Izvor: Kurir, 04.Avg.2015, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POBEDA KOD KUMANOVA: Sloboda posle pet vekova
Nakon više od petsto godina srpska vojska uspostavila je vlast na Kosovu
Zašto se ratovalo
Želeći da se potpuno oslobode vlasti Turske, koja je na početku 20. veka prolazila kroz velike promene i slabila, Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora sklopile su Balkanski savez i ušle u rat protiv viševekovnog porobljivača.
Srbija je za ovaj rat, u kojem je trebalo skinuti „turski jaram“, bila dobro spremljena: imala je novo i solidno oružje, naročito >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << dobru artiljeriju, i dovoljno municije. Komandni kadar bio je podmlađen školovanim oficirima, a u celom društvu vladala je takva atmosfera da je odziv u vojsku bio neočekivano dobar. Srpska vojska nikada od svog postojanja nije bila u boljem stanju nego uoči Prvog balkanskog rata.
Uoči bitke
Spremajući se za rat, srpska vojna komanda došla je do zaključka da će se buduća odlučujuća bitka s Turcima odigrati na visoravni Ovče polje, jugoistočno od Skoplja. Zbog toga je, odmah po objavi rata, glavnina snaga ubrzano upućena ka jugu kako bi sprečila Turke da se na Ovčem polju grupišu. Na tom putu srpska Prva armija zadržala se kod Kumanova da sačeka da joj se priključi Treća armija sa Kosova.
Komandant turskih snaga Zeki-paša, međutim, nastojao je da Srbe sretne pre Ovčeg polja, pa je svojoj Vardarskoj armiji naložio da napreduje što više na sever.
POČAST PRVOM PALOM OFICIRU
Prvi srpski oficir koji je poginuo u boju kod Kumanova bio je potpukovnik iz Čačka Aleksandar Glišić. Od tada pa sve do 1941, kad je njegov puk prestao da postoji, ta jedinica je svakodnevnu prozivku obavezno počinjala čitanjem imena i prezimena Aleksandra Glišića. Dežurni oficir uvek bi na to odgovorio: „Slavno poginuo na Kumanovu“, a tek posle toga čitano je ime trenutnog komandanta puka. Sem Glišića, takvu počast nije doživeo nijedan oficir srpske vojske.
Pogledaj vesti o: Kumanovo, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
