Izvor: Politika, 27.Avg.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svirka u vrtu uživanja
Bošova slika, kao jedan pesimističan prikaz sveta satkanog od želja, ostala mi je urezana i moj triptih jeste svojevrsna reminiscencija na nju, kaže Mladen Miljanović
Radeći u specifičnoj tehnici graviranja na granitu, u kojoj nema prava na grešku, kroz umetnički dijalog s delom „Vrt zemaljskih uživanja” Hijeronimusa Boša, Mladen Miljanović beogradskoj publici pripoveda priču o neobuzdanim ljudskim željama i ličnim prohtevima. Postavka „Vrt uživanja”, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bila izložena na prošlogodišnjem Bijenalu u Veneciji u paviljonu Bosne i Hercegovine, biće dostupna posetiocima Likovne galerije Kulturnog centra Beograda od večeras u 20 sati.
Mermerni triptih, instalacija i video-rad čine celinu, sličnu onoj iz Venecije ali prilagođenu prostoru KCB, o čijem idejnom izvoru ovaj mladi umetnik iz Banjaluke kaže:
– Pre nego što sam upisao umetničku akademiju godinama sam se izdržavao radeći likove, figure i motive na nadgrobnim pločama. Počeo sam da analiziram svaki pojedinačan spomenik i došao sam do zaključka da je reč o skupu individualnih želja ljudi, po ugledu na to kako žele da ih drugi zapamte. Bilo da je reč o jednom savršenom trenutku u životu ili o neostvarenim željama za života, koje iz raznih razloga nisu ostvarili. Kroz te individualne želje mogao sam da iščitavam i ceo jedan kolektivitet. Ideju vrta doživeo sam, zatim, kao ideju mnogostrukosti.
Povezanost s mističnim i provokativnim radom velikog holandskog umetnika došla je kao logičan sled okolnosti.
– Bošova slika, koju sam video u Metropoliten muzeju u Njujorku, kao pesimističan prikaz sveta satkanog takođe od želja, ostala mi je urezana i moj triptih jeste svojevrsna reminiscencija na nju. U nekom trenutku pojavila sa teza čitavog mog rada, što je koincidiralo sa izložbom u Italiji – kada i kako lični prohtevi i užici postaju kolektivno mučenje i apsurd, stvarajući konfuziju – objašnjava Miljanović.
Za razliku od triptiha, na instalaciji su grupisani različiti floralni motivi, koji su se takođe često ponavljali na nadgrobnim pločama. Ono što je triptihom i instalacijom rekao jezikom vizuelnog, video-radom objasnio je i zvučno – u „Slatkoj harmoniji apsurda” prikazani su članovi Banjalučke filharmonije koji sviraju, svako za sebe, svoje omiljene kompozicije, odražavajući na taj način heterogenost i kulturnu dinamičnost.
– Kad sam ih doveo na jednu poljanu i počeo da ih snimam bili su zbunjeni, jer su očekivali da ću od njih tražiti da sviraju neko delo. Ušli smo u snimanje, na kran smo postavili kameru, i posmatrali smo šta se dešava. Istraživali smo. Prva devojka na flauti svirala je poznatu melodiju grupe „Džetrotal”, pa je momak na violini počeo da izvodi svoju omiljenu kompoziciju, pa je onda ušao treći muzičar, već kod petog dolazi do kakofonije koju je nemoguće ispratiti, do potpunog kolektivnog nesklada.
Ova izložba prva je Miljanovićeva samostalna u Beogradu. Njegovi radovi mogli su da se vide na izložbama Korkoran (Salon MSUB, 2007), Međuprostor (KCB, 2008), 49. i 53. Oktobarski salon (Beograd, 2008 i 2011). Projekat se realizuje uz partnersku saradnju Kulturnog centra Beograda i Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske iz Banjaluke, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Ministarstva prosvjete i kulture Republike Srpske.
M. Dimitrijević
objavljeno: 28.08.2014.
.jpg)
