Izvor: Politika, 23.Jul.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Replika granate kao ping–pong
Fond dijaspore za maticu nudi da finansira reljef povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, ali već godinu dana luta od jednog ministarstva do drugog
Kad očekujemo novac od dijaspore vrlo smo ažurni, a kad nas dijaspora pita za savet, onda se pravimo da nismo kod kuće.
Na ovo bi mogla da se svedu nastojanja dr Ljiljane Verner koja je u ime Fonda dijaspore za maticu članovima Organizacionog odbora za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rata predložila da se i dijaspora uključi u obeležavanje ovog datuma.
Naime, Fond dijaspora za maticu, koji je pre 15 godina osnovan u Beogradu, predlaže da se izlije replika granate ispaljene na Beograd 1914. sa austrougarskog monitora „Bodrog”, kao simbol otpočinjanja Prvog svetskog rata. Ideja je da se pored nje postavi i reljefni postament kod Pobednika na Kalemegdanu, što bi finansirao ovaj fond.
Ne postoje pouzdani podaci gde je pala prva granata. Istoričar Aleksandar Životić kaže za naš list da su prve granate padale na potesu od Kalemegdana do Terazija.
– Prošle i ove godine dva puta smo se obratili Organizacionom odboru s molbom da podrži našu inicijativu. U Ministarstvu kulture rekli su nam da je za izradu replike granate odgovorno Ministarstvo odbrane. U Ministarstvu odbrane upućuju nas na Ministarstvo za rad, a poslali smo pismo i Kancelariji za dijasporu – kaže za „Politiku” Ljiljana Verner, anesteziolog i naučni saradnik Medicinskog fakulteta u Hanoveru, u penziji, predsednik Nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu.
Kad je „Politika” u Kancelariji za dijasporu pitala kako su ocenili predlog Fonda, uputili su nas na Ministarstvo spoljnih poslova, pošto je kancelarija nedavno njima pripojena. U Ministarstvu odbrane „Politici” su, posle sedam dana, odgovorili da podržavaju ovaj predlog, imajući u vidu da je Ministarstvo odbrane, rešenjem Ministarstva kulture, određeno za novog staraoca za zaštitu kulturnog dobra monitora „Bodrog”.
– Međutim, Ministarstvo odbrane nije nadležno da donosi odluke pre dobijanja pozitivnog stava od Ministarstva kulture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Zavoda za zaštitu spomenika kulture – navedeno je u odgovoru.
Ljiljana Verner pisala je Ministarstvu za rad, a oni su i za „Politiku” potvrdili da nisu zaduženi za postavljanje novih spomenika, već samo za održavanje postojećih, i uputili su je na komisiju za spomenike Skupštine grada. Ove nedelje Ljiljana Verner pisala je i njima i sada čeka odgovor.
– Pripreme za obeležavanje stogodišnjice u Nemačkoj su počele 2011, i angažovane su sve značajnije institucije, a svi podaci su javni. Program obeležavanja u Srbiji još nije dostupan javnosti. Ne zna se na kojim će skupovima u inostranstvu učestvovati naši naučnici. Strateška uloga dijaspore prema spoljnopolitičkim faktorima potpuno je zanemarena u vreme pokušaja revizije činjenica o Srbiji. U takvim okolnostima uticaj dijaspore na javno mnjenje u svetu biće otežan i smanjen – smatra Ljiljana Verner.
Da podsetimo, Fond dijaspore za maticu osnovan je 1999. godine radi sakupljanja pomoći posle agresije NATO-a. Namera im je da maticu pomažu finansijski, da učestvuju u rešavanju najtežih humanitarnih problema, ali i da doprinose očuvanju duhovnog identiteta. Tako su pomogli prevođenje knjige „Srbija u Velikom ratu 1914–1918” profesora Mire Radojević i akademika Ljubodraga Dimića (SKZ, 2014) na engleski, ruski i nemački. Posle Beograda i Srbije, održane su ili se pripremaju promocije u Beču, Berlinu, Hanoveru, Moskvi, Pekingu, Filadelfiji, Kanberi, Sidneju, Torontu...
Za poplave Fond je uplatio 125.000 evra, za bolnicu u Aranđelovcu 100.000 evra, Kraljevu su posle zemljotresa dali 150.000 evra, toliko i vrtiću „Đurđevak” u selu Brnjica, kod Gračanice, gde ima 120 srpske dece. Milion evra uplatili su za most preko Dunava „Varadinska duga” kod Novog Sada, za most preko Velike Morave kod Varvarina 1,8 miliona švajcarskih franaka, a za most preko Zapadne Morave kod Kruševca 300.000 evra.
U saradnji s Vojskom obnovili su više od 100 kilometara puteva u Šumadiji i Pomoravlju. Bolnici „Dragiša Mišović” poklonili su 500.000 maraka, a dečjem odeljenju ortopedije na Banjici 200.000 dolara. Prioritet im je i trajno zbrinjavanje izbeglica i raseljenih lica, posebno onih sa troje i više maloletne dece.
Živadin Jovanović, direktor fonda i bivši ministar inostranih poslova, za naš list podseća da Srbija svake godine od dijaspore dobije 4,5 milijardi evra doznaka kojima jača svoj platni bilans i ublažava socijalne probleme. Sve donacije, zajmovi Evropske razvojne banke, Svetske banke i MMF-a, kaže, ne iznose ni polovinu od onoga što stiže od dijaspore.
Govoreći o odnosu vlasti prema Fondu, Jovanović podseća da su, odlaskom „Beobanke” u stečaj, sredstva Fonda, u iznosu od sedam miliona maraka, bila blokirana od 2000. do 2008. godine. Fond je pokrenuo sudski spor, ali presuda nije doneta, jer je vlada Mirka Cvetkovića procenila da je bolje da Fondu sredstva vrati dobrovoljno, a ne preko suda, jer bi to loše odjeknulo u dijaspori. Fondu je vraćeno tri miliona evra, ali u dinarima, bez kamate. Inače, zlatno pravilo Fonda je da se glavnica donacija čuva, a troši samo kamata. Sadašnja glavnica iznosi tri miliona evra. Fond broji oko 100 članova, a donatora je, samo iz Švajcarske, više od 6.000, koji nisu članovi Fonda.
– Da li je ovde reč o neorganizovanosti ili o strahu da Srbija ne pretera u obeležavanju svojih žrtava u Velikom ratu. Jedino je jasno da problem nije ni u dobroj ideji, ni u umetničkom rešenju, ni u novcu. Ako već imamo toliku administraciju, zar godinu dana niko od njih nije u stanju da udostoji dijasporu odgovorom „može” ili „ne može”. S obrazloženjem ili, čak, i bez njega – kaže Jovanović.
Kralj Petar Prvi na reljefu
Reljef dimenzija 80h50 centimetara, u bronzi, osmislio je vajar Vuk Ljubisavljević. Na sredini ploče nalaze se portreti kralja Petra Prvog Karađorđevića, Karađorđa, majora Dragutina Gavrilovića. Iznad su figure Sv. Save, despota Stefana Lazarevića i Stefana Nemanje, sa strane ratnik iz Prvog svetskog rata i srednjovekovni srpski vitez.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 24.07.2014.
.jpg)
