Izvor: Vesti-online.com, 30.Maj.2016, 05:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tesla kakvog ne znamo: Majka dočekala jedinca

Teslina zvezda je tada, na početku njegovog drugog boravka u Evropi, u februaru 1892. godine, zasijala najblistavijim sjajem. Prema njegovom planu, očekivalo se da će, posle Londona i Pariza, nastavi seriju predavanja u drugim evropskim metropolama.

Ali, iznenada mu stiže poruka zbog koje je bio prinuđen da otkaže sva predavanja zakazana za mart i april. Iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Pariza, hitno je otputovao u Gospić.

Javljeno mu je da mu je majka na samrti, da ga očekuje. Njega, svog jedinca. I stigao je na vreme. Videla ga je. Ali, nažalost, umrla je posle samo nekoliko dana.

Bio je neutešan. On je isticao da je i svoj pronalazački dar nasledio od majke. U pismu, kojim odgovara ujaku pukovniku Paji Mandiću, poverio je svoju tugu: "Vaše pismo evo sad sam dobio. Ne trebam da Vam kažem da sam neizmjerno žalostan, nu tešim se koliko možem. Predviđao sam već odavno žalostni ovaj događaj ali ipak udar je bio težak. Nadao sam se uvjek da će majka još dugo poživjeti jer je bila snažna a moj i ujakov uspjeh jako ju je krijepio."

Da bi se što pre okrenuo radu i na taj način potražio utehu, ubrzo posle majčine sahrane uputio se u Ameriku preko Budimpešte. Tu se sreće sa pesnikom Lazom Kostićem, a stiže mu iz Beograda i jedna delegacija predstavnika Grada Beograda, Velike škole i Društva srpskih inženjera sa pozivom da poseti srpsku prestonicu.

Poziv je radosno prihvatio. Čeznuo je i on da prvi put vidi slobodnu Srbiju.

Beogradska železnička stanica bila je iskićena zastavama i vencima, i prepuna sveta koji je s nestrpljenjem iščekivao Teslin dolazak. O tome su "Beogradske novine" podrobno izveštavale:

"U sredu, 20. ovog meseca (maja), u 11 sati uveče, došao je u Beograd čuveni elektrotehničar, g. Nikola Tesla, Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskog glasa, čije ime zanima danas sav obrazovan svet..."

Sutradan je bio u audijenciji kod princa Aleksandra Obrenovića, a potom ga je primio namesnik Jovan Ristić. Posetio je zatim Veliku školu u kojoj je razgledao kabinete i zbirke, a onda je stupio u svečanu salu Kapetan-Mišinog zdanja, gde su ga oduševljeno pozdravili okupljeni profesori i studenti.

Da bi u što boljem svetlu predstavio Zmajevu poeziju, Tesla je koristio predgovor Antonija Hadžića, ali je i sam dao veoma umna zapažanja koja potvrđuju i Teslino visoko humanističko obrazovanje:

"Iako se Srbi odlikuju naročito svojim narodnim pesništvom, oni imaju i nekoliko umetničkih pesnika, koji su dostigli stepen prave veličine. Među savremenima nije nijedan toliko mio mlađem pokoljenju koliko Zmaj Jovan Jovanović...

Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske da gotovo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik. One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodna od volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jačinom izraza."

Tesla je i ranije čitao Zmajevu poeziju i smatrao je ovog našeg pesnika genijalnim. Tim je radosnije primio stihove koje mu je Zmaj posvetio:

Ti nam, Tesla, Ti vrliče,

Ode letom jače struje,

U daleku Kolumbiju

Da Ti umlje kolumbuje.

Razumeće listak svaki

Svaku žilu svoga stabla

Spajaće nas elektrika

(elektrika naših srca

I bez žice i bez kabla).

Sa sebi svojstvenim zanosom, Tesla je govorio velikoškolcima o sreći koju imaju stvaraoci kad otkrivaju nove istine, stavljajući ih u službu celom čovečanstvu. Pominjući svoja otkrića, rekao je pored ostalog:

"Kao i svaki mlad čovek imao sam puno planova i ideja. Čovek se maša za hiljadu stvari, stotinu ih može biti dobrih, a od njih samo jedna može biti ostvarljiva. Idući za ostvarenjem svojih zamisli, moj život je neprekidno treperenje između agonije neuspeha i blaženstva sreće..."

Posle predavanja je sa profesorima Velike škole obišao Kalemegdan, a uveče je u Teslinu čast beogradska opština priredila večeru u Vajfertovoj pivari. Tada je pesnik Zmaj, uzbuđen i uzbuđena glasa, kažu letopisci, pročitao svoju pesmu pod naslovom "Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd".

Dirnut toplinom pesnikovog pozdrava, Tesla je prišao i poljubio ruku čika Jovi Zmaju.

Napuštajući Beograd 22. maja 1892. godine, obećao je da će ponovo doći. Ta mu se želja, međutim, nije ispunila. Uza se je poneo Zmajeve pesme, rešen da tog znamenitog srpskog pesnika predstavi u Novom svetu, u Americi.

Tako su u njujorškom časopisu "The Centurdž Magazine", u broju 48 iz 1894. godine, objavljene tri pesme Jovana Jovanovića: "Tri hajduka", "Čudnovata ljubav" i "Dva sna".

Pesme je, uz Teslinu pomoć, prepevao njegov prijatelj američki pesnik Džon Andervud Džonson. Uz pesme je objavljen i Teslin članak u kojem piše o istoriji srpskog naroda, o narodnoj književnosti i o Zmajevom životu i stvaralaštvu.

* Tesla kakvog ne znamo (1): Posvećen svojim vizijama

* Tesla kakvog ne znamo (2): U "obećanoj zemlji" Americi

* Tesla kakvog ne znamo (3): Sudbonosno poznanstvo

* Tesla kakvog ne znamo (4): Na izložbi u Parizu

* Tesla kakvog ne znamo (5): "Rat struja" protiv Tesle

* Tesla kakvog ne znamo (6): Molbe i zahtevi od rodbine
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Vesti-online.com...