Izvor: B92, 03.Maj.2015, 22:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koliko oružja Srbi imaju u rukama?

Broj registrovanih komada oružja u Srbiji premašuje milion, a najgrublje procene pokazuju da zemljom cirkuliše između 200.000 i 900.000 nelegalnih komada.

Ukoliko je ova druga brojka tačna, to znači da je u zemlji ukupno oko dva miliona što legalnih, što ilegalnih “cevi”.

Niko nema precizne podatke koliko je nelegalnog oružja i municije u rukama građana.

Tokom prvih mesec i po kampanje za legalizaciju oružja u Srbiji predato je 480 komada oružja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 40.957 komada municije i 264 bombe i eksplozivna sredstva. Podneto je i 1.023 zahteva za legalizaciju. Tromesečna kampanja završava se 4. juna, a pokrenuta je skupštinskom odlukom, posle donošenja novog Zakona o oružju i municiji, 20. februara.

Ilegalna trgovina i posedovanje ovolikog broja malokalibarskog oružja ogromna je prepreka za bezbednost i podstiče kriminal. Zato je kampanju legalizacije oružja podržala EU preko Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC). Sredstva su obezbeđena odlukom Saveta EU.

U SEESAC-u kažu da su od 2002, uz podršku EU, uspeli da smanje količinu neželjenog i prekomernog lakog oružja i municije u regionu za oko 300.000 komada.

U malokalibarsko oružje spada ono koje se koristi za individualnu upotrebu: pištolji, revolveri, automati, jurišne puške i puškomitraljezi. U lako naoružanje spada ono koje opslužuju dve osobe: bacači granata, protivtenkovske i protivavionske rakete i bacači. Lako je ne samo za rukovanje i nošenje, već i za krijumčarenje, vrlo je rasprostranjeno i koriste ga čak i deca. Procenjuje se da u svetu godišnje od takvog oružja strada oko pola miliona ljudi, dok oko milion komada bude ukradeno ili izgubljeno.

"Najčešće žrtve su civili, žene i deca, i to kako u lokalnim sukobima, tako i u nesrećnim slučajevima i u kućnom nasilju. Eliminacija ilegalnog oružja doprinosi bezbednosti, mada ne treba zanemariti ni zloupotrebe oružja koje je u legalnom posedu", kaže Svetlana Đurđević Lukić, koja je u okviru Centra za istraživanje javnih politika uradila analizu zloupotrebe oružja u poslednje dve godine.

Centar je analizu radio za SEESAC, u okviru njihovog projekta “Oružje na meti”, a svi podaci biće dostupni krajem maja.

"Analizirali smo 400 incidenata zloupotrebe oružja u Srbiji na bazi novinskih tekstova, s obzirom na vrstu korišćenog oružja, način posedovanja, ishod incidenta, pol i starost žrtava i počinilaca, njihov međusobni odnos, kontekst incidenata, prostor u kome se odvijao, doba godine i doba dana. Pretpostavljamo da je broj incidenata i veći, jer mediji verovatno nisu o svima izveštavali. Potpuna analiza još nije dostupna, ali, recimo, kada imamo informaciju o načinu posedovanja oružja korišćenog u tim incidentima, u 22 situacije korišćeno je legalno, a u 120 slučajeva nelegalno. Za 258 poreklo oružja ostalo je nepoznato. Mada nepotpuni, ovi podaci nam signaliziraju da se u konfliktnim situacijama šest puta više koristi neregistrovano oružje. Kada bi se ono legalizovalo, počinioci bi, zahvaljujući bazi podataka, brže bili otkriveni" kaže Svetlana Đurđević Lukić.

Ona otkriva još jedan zanimljiv podatak iz istraživanja koje će uskoro biti objavljeno: od korišćenog oružja u incidentima čak 84 odsto se može legalizovati (revolveri ili lovačke puške), a tek 16 odsto po zakonu ne može (automatske puške, bacači, eksplozivna sredstva). To je dodatni razlog da se intenzivira legalizacija.

Takođe je, po rečima naše sagovornice, interesantno da se, uprkos uvreženom mišljenju i češćem izveštavanju o incidentima u kojima je upotrebljeno oružje u kriminalnom kontekstu, svega sedam odsto završilo smrtnim ishodom - 11 slučajeva. Veći broj građana je smrtno stradao, i procentualno i u apsolutnim brojkama, kada je oružje korišćeno u porodičnom nasilju (12), ubistvima zbog svađa, novca i ljubomore (15).

"Ovo ruši našu predstavu da “običan građanin” nema veze sa zloupotrebama oružja i da je ono prvenstveno vezano za kriminal" primećuje Svetlana Đurđević Lukić.

A da je “običnom građaninu” na Balkanu oružje posle raspada bivše zajedničke države i građanskog rata i te kako bilo dostupno, svima je jasno. Nekadašnje republike dočekale su kraj Hladnog rata sa velikim zalihama malog oružja zbog postajanja opšte vojne obaveze. U bivšoj Jugoslaviji, pred raspad, u opticaju je bilo 2,3 miliona pušaka u vojnim skladištima. Tome treba dodati i veliku količinu oružja uvezenu raznim ilegalnim kanalima početkom devedesetih.

Kada je, 1997. godine, u Albaniji došlo do nemira i provale u vojna skladišta, više od 550.000 komada dugih cevi došlo je u ruke civila. Ubrzo one su našle put do Kosova, Makedonije i juga Srbije. Procene stručnjaka koliko na Balkanu ima ilegalnog oružja razlikuju se, i kreću od milion do čak osam miliona komada!

"Kampanje prikupljanja oružja se sprovode širom regiona", kaže Iva Savić iz Centra za kontrolu streljačkog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.

"U Hrvatskoj je od 2007. u toku trajna kampanja prikupljanja oružja i podizanja svesti građana o opasnostima koje oružje može da predstavlja. U BiH se tokom cele prošle godine takođe sprovodila kampanja. U Crnoj Gori je trajna legalizacija izglasana početkom ove godine, a kampanja je u pripremi. SEESAC je direktno podržao sprovođenje ovih kampanja."

One, dodaje Iva Savić, imaju nekoliko ciljeva. Prvi je da smanje količinu oružja, nelegalnog i legalnog, koje se nalazi kod građana. Takođe streme ka tome da što više nelegalnog oružja preusmere u legalne tokove, kao i da se promeni odnos građana prema oružju i poboljša njihovo razumevanje opasnosti po život.

"S obzirom na ogroman broj i legalnog i nelegalnog oružja u Srbiji, rezultati kampanje po pitanju legalizacije i smanjenja količine oružja kod građana nisu idealni. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da kampanje takođe imaju cilj da menjaju svest, a taj rezultat je teško kvantifikovati i pokazuje se tek na duge staze. U Hrvatskoj je kampanja prošla kroz razne faze. U poslednjoj su poruke bile usmerene na mlađe generacije i njihovo znanje o oružju", dodaje Iva Savić.

Kampanje su efikasnije ako su bazirane na što preciznijoj analizi upotrebe vatrenog oružja: Ko su počinioci, a ko žrtve? Koji su njihovi odnosi? U kojim uslovima, iz kojih razloga i gde se vatreno oružje zlo/upotrebljava?

SEESAC je 2012. osnovao internet-platformu “Oružje na meti” na kojoj su građani mogli da iznesu svoja mišljenja i iskustva o vatrenom oružju. Sakupljane su i informacije o incidentima u kojima je korišćeno to oružje.

OVK, koja je imala više od 20.000 boraca, pred rasformiranje predala je tek 10.000 komada malog oružja.

Prilikom transformacije u Kosovski zaštitni korpus, mnogi pripadnici OVK zadržali su oružje i uključili se u kriminalnu scenu, nastavili poslove sa narkoticima od kojih se ranije finansirala OVK, pridružili se kompanijama za obezbeđenje lokalnih biznismena...

Deo oružja je sakriven u komšiluku - Albaniji, Makedoniji i na jugu Srbije. Koliko je malo oružja dobrovoljno predato, najslikovitije govori podatak da je, u junu 2000, u Drenici nađeno čak 60 tona oružja i municije, što je dovoljno da se unište dve pešadijske brigade, celokupno stanovništvo Prištine i oko 1.000 tenkova.

Prethodno je Kfor zaplenio 4.000 jurišnih pušaka tokom pregleda vozila i kuća. Projekat dobrovoljne predaje pod nazivom “Oružje za razvoj” 2003. nije dao željene rezultate, pa su se procene iz 2006. bile da je oko 400.000 komada lakog oružja u opticaju. Od tada, broj ilegalnog oružja u lokalnim zajednicama raste.

Nastavak na B92...