Izvor: Politika, 20.Apr.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rehabilitovan Anatolij Ivanović osnivač „Narodne prosvete”
Pored brojnih dokaza, na suđenju o rehabilitaciji jednog od najznačajnijih srpskih izdavača uvažen je i tekst objavljen u dodatku „Politike” „Kultura, umetnost, nauka”
Rešenjem Višeg suda u Beogradu rehabilitovan je Anatolij Ivanović, jedan od najznačajnijih srpskih izdavača svih vremena, koji je između dva svetska rata dao nemerljiv doprinos srpskoj kulturi i duhovnosti. O sudbini Anatolija Ivanovića pisali smo u dodatku „Kultura, umetnost, nauka” našeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lista 18. oktobra prošle godine, a prema rečima advokata Predraga Savića taj tekst je bio jedna od ključnih tačaka na ovom suđenju.
Anatolij je kao mlad ruski emigrant u Srbiji osnovao izdavačko preduzeće „Narodnu prosvetu”, pa potom časopise „Panoramu” i „Hroniku” (nedeljne informativne novine), Fabriku papira, kartona i lepenke na Umci, preduzeće „Drvoprodukt”. Sagradio je na Obilićevom vencu i najsavremeniju štampariju u Evropi u to doba (danas je u toj zgradi republički Zavod za izdavanje udžbenika.)
Anatolij je pomogao da čak 11 ruskih emigranata u Beogradu postanu članovi SANU. Zahvaljujući radu u „Narodnoj prosveti”, gde je bila urednik, Isidora Sekulić je postala prva žena član SANU. Anatolij je objavljivao dela Dostojevskog, Tolstoja i ostalih ruskih klasika, ali i bio jedan od privih izdavača Andrića, Dučića, Čorovića, Šantića... Biblioteka „Savremenih srpskih pisaca” u izdanju „Narodne prosvete” ocenjena je kao jedan od najznačajnijih kulturnih poduhvata u prošlom veku. Desanka Maksimović je svoju književnu karijeru započela kao prevodilac dela Dostojevskog u „Narodnoj prosveti”, gde je kao prevodilac radio i profesor dr Jovan Maksimović, po kojem se danas i naziva nagrada Udruženja prevodilaca Srbiji.
Anatolij je bio po svemu jedinstven i njegov život teško da bi mogao da stane u nekoliko romana, a umro je 1954. godine u emigraciji, u dalekoj Venecueli – ističe advokat Predrag Savić, punomoćnik familije Ivanović, čiji potomci žive u Južnoj Americi.
Anatolije je rođen 30. novembra (17. po starom kalendaru) 1897. u Rostovu na Donu, u aristokratskoj porodici Pricker. Anatolijev otac Ivan je bio ugledan industrijalac, izdavač i štampar, koga su boljševici likvidirali na taj način što su mu glavu potopili u rastopljeno štamparsko olovo. Učesnici Oktobarske revolucije na surov način ubili su i Anatolijevu rođenu sestru. Javno negodovanje i pobuna stanovnika iz Rostova doprineli su da boljševici poštede živote Anatoliju i njegovom starijem bratu, koji je u to vreme bio univerzitetski profesor, poznati matematičar i fizičar. Anatolije je 1918. sa grupom „belih” Rusa emigrirao u Srbiju, a njegov brat, koji nikada nije preboleo masakr kom je prisustvovao, propio se i ubrzo preminuo.
Odmah po dolasku u Srbiju, Anatolije je u Somboru upoznao prelepu Krunoslavu Šešević, studentkinju, čija je familija u bliskom rođačkim vezama sa Gavrilom Principom. Venčali su se marta 1922. Prema porodičnom predanju, kojeg se priseća Anatolijeva unuka Valerija Ivanović koja danas živi u Venecueli, Krunoslava je prihvatila da se venča tek kada je Anatolije Ivanovič Pricker promenio prezime u srpsko Ivanović i postao srpski državljanin.
Familiji Ivanović već tokom okupacije Nemci su, osim imovine u Srbiji, oduzeli i sve bankarske račune.
Anatolije Ivanović je preko novih vlasti bezuspešno tražio naknadu ratne štete za svoja preduzeća, među kojima je bio i „Drvoprodukt”. Ostale su na stotine hiljada papira u arhivima o njegovom uspešnom finansijskom poslovanju i dobrotvornim akcijama, ali je prosto neverovatno da su gotovo svi drugi tragovi o njegovom liku i delu „izbrisani”, kaže Predrag Savić. Anatolije je napustio Srbiju 1946. godine, i ponovo postao emigrant. Proglašen je za ratnog profitera i konfiskovana mu je sva imovina.
Viši sud u Beogradu je zaključio „da je Anatoliju konfiskovana sva imovina suprotno načelima pravne države i protivno opšteprihvaćenim standardima ljudskih sloboda i prava”. Stoga je Viši sud poništio sve odluke usmerene na oduzimanje imovine Anatolija Ivanovića, koji se nikada nije odrekao srpskog državljanstva koje mu je ukazom dodelio kralj Aleksandar.
K. R.
.jpg)
