Izvor: Blic, 17.Jan.2017, 19:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŠOK IZLOŽBA U BEOGRADU Autor objavio svoju umrlicu
Pucanj u glavu, Isus na infuziji, teniseri kao novi bogovi i umrlica samo su neki od eksponata sa izložbe umetnika Velče Velčeva, (rodom iz Dimitrovgrada, koji više od četvrt veka živi i radi na Majorci), koja se otvara večeras u galeriji "Haos".
Njegove instalacije sa religioznim motivima nose jaku dozu ironije i samokritičnog humora. Tako već u izlogu galerije stoji umrlica sa njegovim imenom, a u zaglavlju su nabrojane najveće svetske kompanije i poznati brendovi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Koncept izložbe su novi bogovi i multinacionalne kompanije koje za čas posla mogu da stvore nove bogove. Zato sam stavio umrlicu na kojoj su neke od najvećih kompanija jer mi kao pojedinci, kao osobe koje osećaju, njima nismo interesantni. Interesantni smo im samo kao brojevi za statistiku - kaže Velča Velčev za “Blic” i dodaje:
- Kada sam ovde na televiziji video neki rijaliti šou u kome od kriminalaca prave idole mladih ljudi, setio sam se kako sam ja kao mlad jedva čekao da pročitam poslednju knjigu Karlosa Kastanede, jer su to i moji prijatelji čitali i o tome diskutovali. Čitao sam Milana Rakića da bih ga recitovao nekoj devojci, hteo sam da naučim da sviram, bar osnovne akorde, a sada su se sve te vrednosti koje sam ja poznavao izgubile. U Španiji još uvek postoji neka ravnoteža, ali kada dođem ovde svaki put je to sve ekstremnije. Multuinacionalne kompanije su tu da nam pokriju sve praznine, kako ne bismo osećali potrebu za kulturom - objašnjava umetnik.
Na samom ulazu u galeriju nailazimo na pištolj koji je uperen u razbijeno ogledalo koje može da se protumači i kao samoubistvo sopstvene narcisoidnosti.
- Pištolj u ogledalu predstavlja trenutak ispaljivanja metka, da svako ko stane ispred može da zamisli taj trenutak - navodi on.
U uglu prostorije možemo videti instalaciju "Isusa na infuziji", a "Tajna večera" je predstavljena kao konferencija za štampu,
gde se na stolu ispred Isusa nalazi dvadesetak mikrofona.
- Isusu sam dao veštačku hranu, infuziju, direktno u srce i neko možda neće to shvatiti baš na pravi način. Ja svojim radovima pokušavam da samo malo odškrinem vrata ljudima, da ih isprovociram da sami izvedu zaključke. Tako je jedna gospođa koja je verujuća bila oduševljena ovom instalaciojom isto kao i neki gospodin koji je ateista i koji je to shvatio na svoj način. Razumem da neko ko je religiozan, da će se možda naljutiti zbog mojih radova i ima pravo da se ljuti kao što ja imam pravo na svoju umetničku slobodu - priča umetnik.
Na zidu pored vidimo okačene teniske rekete na kojima su razapete figure Isusa.
- Ta instalacija govori o novim bogovima, kako je lako napraviti božanstvo, naročito uz pomoć televizije. Danas se ponašamo prema teniskim veličinama kao prema novim bogovima i apsolutno nemam problem ko će sa kojim teniserom da poveže ovaj rad - ističe Velčev. Dodaje i da figura Isusa sa bokserskim rukavicama i natpisom “Svakog dana moja prošlost je drugačija”, treba da podseća na svakog od nas.
Od radova koji su obeleženi crnim humorom tu je i eksponat, replika Isusove krune od trnja ispod koje stoji natpis “Prodaje se: Prvi vlasnik” ili figurice razapetog Isusa obojene u različite boje sa natpisom “United Colors”.
- Ovo je asocijacija na to kada danas prodaješ recimo kola pohvalno je napisati da si prvi vlasnik. To je replika venca od grančica sa trnjem koje sam doneo iz Španije i Dimitrovgrada i napravio u Beogradu, jer nisam želeo da je donesem iz Španije već da ostavim malo bola i ovde - objašnjava umetnik.
- Ja sam odrastao u porodici gde je crni humor išao do neverovatnih granica. Moj otac je imao Parkinsonovu bolest i ležao je u krevetu, ja sam sa porodicom došao iz Španije, moja sestra koja živi ovde je došla sa decom kao i moj brat sa sinovima iz Dimitrovgrada. U jednom trenutku otac je nešto pokušavao da kaže i zasmejao se, ali samo je majka umela da razazna šta priča i kada sam je pitao šta kaže, rekla je da lupeta nešto, a ustvari je rekao: Rešio sam da sad umrem pošto ste se svi okupili, pa da ne trošite pare da ponovo dolazite. On je u najcrnjoj situaciji našao trenutak da se nasmeje - priseća se Velčev.
- Svojim radovima pokušavam da kao nekim blagim šamarom probudim svest ljudi koji dođu u galeriju i kada izađu da krenu sa jednim znakom pitanja u glavi - zaključuje on dodajući da nema dodirnih tačaka sa Dejmijenom Herstom.
Izložba će biti otvorena do 11. februara.
Od mobilizacije do Majorke
Velča Velčev (1959) je diplomirao na FLU u Beogradu u klasi profesora Vojislava Todorića, a od 1991. godine živi i radi u Španiji, na Majorci. Pre rata je imao galeriju u Rovinju koju je iznajmljivao od Antonija Isakovića, a onda je 1991. dobio poziv za mobilizaciju.
- Na prvu mobilizacija koja je bila, pozvali su i mene, kao i sve ostale koji su malo mislili svojom glavom. Posle mesec dana maltretiranja, a tamo mi se svašta desilo, kada su me pustili ja sam sa suprugom i tada malim detetom od deset meseci za deset minuta odlučio da moramo negde da odemo. Pozajmili smo 600 maraka, spakovao sam papire za crtanje i dlučili smo da odemo na Majorku jer je turističko mesto i tu bih mogao da slikam i prodajem svoje radove bez obzira što nisam znao španski jezik. Nisam se vraćao u Srbiju 20 godina jer sam bio toliko ljut na te ljude naročito one iz Dimitrovgrada iz vojnog odseka, koje sam poznavao i sa kojima sam odrastao zajedno. Sada posle toliko godina, kada sagledam sve, ustvari sam tim ljudima zahvalan jer sam zbog njih otišao. Ako ništa drugo, mogu po čitavoj Evropi da idem sa ličnom kartom, da organizujem izložbu u Berlinu ili bilo gde drugde dok naši umetnici i moji prijatelji odavde, na žalost, to ne mogu - priča Velča Velčev.
Pre pet godina je prvi put napravio izložbu u Srbiji u Institutu Servantes i nazvao je “7237” jer je, kaže, toliko dana prošlo od kada je otišao odavde.
- To je bila neka vrsta mog pomirenja sa ovim prostorom - zaključuje on.
.jpg)
