Izvor: Blic, 29.Avg.2015, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Botičeli stvorio ideal ženske lepote
Izložba o italijanskom slikaru iz 15. veka Sandru Botičeliju i njegovim plavokosim Venerama, koje su poslužile kao model za zapadnjački ideal ženske lepote, biće otvorena 24. septembra u Berlinu, a 5. marta u Londonu, saopštili su kustosi.
Možda je Jelena Trojanska pokrenula hiljade brodova u rat, ali Venere, Atine i druge lepotice Sandra Botičelija - stvarne i mitske - inspirisale su na stotine umetnika do današnjeg dana.
Ta dela činiće konstelaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << idealnih lepotica na izložbi "Botticelli Reimagined" u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Na izložbi će biti predstavljeno oko 150 slika, uključujući dva velika Botičelijeva "portreta" Venere, italijanskog autora ali i njegovih kolega iz potonjih vekova kojima je poslužio kao inspiracija.
Deo izložbe činiće i Dilanove pesme i video snimci za koje kustosi kažu da su nadahnuti Botičelijem - uključujući izlazak iz mora Ursule Andres u belom bikiniju u filmu "Dr No".
- Botičeli je na neki način ustanovio ideal lepote 20. veka - kaže Ana Debenedeti, kustos u Muzeju Viktorije i Alberta koji organizuje izložbu u saradnji sa Galerijom slika (Gamäldegalerie) u Berlinu.
Izložba u Berlinu traje od 24. septembra do 24. januara, a 5. marta 2016. se seli u Muzej Viktorije i Alberta gde će biti otvorena do 3. jula. Na zajedničkoj izložbi naći će se neke od najpoznatijih Botičelijevih slika, uključujući i dve predstave Venere - jednu iz Berlina i drugu iz Torina - uz delo koje je nedavno restaurisano u britanskom muzeju - "Portret Smeralde Bandineli".
Međutim, neće biti izložena dva najpoznatija Botičelijeva dela iz Ufici galerije u Firenci - "Rađanje Venere" i "Proleće" - jer je procenjeno da su previše krhke za putovanje.
Italijanska galerija pozajmila je za izložbu drugo Botičelijevo delo - "Atina i kentaur".
Izložba će, piše Rojters, pokazati kako su tanane, dugokose lepotice koje je Botičeli slikao u Firenci u drugoj polovini 15. veka uticale na slikare poput Endija Vorhola i Renea Magrita i modne kreatore Elsu Skjapareli ili Dolčea i Gabane, filmske režisere, fotografe i plesače.
Za razliku od drugih renesansnih genija, Leonarda, Mikelanđela, Ticijana i Rafaela, koji su stekli slavu za života, Botičeli je bio zaboravljen i vekovima posle smrti.
Postao je heroj umetnika tek u viktorijanskim vremenima.
Mark Evans, viši kustos u Muzeju V&A kaže da je Botičeli dugo bio demode ali da je ponovo "otkriven" u 19. veku kada je njegovo "Rađanje Venere" izloženo na njujorškom sajmu 1940.
- Ona (Venera) je postala definitivni ideal za žene koje šetaju modnom pistom i imaju tu vrstu plesnog stava - rekao je Evans.
Sandro Botičeli rođen je u Firenci oko 1445. godine. U prvoj polovini karijere slikao je paganske teme, ali je kasnije bio pod snažnim uticajem moralističkog monaha Đirolama Savonarole.
Nikada se nije ženio i čak je tvrdio da zbog ideje braka ima noćne more. Neki veruju da je patio zbog neuzvraćene ljubavi Simonete Vespuči, udate plemkinje koja mu je, navodno, bila model za "Rađanje Venere" (iako je preminula deset godina pre nastanka slike), a njen lik provejava i na drugim Sandrovim delima.
Umetnik je tražio da bude sahranjen kraj njenih nogu u Crkvi Svih svetih u Firenci, što je i učinjeno 1510.
I pored toga neki poznavaoci Botičelijevog života i dela tvrde da je umetnik bio homoseksualac.
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
