Izvor: MozzartSport.com, 29.Mar.2015, 12:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Povratak u budućnost: Ol-star britanska liga je stigla, London Siti dobio Glazgov sa 4:3 pred 120.000 ljudi!

Futuristički pogled na fudbal iz 1930. godine: Jedini igrači koji podižu loptu su golman, bekovi i krila, Bilo koje stare, spore odbrane prošlosti bi bile rastureno odavno

Dobrodošli na još jedan meč Ol-star britanske lige između London Sitija i Glazgova – ovako su novinari Atletik njuza 1930. godine zamišljali fudbal 2000. godine. Neke stvari su tačno predvideli, ali ipak nismo uspeli da ispunimo >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << sva očekivanja vizionara.

Ono što odmah bode oči je to da se škotska, engleska, velška i irska liga nisu ujedinile u Ol Star britansku ligu, u kojoj bi igrali samo najbolji timovi iz ovih država, dok bi drugoligaši igrali u nacionalnom sistemu.

Najveće razočaranje je možda i broj navijača predviđenih za prosečan meč – 200.000 ljudi na jednom fudbalskom meču još nije moguće, a daleko je od svakodnevnice.

„Ogromni stadion ovalnog oblika, sa redovima sedišta daleko koliko se pogled pruža. Stadion spreman da drži 200.000 gledalaca. Udobna sedišta, slična onim u luksuznim bioskopima. Za one koji preferiraju da budu na istom nivou sa terenom postioji uska teresa između stadiona i tribina. Nema straha od kiše jer čelični krov stoji iznad tribina sve do početka terena.

Savršeni teren upada u oko. Najbolja Kumberland trava, menja se svake godine, postavljena na 14 centimetara, preko isto toliko šljake. Glatka kao podloga za kuglanje i sa savršenom drenažom. Ovde nema igranja u blatu.  Svi veliki stadioni imaju trene istih dimenzija. Oble stative i prečke te nema straha da će se lopta izduvati ako pogodi pogrešno mesto.

Pola sata je pre meča, ali vreme leti brzo. Atletski performansi se izvode kao uvod u meč, a klupski bend svira na sredini terena. Takođe, kod kuće sede hiljade ljudi gledajući i slušajući.

Duboko ispod tribina igrači se spremaju. Jedan ulazi u kupatilo sa popločanim zidovima i podovima i vidi desetine kada sa toplom i hladnom vodom, zajedno sa postrojenim tuševima. Tu je i hala gde igrači mogu da treniraju u večernjim trenucima i kad pada kiša. Tu je i bazen, sve popularniji među igračima. Odatle do sobe za rekreaciju gde se nalaze stolovi za bilijar i kartanje, sledeće sobe su restoran i trpezarije, a onda kancelarije direktora i Upravnog odmora.

Sudija, pomoćnici i sudije iza golova ulaze na teren, sada se kritike retko čuju, uvek postoji arbitar na mestu. Evo i timova: London Siti u bordo dresovima, Glazgov u plavim. Odličan prijem 120.000 navijača, a specijalne ovacije za Terija Meklarnina, smeđokosog vezistu Glazgova koji je skoro osvojio Internacionalno sa Francuskom.

Igra se već pola sata, sigurno je da igrači ne mogu da izdrže ovaj ritam. Igra se sa munjevitom brzinom i neprirodnom preciznošću. Lopta nikada ne ide u vazduh, jedini igrači koji podižu loptu su golman, bekovi i krila. Krivudavi driblizi pri strašnoj brzini se obično završavaju topovskim udarcima, retko nepreciznim. Bilo koje stare, spore odbrane prošlosti bi bile rastureno odavno, ali se ovi bacaju u izazove se strašnom vatrom i uživanjem. Rame o rame, a ispucavanje ide pravo u noge željenog igrača.

Divan fudbal, ono o čemu se maštalo u prošlosti. Poluvreme, kraj, ali nije bilo posustajanja i utakmica je bila kao da se nikada neće završiti. London Siti je slavio sa 4:3, fina utakmica“.

Kako vam se čini ovo vizionarski pogled na fudbal u 21. veku? Do koje mere današnji fudbal odgovora opisanom? Da li ste vi očekivali više kada ste bili mlađi?

(FOTO: Google images)

Nastavak na MozzartSport.com...