Izvor: Radio 021, 14.Avg.2016, 10:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da ublažite posledice osam sati sedenja na poslu?
Zdravstveni problemi uzrokovani nedostatkom svakodnevne fizičke aktivnosti ljudi koštao je svet 2013. godine oko 67,5 milijardi dolara (61 milion evra), više od bruto domaćih proizvoda mnogih država, prema rezultatima naučne studije, koje je objavio londonski Lancet Medikal DŽornal.
Od ukupnog iznosa, 53,8 milijarde dolara otpada na zdravstvene troškove, a 13,7 milijardi na gubitak produktivnosti, utvrdili su naučnici.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
U istraživanju su korišćeni ekonomski i podaci o stanovništvu iz 142 zemlje, što predstavlja 93 odsto ukupne svetske populacije, naveli su autori studije.
Međutim, kako dodaju, navedeni iznos od 67,5 milijardi dolara je verovatno potcenjen bar za jedan procenat, pošto su podaci pokrivali samo pet oboljenja koja se mogu povezati sa fizičkom neaktivnošću, i to koronarne bolesti srca, moždane udare, dijabetes tipa dva, rak dojke i rak debelog creva.
"Kalkulacija troškova se temelji na konzervativnim procenama, a pravi trošak je možda čak veći", navodi se u izveštaju.
Ovaj dokument je prvi u kom se procenjuje novčani ceh globalne "pandemije" fizičke neaktivnosti, i deo je specijalnog serijala čije je objavljivanje počelo uoči početka Olimpijskih igara u Riju 5. avgusta ove godine.
Svakodnevno sedenje povezano je sa više od pet miliona smrti u svetu svake godine, naveli su istraživači.
Od ukupno procenjenih troškova, 31,2 milijarde dolara se odnosi na gubitak poreskih prihoda na ime plaćanja usluga javnim zdravstvenim službama, 12,9 milijardi dolara čine troškovi privatnog sektora, uključujući i zdravstveno osiguranje preduzeća, a 9,7 milijardi su direktni medicinski troškovi domaćinstava.
Teret bogatih zemalja je proporcionalno veći u novčanom smislu, dok ceh koji plaćaju siromašne i zemlje sa srednjim prihodom uglavnom predstavlja bolest i prerana smrt, pokazala je studija.
"Generalno, siromašne zemlje ne zadovoljavaju svoje zdravstvene potrebe zbog nerazvijenijeg zdravstvenog i ekonomskog sistema", izjavila je Melodi Ding sa Univerziteta u Sidneju, koja je vodila istraživanje.
Kako se ove zemlje budu ekonomski razvijale, "tako će posledično rasti i njihov ekonomski teret, ukoliko se pandemija fizičke neaktivnosti bude širila kao što se očekuje", rekla je ona.
Rezultati druge studije iz istog serijala, pokazali su da ljudi koji sede osam sati dnevno mogu smanjiti povećani rizik od smrti zbog takvog načina života, tako što će bar jedan sat dnevno vežbati.
Svetska zdravstvena organizacija savetuje 150 minuta ili više fizičke aktivnosti nedeljno, što je znatno manje od 60 minuta dnevno, koliko preporučuje studija u kojoj su analizirani podaci za više od milion ljudi.
"Definisali smo fizičku aktivnost kao aktivnost bar umerenog intenziteta", kaže za AFP glavni autor ove studije Ulf Ekelund sa norveške Škole sportskih nauka, navodeći kao primere brzo hodanje od pet kilometara na sat ili vožnju biciklom od 16 kilometara na sat. Kuvanje se, kako kaže, ne računa.
Samo oko četvrtine ljudi koji su učestvovali u analizi upražnjavalo je jedan sat ili više fizičke aktivnosti dnevno, otkrili su autori.
"Mnogi ljude koji putuju na posao i imaju kancelarijski posao, nemaju način da izbegnu sedenje u dužem vremenskom periodu", rekao je Ekelund, i poručio da ako im već jedan sat vežbanja dnevno predstvlja nemoguću misiju, onda bar neka rade neke vežbe svaki dan, jer im to može pomoći da smanje rizik od bolesti opasnih po život.
Autor: Tanjug
.jpg)
