Izvor: Politika, 20.Sep.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Aleks Salmond
Trijumfalni poraz
Škotska nikad (u poslednjih 307 godina) nije bila jača nego danas kada je pod vođstvom Aleksa Salmonda naterala London da u kratkom roku iz temelja promeni okamenjeno britansko ustrojstvo i preda mnogo veća autonomna ovlašćenja Velsu, Severnoj Irskoj, Engleskoj i pre svega Edinburgu.
Ova neverovatna globalna vrteška nije se zaustavila ni u petak izjutra kada su izbrojani listići i postalo jasno da je s deset odsto glasova prevladala opcija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za ostanak Škotske u Velikoj Britaniji. Svet će se od sada vrteti oko spoznaje da referendum može biti potpuno legitiman način da se ispita volja nacije čak i oko pitanja suvereniteta.
Dok su iščekivali ishod škotske kampanje, britanski mediji poredili su Aleksa Salmonda s Hitlerom i Mugabeom, a sada mu priznaju da je najznačajnija politička ličnost u Škotskoj , čak i u Velikoj Britaniji.
Salmond je uspeo da podstakne masovno političko angažovanja nezapamćeno u Velikoj Britaniji i Evropi, da marginalnu Škotsku nacionalnu stranku popne na vlast, da uzdrma elitnu politiku Londona, probudi veru u demokratiju… da trijumfuje u porazu. I da podnese ostavku, iako predviđa da će iz ovog procesa Škotska izaći kao pobednik.
Naizgled, Salmondova karijera je puna paradoksa. On je tvrdoglavi romantik ili romantični pragmatik kako sam sebe opisuje.
U novembru, kada budu izbori za parlament i za novog čelnika Škotske nacionalne partije, Salmond puni 60 godina. Iza sebe je ostavio stotine hiljada mladih aktivista koji ne slušaju nijednog profesionalnog političara. Za nove pokrete u Škotskoj ili bilo gde drugo u ovom razočaranom svetu politička i berzanska elita ne predstavlja više nikakav autoritet. U Londonu, Edinburgu, Vašingtonu, Briselu… raste frustracija zbog toga što interese i volju društva nema ko da zastupa.
Salmond je ponosan na angažovanu snagu izniklu u debati oko nezavisnosti Škotske. Svestan je da je ovom kampanjom pokrenuta organizovana akcija protiv diktata bezosećajnosti za čoveka, bilo da je on Škot, Rus, Amerikanac ili Englez. Da su Englezi izgubili svoju hladnoću bilo je jasno svima koji su gledali hladnog britanskog premijera Dejvida Kamerona kako u suzama „očajnički preklinje” Škote da ne razbijaju porodicu.
I ranije kao mnogo mlađi političar Salmond je umeo je da raspameti Vestminster. Osuđivao je poslušnički mentalitet laburista i nekadašnjeg premijera Tonija Blera, kada je ovaj pošao za Vašingtonom u nelegalni rat na Irak. Bombardovanje Srbije 1999. nazvao je neoprostivom ludošću, čime je zgranuo britansku prestonicu. Za izvesne aspekte Putinove ličnosti takođe pokazuje razumevanje. Kad deli svet na crne i bele ne upotrebljava isti lenjir kojim se služe Vašington i London.
Od Kamerona se zbog greške u potezima očekivalo da podnese ostavku bez obzira na ishod referenduma. Od Salmonda to niko nije tražio. Ali je njegova odluka časna, ispravna i mudra. Mediji na Ostrvu već sada mu priznaju da je izrastao u ključnu istorijsku ličnost i da je pomogao ne samo Škotima već pre svega Britaniji da se izbori sa slikom o svojoj nepobedivoj superiornosti.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 21.09.2014
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
