Izvor: BKTV News, 21.Jun.2017, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo sigurno još niste videli: Oni sviraju na svom telu! (FOTO)
Muzičko-scenska radionica "Telo kao instrument“ je jedino mesto gde možete da naučite kako da svirate na svom telu.
“Alice in WonderBand” je grupa koja postoji od 1999. godine, a osnovali su je Marko Dinjaški i Ana Vrbaški, umetnički i životni partneri nakon što su se pre 18 godina doselili nadomak nacionalnog parka “Fruška gora” i tu osnovali porodicu.
Bave se muzikom, pokretom, performansom, primenjenom umetnošću, a sav umetnički rad obeležava >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ime “Alice in WonderBand”. Sarađivali su sa brojnim umetnicima i svi oni su bili kao Alise u Zemlji čuda, pa su, inspirisani knjigom Luisa Kerola, tako nazvali i svoj projekat.
Za početak, Ana nam je objasnila da je body percussion tehnika kod nas skoro nepoznata, a u svetu zastupljena i primenjivana i u izvođaštvu i u radioničarskom radu sa različitim uzrasnim i socijalnim grupama. Sa tehnikom su se ona i Marko upoznali na radionicama u inostranstvu i odlučili da je, kroz svoj rad, prenesu u Srbiju. “Presadili” su je pre pet godina, a danas drže radionice u Novom Sadu, Beogradu i Subotici, u junu će biti u Tivtu, a predstavu igraju u Novom Sadu i Beogradu.
"Body percussion tehnika je umeće korišćenje svoga tela kao udaračkog instrumenta: učenje različitih vrsta tapšanja, puckanja prstima, lupkanja po različitim delovima tela, udarci nogama o pod, i još mnogo drugih neobičnih zvukova koje proizvodimo rukama, ustima, prstima… Sem ove, bavimo se tehnikama disanja i pevanja, jer je to još jedan instrument koji stalno nosimo sa sobom i uvek ga možemo upotrebiti, a čini da celo telo zatreperi od radosti, ukoliko se peva od srca. Sve ovo obuhvata “telo kao instrument” ", objašnjava Ana.
Polaznici njihovih radionica su i deca i odrasli. Mladi su uvek spremni za novu avanturu kroz igru, a odrasli da istraže i prošire svoje sposobnosti kroz kreativan rad i zabavu. Najviše je žena, jer su one spremnije od muškaraca da izađu iz komforne zone i da pogreše – što se takođe uči na radionicama. Geška je deo učenja, ali i mogućnost da stvorimo nešto novo i da improvizujemo.
"Za ove radionice nije potrebno predznanje. Svako ima neki osećaj za ritam i muziku, svakog od nas ritam neprestano prati: otkucaji srca, disanje, koraci. Svaki govor, glas i naglasak ima svoju ritmiku i melodiju. Stoga učimo ono što nam je već poznato, ili se vraćamo tome. Svi dobijaju zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i vremenom uspevaju da savladaju i komplikovanije zadatke", priča Ana.
Radionica je svet u malom koji ima svoja pravila: svi su jednaki i najvažnije je da se svi opuste i zaborave svakodnevne brige i probleme. Deo vežbi koje rade su i pozorišne vežbe disocijacije pažnje, pa u isto vreme treba da prate nekoliko dešavanja dok se kreću i govore ili pevaju.
"Tako učimo i da se nosimo sa stresom u običnom životu, u kojem obično imamo i manje vremena i razumevanja. Razvijamo muzičke sposobnosti, krećemo se, razgibavamo, izvodimo različite pokrete u isto vreme, pa tako radimo na koordinaciji pokreta i poboljšanju opšteg fizičkog stanja", ističe Vrbaški.
"Prošle godine smo na u Novom Sadu izveli predstavu “Da i Re, telo kao instrument”, koja je imala premijeru na Festivalu uličnih svirača, a izvodili smo je i u Subotici i Beogradu. Režirala je Višnja Obradović, glumica Srpskog narodnog pozorišta. Izvodimo i predstave za decu pa smo sarađivali i na dečijoj seriji “Uprirodise” koja se emitovala u okviru dečijeg programa na RTS 1, za koju sam komponovala nekoliko muzičkih numera, a koja je ove godine dobila prestižnu nagradu “Zeleni list” od Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine."
Na njihovom repertoaru su hitovi grupe “Smak”, Bitlsa, benda“Kiss” ali i narode pesme, kao “Sojka ptica”, makedonska “Jovano, Jovanke”, hrvatska “Bratec i sestrica” ili bugarska “Izgrjala e mesečinka”. Nastupi su specifični, jer u njima učestvuje i publika, koju uvek uključuju da tapšu i pevaju sa njima.
.jpg)
