PREMIJERE: Put u središte Zemlje  

Pola veka kasnije Jules Verne dobija drugu ekranizaciju svog najčuvenijeg romana

Evo kako ide priča.

Kada sam bio mali, ja sam imao jedan san. I želja da taj san vidim ostvarenim još uvek me drži. Roland Emmerich je u nekom trenutku ludila namislio da mi ga pokvari, ali nije uspeo. Naime, ja bih jako voleo da neki talentovani reditelj, uz pomoć sve belosvetske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tehnologije (i malo Lucasove) snimi veeeliki film o tome kako su građene piramide. Tako da sa aspekta nauke sve bude verovatno, a sa aspekta fantazije- nikad viđeno, i da uzbuđenje kulja iz bioskopskih dvorana pred prizorima magične građevinske akcije!

To je moj san.

Eric Brevig, supervizor specijalnih efekata na solidnoj količini solidno solidnih filmova u poslednje dve decenije, imao je sasvim drugačiji san- da drugim ljudima pomogne u ostvarenju njihovog sna. I zbog toga ja mu se klanjam do zemlje za Day After Tomorrow, nešto sam umereniji sa komplimentima za Wild Wild West i sasvim zadovoljan sa The Signs, The Village, Pearl Harbor i Men In Black.

Ali, onda su došli zli ljudi prerušeni u filmske producente i zatražili od njega da i njima pomogne. Sirotog Erica namamili su pričom o fantastičnom vaskrsnuću Jules Verneove priče Put u središte Zemlje i milionima dece koja više ne čitaju knjige (ili, barem, ništa sem Harry Smortera) i koja će zbog toga ostati uskraćena za jednu od najfantastičnijih priča ikada ispričanih.

Znajući za film The Core u kome Hilary Swank i dvolični Eckhart idu u središte zemlje da re-startuju njeno jezgro, Eric je rekao- ne želim da režiram ništa slično. Želim da moj film bude ekstatična i furiozna vožnja u centar zemlje, želim da moji gledaoci prožive više nego što im i knjiga može pružiti- ŽELIM DA SNIMIM 3D FILM O TOME!!!

I studio je pristao.

I ovaj film se u Americi (a možda i u nekim američkijim zemljama širom sveta ili, barem, onim koje imaju IMAX) prikazuje kao vratolomna 3D avantura.

Dakle, i nažalost, ne i u Srbendi.

U našem filmu kroz (treba li to napominjati?) ultradebilni zaplet naučnik Trevor (Brendan Mummy Fraser) i njegov sinovac Sean (Josh Terabithia Hutcherson) stižu na Island da otkriju zašto se na mapi sveta na Trevorovom kompjuteru upalila lampica iznad ovog lokaliteta (u filmu je ovo kamuflirano dramskim zapletom iza koga može stajati samo moždani udar scenariste). Usput saznajemo da je podno Islandskih planina stradao i naučnikov brat Max, što otvara put brojnim sentimentalnim masturbacijama čije je postojanje bilo neophodno da oni koji u filmu uživaju u 3D varijanti odu da se ispovraćaju. Sa Trevorom i Seanom tlo pod nogama gubi i dokona Islanđanka Hannah, što otvara put njenom razgolićivanju tokom filma, kako bi i očevi imali čime da zamagle svoje 3D naočare.

Sa prvim propadanjem svako ozbiljan isključuje mozak i prestaje da se pita zašto je ekipa koja je pošla na prohladno planinarenje spakovala tako puno letnje garderobe.

Jedna nemoguća misija zamenjuje drugu i sve izgleda kao ogroman "Jules Verne-theme park”. Furiozna jurnjava u rudarskom vagonu pun smisao ima tek kada zamislite kako ona izgleda u 3D varijanti za koju je baš tako i snimljena. Baš kao i skokovi olimpijskih pra-pirana tokom prelaska okeana ili svi kadrovi u kojima nam je njuška dinosaurusa u prvom planu.

Što ne znači da vam neprekidno ukazivanje različitih provalija pod nogama junaka neće oduzeti dah. Ili da nećete početi da maštate koliko je zaista vruće u centru zemlje sa Islanđankom u kratkim pantalonicama.

Ali, to jednostavno nije format "Sna koji sanjate otvorenih očiju”.

0 0

Dodajte komentar