Izvor: Politika, 24.Mar.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzaludna borba protiv divlje gradnje
Ako bude usvojen, novi pravilnik o zonama sanitarne zaštite omogućiće legalizaciju bespravno sagrađenih objekata na obalama Gružanskog jezera, upozoravaju u kragujevačkom „Vodovodu”
Kragujevac – Radna grupa koju su formirala ministarstva poljoprivrede, zdravlja i energetike predložila je izmene u pogledu određivanja, održavanja i korišćenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zona sanitarne zaštite oko akumulacija sa kojih se crpi voda za piće. Neke zone sanitarne zaštite, prema tom predlogu, biće umanjene. To bi, kažu u kragujevačkom JKP „Vodovod i kanalizacija”, moglo da dovede do novih problema na Gružanskom jezeru, sa kojeg se vodom za piće snabdeva oko 300.000 stanovnika Kragujevca i okolnih opština.
– Ukoliko bude usvojen na vladi i postane sastavni deo Zakona o vodama, novi pravilnik o zonama sanitarne zaštite omogućiće legalizaciju bespravno sagrađenih objekata na obalama akumulacije Gruža. Godinama se borimo protiv divlje gradnje, a strahujemo da bi ovim novim predlogom sve te kriminalne aktivnosti mogle biti intenzivirane. O konkretnim razmerama posledica teško je sada govoriti, ali je jasno da se smanjivanjem zona samo otežava proces eksploatacije i dovodi u pitanje zdravstvena ispravnost vode. Predlog nam je upućen kao zainteresovanoj strani, ali sumnjam da će naše primedbe uopšte biti razmatrane – rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare direktor kragujevačkog „Vodovoda” Obren Ćetković, podsećajući da se na obalama Gružanskog jezera već nalazi oko 200 nelegalnih objekata.
Prema predlogu radne grupe, prva zona sanitarne zaštite ostaje ista – 10 metara, ali su zato smanjenje druga i treća zona. Umesto dosadašnjih 500 metara, širina druge zone bila bi 300 metara, a treća, koja je prema pravilniku iz 2008. obuhvatala sve pritoke akumulacije, smanjenja je na 500 do 1.000 metara, u zavisnosti od površine sliva. Toliko je, kažu u kragujevačkom „Vodovodu”, nekada obuhvatala druga zona.
– To, praktično, znači da će na 300 metara od obale biti dozvoljena izgradnja kuća. Takvo rešenje ničim nije obrazloženo, a da stvar bude čudnija, novi predlog pravilnika je u suprotnosti sa predloženim prostornim planom Gružanskog jezera, kojim je predviđeno podizanje nivoa akumulacije, a samim tim i proširenje zona sanitarne zaštite. Zato bi bilo logično da na snazi ostane pravilnik iz 2008 – naveo je pomoćnik direktora „Vodovoda” Toma Vukadinović.
Iako i u starom, još uvek važećem pravilniku stoji da zone sanitarne zaštite moraju biti vidno obeležene i adekvatno zaštićene, država, kažu u kragujevačkom „Vodovodu”, nikada nije obezbedila sredstva za ograđivanje Gružanskog jezera. U Evropi i svetu, akumulacije sa kojih se stanovništvo snabdeva vodom za piće tretiraju se kao industrijski objekti od javnog značaja, a svaka zloupotreba smatra se ozbiljnim prekršajem.
Umesto toga, akumulacija „Gruža” je već godinama stecište vikendaša i pecaroša koji, uprkos zabranama, na jezeru podižu kuće i ribarske pontone. Pre par godina, na samoj obali je niklo čitavo etno-selo sa petnaestak drvenih kućica za ribolovce. „Vodovod” je izgubio dugogodišnji spor na sudu, pošto je, zbog apsolutne zastarelosti predmeta, vlasnik etno-sela oslobođen svake krivice i odgovornosti.
– Imajući u vidu sva dešavanja oko akumulacije Gruža, kao i predloženi pravilnik, stiče se utisak da je kod nas lični interes još uvek iznad opšteg – kazao je direktor Ćetković, napominjući da među vlasnicima nekih nelegalnih objekata na obalama Gružanskog jezera ima i poznatih političara.
Gružansku akumulaciju ugrožavaju još i poljoprivredni proizvođači iz okoline Knića, u čijem se ataru nalazi jezero. Brojne štale i kokošinjci, kao i nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava dodatno komplikuju preradu vodu, što iziskuje veće troškove. Most preko jezera, takođe je potencijalni zagađivač, budući da je na toj deonici puta Kragujevac–Čačak emisija štetnih gasova izuzetno visoka.
B. Kartalović
objavljeno: 25.03.2014.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
.jpg)
