Izvor: Politika, 30.Jul.2015, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne treba nam „Marakana” na Kolarcu
Svetislav Božić komponovao muziku za balet o Rastku i Nadeždi Petrović, a nedavno se vratio iz Sankt Peterburga gde je imao autorski koncert
Tiha radost i oduševljavanje sa imenima koja su važan deo naše istorije vodila je i ovaj put kompozitora Svetislava Božića. Posle opere o grofu Savi Vladislaviću, sada je završio muziku za balet „Vaskrsle seni – sećanje na Rastka Petrovića i Nadeždu Petrović”, čija se premijera očekuje na jesen u Narodnom pozorištu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beogradu.
– Ovaj balet predstavlja moje viđenje putanje od „Plave grobnice” do današnjeg dana; tog čudnog rasejanja, komplikovanog života koji je imao naš narod, i njegovi daroviti pojedinci. Iz života velikih umetnika uvek slutim ono darovito i podvižničko, promišljam kako su preživeli ratove, ali i svoj talenat, a često sa ovog sveta nestajali skrajnuti i zaboravljeni – kaže Svetislav Božić.
Kompozitor nije tragao za biografijom pisca i slikarke, Rastka i Nadežde, već je, kako dodaje, kao za neku vrstu barjaka vezao svoja osećanje za njihova imena...
– Iskustvo se taložilo i samo po sebi našlo eho-adresu sa kojom može da komunicira. Širina dejstva ovih umetnika je ogromna, a mi često iz svoje uskosti to ne vidimo. Nije reč o stenografskom čitanju njihovog dela, već o prepoznavanju koje će doživeti publika koja zna da ide kroz taj prostor unapred sa pogledom unazad. Rudnik iz koga crpimo napunjen je dobrom rudom, ali ukoliko nismo sposobni da se služimo njome, bogatstvo je suvišna kategorija, vodi ga u propast i porok, ne u vrlinu – smatra Božić.
Ovaj naš kompozitor imao je svoj treći autorski koncert u Sankt Peterburgu, u junu, u Državnoj akademskoj kapeli Sankt Peterburga, sa njihovim horom i orkestrom. Izveli su Koncert za violinu i orkestar „Petrogradski mozaik”, sa solistom Nikolajem Andrejevim, i „Četiri portreta istočnog sna”, za simfonijski orkestar. U drugom delu večeri bio je koncert za gudače „Kroz san moj tavni i bezbroj suza naših”, inspirisan „Lamentom nad Beogradom” Miloša Crnjanskog; kao i „Molitva Račana”, na stihove Gavrila Stefanovića Venclovića i Milorada Pavića, delo već 20 godina na repertoaru ovog ansambla koji ga je svirao po celoj Rusiji i Dalekom istoku.
– Koncert je bio u ambijentu sa 700 slušalaca, za vreme trajanja „belih noći”, kada je Petrograd stalno razdanjen, pun baltičke svetlosti i čudesnog šara. Ta „Venecija severa” postaje prava Venecija sa prepuno ljudi raznih boja, sa mnogo energije. Do sada je ovo delo dirigovao Vladislav Černušenko, a sada njegov sin Aleksandar. Oni će tu kompoziciju svirati u Finskoj, Koreji i Kini – ističe kompozitor čijih 15 simfonijskih dela je izvedeno u Ukrajini, desetak u Rusiji i u Nemačkoj, a njegovu klavirsku muziku upravo je izvela Maja Rajković u Parizu i Lisabonu.
„Molitva Račana” opisuje naše seobe, stradanja, migracije, a Pavić i Venclović dali su testamentarne obrasce koji su i danas aktuelni i govore o staništima koja ne iščezavaju, već dobijaju novi smisao i novu poetizaciju.
– Pavićevo delo nas sustiže, steže i opominje. U moskovskoj Univerzitetskoj biblioteci preko puta crkve Kazenjskog sabora, nalazi se ceo raf sa delima Pavića, uz Tolstoja i Dostojevskog. Komponovao sam na stihove književnika u čijem izrazu sam našao svoju najbolju stambenu jedinicu, da se izmestim iz stvarnosti i da budem blizu onoga što jeste moja žar-ptica i moje jezgro napetosti – naglašava Svetislav Božić. Reč je o pesnicima Matiji Bećkoviću, Rajku Nogu, Ljubomiru Simoviću, Miodragu Pavloviću, Milosavu Tešiću.
Naš sagovornik imao je 20 autorskih koncerata u Beogradu, i koncerte u Londonu, Moskvi, Vašingtonu, Kijevu, Parizu, Japanu. Smatra da klasična muzika traži posebnu duhovnost, i zato nije zagovornik popularizacije u muzici.
– Muzika nije samo slušanje, nije otorinolaringološka stvar. Nama ne treba „Marakana” na Kolarcu. Popularne note već su popularne, i najpoznatiji muzičari ne treba da budu animatori kulture. Publike ima. Neka je to i dva odsto populacije: na našu rasutost, na dramu – socijalnu i ekonomsku, to nije tako malo. Mi i nismo sposobni za više i sve preko toga bilo bi lažno predstavljanje da razumemo. Oni koji razumeju klasiku, najbolji su posrednici i pozivari, a to je proces koji podrazumeva da ne bude kriza u društvu, da ljudi ne budu previše gladni, ali ni presiti i bahati, i da se napravi jedan otmeni balans – kaže Božić.
Omladinska filharmonija „Borislav Pašćan” do sada je premijerno izvela nekoliko njegovih orkestarskih kompozicija. A kada mladi sviraju autorsku muziku, on to smatra pravom popularizacijom.
.jpg)
