Izvor: Večernje novosti, 01.Mar.2015, 18:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ričard Drajfus: Vaša publika mi mnogo znači
JEDNA od svetskih zvezda 43. Festa, oskarovac Ričard Drajfus, koji uz legendarnog ruskog reditelja Aleksandra Sokurova daje najveći glamur i značaj ovogodišnjem “festivalu festivala”, stigao je u Beograd. Glumac kojeg naše publika i kritika pamte, pre svega, po kultnom ostvarenju “Američki grafiti” iz 1973. reditelja Džordža Lukasa, u produkciji Frensisa Forda Kopole, za koji se smatra da je promenio istoriju filma, ostavio je nezaboravan trag u liku glavnog junaka Kurta Hendersona. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Tokom višedecenijske karijere (na filmu je više od 40 godina), Drajfus je ostvario mnogobrojne uloge i sarađivao sa najznačajnijim holivudskim rediteljima - Oskara je dobio za glavnu ulogu u ljubavnoj drami “Devojka za zbogom” Herberta Rosa, a tu su i likovi u Spilbergovoj “Ajkuli” i “Bliskom susretu treće vrste”, “Dilindžeru” Džona Milsa, “Ima li mesta za ljubav” Džoela Olanskog, “Klošar sa Beverli Hilsa” Pola Mazurskog, “Razglednica iz pakla” Majka Nikolsa, “Rozenkranc i Gilderstern” Toma Stoparda... I mada intervju sa Drajfusom nije bio zakazan, veliki glumac je ipak prihvatio razgovar sa ekipom “Novosti” koja ga je juče sačekala na aerodromu. Na pitanje šta je bio glavni razlog da prihvati da bude gost našeg festivala i Beograda, Drajfus je rekao: - Nikada nisam bio ovde, a volim da putujem i još uvek sam radoznao da upoznajem nove ljude. Radujem se dolasku na vaš festival, znam da Fest ima slavnu istoriju iz sedamdesetih godina, i sigurno će biti zanimljivo da vidim šta se danas tu dešava. Naravno, raduje me i to što ću imati priliku da upoznam Beograd.Da li znate nešto o Srbiji i srpskim filmovima? - Ne volim nikakve informacije, jer onda čovek može da stvori i neke predrasude, dobre ili loše, svejedno. Uvek volim sam da se uverim kako nešto izgleda, jer me moji utisci retko varaju. Što se tiče filmova generalno, ne idem u bioskop, tako da i ne znam dobro šta se sve danas snima.Koliko vam znači što u Srbiji i danas imate brojnu publiku? - Znači mi mnogo, jer publika je, zapravo, ta koja određuje koliko će koji glumac dugo da živi. Ona daje “rok trajanja” svakom umetniku.Šta za ovo naše vreme znači što su građanski bunt i hrabrost izgubili mesto u sistemu vrednosti? - To je kriza koja je zavladala svetom i mora hitno da se rešava. Svaka zemlja ima obavezu da uči decu građanskom vaspitanju i tome kako da budu najbolji građani, bez obzira da li je to Amerika ili Srbija. Ali, danas kao da više nema građanske kulture, nema, nažalost, ni sistema pravih vrednosti, slobode govora. Javnost je zatrpana manipulativnim, propagandnim informacijama, više nema ni individualne odgovornosti, svi se kriju iza kolektivnog mišljenja i stava. Ja sam angažovan oko tih stvari, predvodim nacionalnu inicijativu da se građanska kultura vrati u škole među mlade ljude, jer mislim da je to danas od ključnog značaja. Ali, smatram da više ne treba da se uče vrednosti zapada, nego i drugih kultura. MLADE TREBA UČITI DUHOVNIM VREDNOSTIMA Zašto je građanska kultura u odnosu na sedamdesete i osamdesete godine postala tako malo važna? - Zato što je tada, u vreme kada sam ja bio mlad, bilo vrlo lako mrzeti Hitlera, i kad smo se borili protiv njega imali smo građanska prava. Kad smo ga pobedili, mislili smo da smo završili posao, da je on bio lak, i da ne treba više da učimo. Ali, mlađe generacije moraju da se uče duhovnim vrednostima i građanskim pravima, da postanu svesni da svaki čovek ima svoj značaj, i da svaka zemlja ima svoje značenje. Poslednjih dvadeset pet godina, Amerika je postala zemlja koja je u vrednosnom smislu izgubila značenje koje je nekada imala.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
