Izvor: Danas, 22.Dec.2014, 23:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Osisana“ latinica
Nedavno objavljeno istraživanje koje je pokazalo da se latinica koristi više nego ćirilica privuklo je dosta pažnje, a fokus je bio, naravno, na tome da država ne vodi brigu o nacionalnom pismu te da će ono nestati ako se ne osvestimo i nešto ne preduzmemo.
Sličnih ispitivanja bilo je i ranije, recimo osamdesetih godina, kada se utvrdilo da su mlađe generacije naklonjenije latinici i da je smatraju komunikativno efikasnijom. Ne treba onda da čudi što danas, u vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << interneta i brze komunikacije, preovladava latinica, i to ona "osisana", bez dijakritičkih znakova.
Prevaga latiničnog pisma govori i o tome da većina nas nije opterećena identitetskom simbolikom ćirilice, već pismo doživljava prvenstveno kao sredstvo za komunikaciju. Ipak, kad god je o tome reč, kao prošle nedelje pošto su saopšteni rezultati ankete (47 prema 36 odsto u korist latinice), nađe se dosta čitalaca i čitateljki da izrazi svoju zabrinutost što "tuđe", "neprijateljsko" pismo potiskuje "naše savršeno", koje je "na izdisaju". Nešto smireniji i kreativniji bio je jedan čitalac koji predlaže da "patentiramo srpsku latinicu koja će biti bazirana na istom principu kao i ćirilično pismo - jedno slovo, jedan glas". To je zanimljivo zato što je čuveni naš lingvista Milan Šipka imao isti predlog. Kao što je Đura Daničić krajem devetnaestog veka uveo slovo /đ/ u upotrebu, tako je i Šipka ponudio jednostavna grafička rešenja za ostale digrafe (nj, lj i dž). Sudeći po tome da se i to /đ/ sve češće pojavljuje u svom prvobitnom dvoznačnom liku - kao /dj/, malo je verovatno da će ta lepa ideja ikad zaživeti.
.jpg)
