Skulpture i crteži Ane Viđen  

Skulpture i crteži Ane Viđen

Galerija ULUS

U početku nalik fosilnim nalazima, sulpture Ane Viđen evoluirale su u čist, sveden oblik, kao prapočetak svakog vida života. Bez obzira da li su ti oblici u fazi crteža, skice ili predloška u gipsu, oni nameću ideju o monumentalnoj skulpturi. Kao primer može da posluži vajarkinu najnovije delo, skulptura 'Obrušavanje' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podignuta u Prilepu.

Radeći godinama u kamenu, drvetu, metalu i terakoti, Ana Viđen je prodrla u srž materije kojoj ubrizgava plamen svoje emocije.

Ljubinko Kožul

Centar Yubin

Nazivaju ga Edgarom Degaom u srpskoj fotografiji. Poput Degaa stvorio je svoju mitologiju koju čine žene. A ove su čas čarobne, čas glamurozne, čas tajanstvene, čas smerne, čas lascivne. Koliki dijapazon naših stanja, toliko mogućnosti za samoispoljavanje fotografa koji je do te mere savladao svoju tehniku da ju je igrajući se njome vešto uveo u domen likovne umetnosti.

Fransoa Žoli

Francuski kulturni centar

Sloboda je opsesija svakog umetnika, pa i mladog Žolija koji je nalazi u apstraktnom slikarstvu. U njemu Žoli može nesmetano da barata različitim tehnikama (uljem, akrilikom, akvarelom, pastelom, lepkom, lakom…). U izboru podloge (stolovi, prozori, limovi, drvo…) ogleda se njegovo nepristajanje na bilo koje uzuse. Smisao toga je pravljenje lične poetike u kojoj se kruniše džumbus (ovo je i naslov izložbe). Zar haos nije prapočetak svega? Igranje s njim već je samo po sebi pravljenje nekog reda.

Roman - ruža

(Nenad Jovanović, Insistiranje, Narodna knjiga, 2005)

Junaku ovog romana, pesniku Nenadu J, nomadska (iseljenička) sloboda (da jede i stanuje), sve više liči na ahasversko potucanje, od Toronta do Velingtona i natrag, koje preti njegovom (ličnom, stvaralačkom) identitetu. Kada pokušava da se (s)nađe u odnosu prema prošlosti i bližnjima ('u uslovima Fijaska Familije'), on ne prevazilazi ulogu derana koji se duri zbog nesavršenosti roditelja, sestre, pa i sudbine; kada, kao pesnik na privremenom radu u 'Mekdonaldsu', pokušava da se odredi prema umetnosti, posle sumnji (Platona i Černiševskog) u smisao stvaralaštva, on shvata da nije spreman za 'kompromitovanje sistema vrednosti zarad opstanka'. Preispitujući životne odluke, junak

tuđe biografije (svog oca, nasumične žrtve poslednjih ratova, prijatelja R.I-ja, genija kojeg su upropastile godine jugoslovenskog raspleta) posmatra kao 'stovarište građe za sopstvenu sudbinu'; u nacrtu 'romana u ometenom nastajanju' o slikarki Ani i maloumnom Srpku, on razloge za emigraciju objašnjava brigom za budućnost, koju će kasnije nazvati gramzivošću. Čeznući da pogledima povrati bistrinu, zloupotrebljenom jeziku ('tesnom kao potkošulja tenkiste') doslovnost (iskrenost, vrednost), a sebi dostojanstvo, junak nečovečnoj budućnosti, oličenoj u Holivudu i 'Mekdonaldsu', suprotstavlja, kišom kao suzama, raskvašeni 'Pravoslavni molitvenik', a drečavim (modernim) bojama potrošačke civilizacije, (starinske) plavu i belu.

Pripovedač i pesnik 'Insistiranja' nije više 'slučajnik raskrsnice' iz prošlogodišnje pesničke zbirke. Odbijajući da, u literaturi kao 'ogledalu' života, pristane na hronologiju i ravnotežu, on, ustvari, bira agoničan (pobunjenički) poetički stav da 'čini ono što činiti ne može', da piše roman bez početka i kraja (radnje), čija kompozicija podseća na nizanje ružinih latica i da se snagom velikog, nepotkupljivog talenta odupre apatridstvu, opštem mestu u našoj tekućoj književnosti.

0 0

Dodajte komentar