Pa­le­o­lit BiH na mapi svet­a  

Ja sam ovde došao prvi put kao student, pre 26 godina. Otkrio sam da postoje za arheologiju značajni ostaci iz prošlosti, nažalost, slabo istraženi

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da je Bosna i Hercegovina arheološki eldorado potvrđuju i otkrića arheologa iz perioda paleolita, koje predvodi direktor Arheološkog instituta Univerziteta Kembridž >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dr Preston Mirakl. S njim smo razgovarali o značaju ovog projekta.

Kakav je značaj arheoloških nalazišta iz paleolita u BiH?

U BiH ima mnogo nalazišta iz ovog perioda i ona su prebogata kremenim artefaktima. Zbog kiselosti zemljišta nisu sačuvani biološki ostaci, pre svega kosti, ljudi i životinja iz paleolita. Ipak se može ustanoviti starost tih lokaliteta, kretanje ljudi u tom vremenu i delimično način na koji su živeli.

Da li ste našli lokalitete koji su vezani za prelazak čoveka sa neandertalca na homo sapijensa?

Ima dosta lokaliteta sa kremenicama vezanih za homo sapijensa. Taj prelaz sa neandertalca na homo sapijensa u Evropi se dogodio u periodu između 45.000 i 30.000 godina pre nove ere. U Hrvatskoj, u pećini Vindiji, pronađen je ostatak neandertalca, čija je starost procenjena na 33.000–32.000 godina. U svemu tome BiH može da bude jako važna za sagledavanje prelaza sa jednog na drugi tip ljudi.

Koliko ste otkrili lokaliteta?

Ukupno smo otkrili 222 lokaliteta, ali ne mogu da tvrdim da su svi iz paleolita. Sakupili smo više od 11.000 artefakata – kremenog materijala, keramike, kostiju i ostalog. Sve je pohranjeno u depou Muzeja Republike Srpske.

Imaju li ova otkrića značaj za evropsku arheologiju?

Ova nalazišta imaju izuzetan značaj za evropsku i svetsku arheologiju, jer istraživanja pokazuju da se neka od ovih nalazišta datuju između 100.000 i 40.000 godine pre nove ere. Ona potvrđuju da je Balkan bio najvažnija ruta za širenje gornjeg paleolita u Evropi oko 40.000 godine pre nove ere i poslednje uporište neandertalskih grupa. Vrlo su važna za razumevanje srednjeg paleolita, neandertalskih grupa i njihove reakcije na promene u prirodnom i društvenom svetu tokom poslednjeg ledenog doba.

Zašto ste došli ovamo i počeli da radite ovde?

Ja sam ovde došao prvi put kao student pre 26 godina. Zavoleo sam ovu zemlju, ljude i uopšte život na Balkanu. Takođe sam otkrio da ovde postoje za arheologiju značajni ostaci iz prošlosti, koji su, nažalost, slabo istraženi. U BiH sam 1986. i sledeće godine radio u Hercegovini, gde smo u okviru međunarodnog projekta istraživali pećinu Badanj kod Stoca. Posle toga sam specijalizovao analizu životinjskih kostiju i radio na bogatom materijalu koji je nađen u Hrvatskoj.

Kada ste ponovo došli u BiH?

Došao sam 2003. godine i 2006. godine i tada smo, sa Zavičajnim muzejom u Doboju i Zavodom za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, počeli sa projektom „Paleolit severne Bosne”. Tada smo više istraživali u dolinama reke Bosne, Ukrine i Usore. Iduće, 2007. godine, prešli smo u Banjaluku, s obzirom da u njoj ima više arheologa i da nam je bio jako zanimljiv materijal sa lokaliteta Pećine. Ovaj projekat će, nadam se, trajati duže, jer moje iskustvo kaže da se nešto dobro ne može napraviti preko noći.

Ocenite značaj lokaliteta Pećine kod Laktaša i pećine Rastuša kod Teslića?

Pećine su od velike važnosti za region, Evropu i svet. Na njemu smo našli tragove života iz perioda srednjeg paleolita – kamena oruđa, sekire, sečiva... Sondažna istraživanja su potvrdila da reč o nalazištu koje će dati odgovore na mnoge dileme iz perioda prelaza od primitivnog ka današnjem čoveku.Rastuša je prebogato nalazište u kome su najzanimljivije kosti, uglavnom pećinskog medveda, jelena i vukova koje bi mogle biti stare najmanje 35.000 godina.

Da li arheologija može da živi od svojih otkrića?

Da, pod uslovom da arheološka nalazišta budu u turističkoj ponudi. Treba na lokalitetima ili pored njih napraviti male muzeje i rekonstrukcije tadašnjih životnih uslova. Da ljudi dođu, vide i da savremeni čovek sagleda sebe u celini – od najstarijeg do ovog doba. Ulaganja u arheološka istraživanja su relativno mala, ali je dobitak veliki.

Boro Marić

objavljeno: 10.02.2012.

0 0

Dodajte komentar