Demonstranti su tražili oslobađanje uhapšenih u akciji „Monstrum“, uzvikujući da su „Albanci muslimani ali da nisu kriminalci i teroristi“. Pred zgradom vlade Makedonije uzvikivali su parole: „Ko se ne pridruži izdajnik“, „Policajci ubice“, „Alah je jedan, Alah je veliki“, „Velika Albanija“, „UČK“... Demonstranti su takođe nosili državne simbole Albanije i islamske zelene zastave. Sredinom maja nemiri su se proredili i potpuno prestali.
Foto: Tanjug/AP
PROGLAŠENJE REPUBLIKE ILIRIDE
Grupa od tridesetak osoba 18. septembra ispred spomenika Skenderbegu u Skoplju proglasili je takozvanu “Republiku Iliridu” koja, kako su saopštili, obuhvata područje od Struge do Kumanova. Akt o njenom osnivanju je pročitao lider prve albanske stranke u Makedoniji i nekadašnji poslanik parlamenta Nevzat Halili, i sve to na temelju referendumskog izjašnjavanja Albanaca u Makedoniji sprovedenog 1992. godine, kojim se zahteva promena tamošnjeg Ustava i podela Makedonije između Makedonaca i Albanaca na dva dela.
Samozvana Garda Republike Iliride saopštila je 1. novembra da je počela sa patroliranjem “svuda gde živi albansko stanovništvo” i da “albanska teritorija neće biti ostavljena bez obezbeđenja”. U saopštenju, koje su objavili mediji u Makedoniji, navodi se da će štab “Garde” biti aktivan na celoj teritoriji “Republike Ilirida”, odnosno biće formirano obezbeđenje u gradovima koji, kako smatraju, pripadaju toj “republici”.
“Cilj Garde će biti konfrontacija sa ljudima koji su prodali albanske nacionalne interese”.
Deo Albanaca u Makedoniji je do sada dva puta proglašavao Republiku Iliridu, ali ni jedno od ovih proglašenja nije izazvalo bilo kakve druge akcije koje bi vodile faktičkom formiranju ovog entiteta, usled izostanka masovnije podrške ovom projektu među lokalnim Albancima. Republika Ilirida je prvi put proglašena u januaru 1992. godine, od strane albanskih aktivista u Strugi.
Navijači iz Srbije krenuli za Makedoniju: Delije i Junajted Forsi prvi stigli u Skoplje
Foto: Profimedia/Alamy
ORUŽANI SUKOB 2015. godine
21. aprila, grupa od 40-ak napadača, nezvanično sa Kosova, zauzela je na određeno vreme stanicu u selu Gošince, kod Lipka, u Makedoniji. Napadači su zarobili i mučili četvoricu policajaca, nakon čega su napustili stanicu. Napad se desio oko 2.30, potvrdilo je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Portparol ministarstva Ivo Kotevski je rekao da je naoružana grupa sa Kosova napala policijsku stanicu, u kojoj su četiri policajca bila na dužnosti. Oni su ih, kako je rekao portparol, razoružali i obratili im se na albanskom jeziku, preko čoveka koji je prevodio, rekavši im da žele svoju zemlju i da ne priznaju nikakav Ohridski sporazum.
Kotevski je naveo da su napadači na sebi imali obeležja UČK (tzv. Oslobodilačke vojske Kosova). Prema navodima makedonskog MUP-a, postoje saznanja da su napadači na policijsku karaulu u Gošincu imali logističku pomoć iz nekog od sela u graničnom pojasu između Kosova i Makedonije, ali još nije utvrđeno o kakvoj se pomoći radilo.
Portparol Kosovske policije Baki Keljani je nakon napada izjavio da "kosovske vlasti nisu zabeležene nikakve sumnjive aktivnosti u blizini granice sa Makedonijom", a povodom napada na makedonsku graničnu policiju operativci su makedonskog MUP imali sastanak sa svojim kolegama sa Kosova.
Foto: Tanjug/AP/Visar Kryeziu
U Kumanovu je 9. maja oko 04.40 sati izbio oružani sukob između policije i neidentifikovane grupe koja je upala na teritoriju Makedonije sa Kosova i Metohije. Makedonska vlada je u ranim jutarnjim satim otpočela anti-terorističku operaciju na čitavoj teritoriji Kumanova. Tokom čitavog dana, vodile su se teške ulične borbe, a nekoliko kuća je zapaljeno.
Teške borbe su vođene 19 časova, kada je makedonska ministarka policije Gordana Jankulovska objavila kraj anti-terorističke operacije, ali ukupan bilans žrtava nije htela da saopšti dok svi teroristi ne budu uhapšeni. Građanima je, prethodno, zabranjeno da napuštaju domove, ali mnogi od njih su preplašeni i počeli su da napuštaju grad.
U večernjim satima je makedonska policija objavila da je ubila Mirsad Ndrecaj poznat kako komandant NATO i Beg Rizaj, alijas komandat Begu jedni od vođa terorista koji su izveli napad na grad, ali su se tokom večeri i narednog jutra nastavili žestoki okršaji uz žrtve na obe strane, a odgovornost za napade u Kumanovu je preuzela Oslobodilačka nacionalna armija.
Protiv terorista u Kumanovu, poginulo je 8 policajaca, ranjeno 37, a ubijeno je 10 terorista, a 30 ih se predalo makedonskoj policiji među kojim su i trojica komandanata. Nije bilo nijedne civilnih žrtava jer je makedonska policija tokom akcije evakuisala sve civile tog područja koji su bili Albanci.
Foto: Tanjug/AP/Boris Grdanoski
27. april 2017. Haradinaj - neredi u Makedoniji
Istražno veće Apelacionog suda u Kolmaru odbilo je juče zahtev Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, kojeg srpsko tužilaštvo za ratne zločine na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i ukinulo mu meru zabrane napuštanja teritorije Francuske. Sud je dao negativno mišljenje povodom zahteva srpskih vlasti za njeogvo izručneje, navodi se u saopštenju Apealaciong suda u Kolmaru.
Haradinaj, nekadašnji vođa OVK a danas na čelu Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici koju je za njim raspisala Srbija. Nakon odluke suda u Kolmaru, lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova je izjavio da je "ovo pobeda Albanaca" i da je on danas slobodan čovek da se vrati kući.
- Ako oni u Beogradu misle da mi Albanci brzo zaboravljamo, varaju se. Albanac ne zaboravlja i mi smo mirni narod, ali na Albanca ne možete da gazite. Mi moramo da pokažemo mesto neprijatelju Srbiji i treba da uradimo onako kako je uradio Hrvat - kazao je Haradinaj okupljenima koji su ga dočekali na aerodromu u Prištini.
Skoro istovremeno kada je Haradinaj stigao u četvrtak uveče u Prištinu, u makedonskom Sobranju došlo je do nemira, čiji epilog tek treba da vidimo.
Pogledajte najdramatičnije momente od juče:
Sve NAJVAŽNIJE vesti o Makedoniji možete pročitate OVDE.
(L.C.)
.jpg)
