Izvor: Politika, 21.Sep.2014, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ratni zločini u Litvaniji su tabu tema

Deo konzervativne jevrejske zajednice optužio me je, posle predstave „Naš razred”, da nisam izabrala stranu

48. Bitef

Predstava „Naš razred” u režiji Jane Ros, američke rediteljke koja radi u Litvaniji, večeras će u 19 časova biti izvedena na sceni „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, kao treća premijera ovogodišnjeg 48. Bitefa, u produkciji Litvanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacionalnog dramskog teatra iz Viljnusa.

Jana Ros probila se na međunarodnu scenu svojim šokantnim tumačenjem komada Elfride Jelinek. Prošle jeseni boravila je u Beogradu u svojstvu člana žirija 47. Bitefa.

Kako ste doživeli poziv da ove godine gostujete sa predstavom ,,Naš razred” u takmičarskoj selekciji 48. Bitefa?

Oduševljena sam nakon što sam prošle godine upoznala srpsku publiku, a sada imam priliku da sa njom podelim i svoj rad. Bitef je legendaran festival. Ima ogroman ugled u svetu, i sećam se da sam dok sam bila student na Univerzitetu Jejl, svake godine čitala program Bitefa, i u njemu nalazila inspiraciju za rad. Naravno, i zabrinuta sam pomalo kako će moj rad biti prihvaćen u Beogradu. Predstava ,,Naš razred” govori o posledicama koje su zadesile ratom pogođenu zemlju. Tokom proba, svi glumci su morali da posegnu za najtamnijim mestima sopstvene prošlosti i da se tu suoče sa duhovima predaka. Govorili smo o ideji ,,drugosti”, o tome kako susedi postaju neprijatelji i kako je lako preći liniju između prijateljstva i opstanka.

Šta je na vas ostavilo najveći utisak kada ste ovde boravili prošle godine?

Beograd me je veoma iznenadio. Često putujem i radim u inostranstvu, obično uočavam sličnosti između gradova i nacija, ali Beograd: njega nije lako definisati! Lutala sam ulicama brdovitog Beograda, i neki njegovi delovi su me podsetili na staro i veliko Austrougarsko carstvo, a neki delovi na Nju Delhi! Najjači utisak ostavili su, ipak, lokalni umetnici – dramaturzi, pozorišni kritičari i glumci – svake večeri smo do sitnih sati raspravljali o formi i političkoj relevantnosti koju umetnost ima. Ljudi koje sam susrela u Srbiji imaju takvu strast za sve što rade!

Predstava ,,Naš razred” zadire u najdublja i najbolnija pitanja litvanske prošlosti. Koji su bili vaši motivi da joj posvetite svoju umetničku kreaciju?

Ratni zločini su u Litvaniji, po mom mišljenju, još uvek tabu tema. Zločini protiv Jevreja, kao i zločini koje su Jevreji počinili protiv Litvanca u vreme Sovjetskog režima, deo su mračne prošlosti koju ljudi samo žele da zaborave. Kada sam glumcima predložila da radimo ovu predstavu, oni su rekli ,,O ne Jana, opet Jevreji!”, kao da postoji samo jedan, zvanični način na koji se može gledati na ovu temu: Jevreji su žrtve, Litvanci su ubice... Ova predstava zahteva da se bela i crna verzija mešaju sve dok sve ne postane sivo. Deo konzervativne jevrejske zajednice optužio me da nisam izabrala stranu. Kako se usuđujem da posmatram čovečanstvo, a ne naciju? Međutim, zaista nisam mogla drugačije da uradim. Gradila sam priču o prijateljstvu i o susedima. U početku, nikoga ne interesuje etničko poreklo, ali kada rat izbije: zašto se iznenada aktivira taj etnički radar?

Ostvarenje „Naš razred” zasnovano je na stvarnim događajima koji su se dogodili u periodu od 1925. do 2003. godine. Možete li nam reći nešto više o vašoj novoj predstavi?

Volim stav koji po tom pitanju zauzima tekst ovog komada. Nije u pitanju dokumentarističko pozorište, u pitanju je fikcija, umetničko delo, inspirisano stvarnim događajima. Da, desio se taj strašni incident u kojem su u poljskom selu Jedvabne 1940. godine susedi zaključali u štali i spalili Jevreje iz svog sela. Jedina nada leži u tome da ne zaboravimo. Jedan od razloga zašto sam odlučila da radim na ovoj predstavi je taj što uskoro više neće biti svedoka, očevidaca iz Drugog svetskog rata, i sve će postati samo istorija, zapisana u knjigama. Sada imamo priliku da čujemo priče onih koji su prošli kroz taj pakao. Moramo čuti te priče.

Sarađivali ste sa Elfride Jelinek, dobitnicom Nobelove nagrade za književnost. Šta vam je ostalo u najživljem sećanju iz tog perioda?

Volim njen grub, neugodan, ali krajnje stimulativan i provokativan književni glas. Njeni pozorišni tekstovi su veoma antipozorišni, to su dugi manifesti o našem društvenom stanju, stanju bolesti. Ona je od zaista retkih pisaca koja daje potpunu slobodu kada se njene drame postavljaju na scenu. Na primer, nakon što je videla moju postavku njenog teksta ,,Uspavane lepotice” u Njujorku, predložila mi je da radim i ,,Bambilend”, njen tekst koji se bavi Amerikancima i time kako oni ,,zabadaju nos” u pitanja Bliskog istoka, dok svi mi ostali samo pasivno posmatramo rat preko Si-En-Ena. ,,Bambilend” je premijeru imao u Viljnusu, i publika je sa iznenađenjem otkrila da su i litvanski vojnici izgubili živote u Iraku, kao deo NATO trupa. Litvansko pozorište je veoma retko političko pozorište, tako da je ta predstava otvorila široke rasprave o tome kako se na sceni može baviti političkim pitanjima.

Šta trenutno radite?

Imam probe Čehovljevog ,,Ujka Vanje” u Švedskoj, u Gradskom pozorištu u Upsali. To će biti jedna luda, ,,pijana” postavka, u pauzama će svirati Vanjin garažni bend, uz sve više i više votke... Kada sam počela da radim na ovoj predstavi, bila sam šokirana koliko su svi stalno pijani.Malo-malo pa piše ,,još jedna čaša votke” i sve je puno naznaka da su likovi u drami pijani – tako da smo od toga krenuli! Za mene, to je predstava o slobodnoj volji i izborima koje pravimo u životu, predstava o gubitnicima, svima onima koji se međusobno optužuju zbog toga što ne mogu da se maknu sa sopstvenog kauča. Premijera je 18. oktobra. Nakon toga radiću na projektu koji je poručio Poljski međunarodni festival ,,Božanstvena komedija”. Nadam se da ću i ovaj projekat imati priliku da podelim i sa srpskom publikom!

Borka G. Trebješanin

objavljeno: 22.09.2014.

Nastavak na Politika...

Večernje novosti: Mladost prekinuta ratom