Izvor: Blic, 22.Okt.2016, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najuticajnija i najkradenija slika na svetu U SREDIŠTU 13 ZLOČINA
Ganski oltar, jedno je od najkradenijih dela na svetu, ali vekovima je njegovo poreklo bilo prekriveno velom tajnosti. Obimna restauracija koja je u toku polako otkriva istinu koju skriva ovo remek-delo holandskog slikarstva 15. veka.
„Najuticajnija slika na svetu” i „remek-delo za kojim svet najviše žudi” delimično je očišćeno i polako mu se vraća originalni kolorit i veličanstven izgled.
Ovaj višepanelski oltar (retabl) zvaničnog imena „Poklonjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mističnom jagnjetu”, čiji su autori braća Jan i Hubert van Ajk, završen je 1432. a nedavno je ponovo otkriven je u svom punom sjaju u katedrali Sv. Bavona u Ganu (Gentu) u Belgiji.
Delo koje je šest puta kradeno i bilo u središtu najmanje 13 zločina i misterija najverovatnije je započeo da slika holandski slikar Hubert van Ajk u Ganu 1426, ali on je preminuo iste godine pa je uvek bilo pitanje da li je išta naslikano njegovom rukom ostalo na oltaru. Završio ga je njegov mlađi brat Jan (oko 1390-1441). Oltar je munjevitom brzinom postao jedno od najpoznatijih dela na svetu, mesto hodočašća za vernike, turiste i umetnike, što je ostao i do danas.
Sve loše što može da se desi jednom umetničkom delu desilo se ovom retablu. Kraden je tokom Napoleonovih ratova, u Prvom i Drugom svetskom ratu i za dlaku spasen pre nego što je odbegli SS oficir hteo da ga digne u vazduh u rudniku soli u Austriji. Bio je predmet falsifikovanja, ikonoklasti su ga skoro uništili u 16. veku, a jedan župnik ga je prodao ispod žita. Jedna od ukupno 20 ploča ovog poliptiha ukradena je 1934. i više nikada nije pronađena.
Ogroman uticaj Ganskog oltara posledica je nekoliko faktora. Bila je to prva uljana slika koja je u potpunosti otkrila mogućnosti nove tehnike, daleko suptilnija od boja sa temperom i žumancima. Rađena je u vrlo realističnom maniru, sa biljkama koje se mogu jasno identifikovati i vrlo detaljnim portretima, sve do dlačica u Adamovom nosu. A tu su i ogromne dimenzije dužine 4,5 metara (kad je otvoren) i visine 3,4 metra.
Veoma složeno delo katoličke ikonografije, oltar ima 20 ploča sa preko 100 figura. Na pločama sa spoljašnje strane su scene Blagovesti, portreti naručioca Josa Vejda i njegove supruge Elizabete Borlut, predstave Jovana Jevanđeliste i Jovana Krstitelja, zaštitnika katedrale kojoj je oltar bio namenjen (tadašnja parohijalna crkva Sv. Jovana Krstitelja sada je katedrala Sv. Bavona u Ganu) kao i starozavetnih proroka i proročica.
Kada se retabl otvori (što je činjeno samo o crkvenim praznicima), na centralnoj ploči nalazi se Žrtvovanje jagnjeta (koje simbolizuje Hrista) na oltaru čija krv curi u pehar. Ono je okruženo nizom figura u rajskom okruženju. Iznad njih, u gornjem redu, na središnjoj ploči je Hrist na prestolu, s leve strane je Bogorodica a s desne Jovan Krstitelj.
Na ostalim pločama su Adam i Eva, hor anđela, kao i ostali dobronamernici koji dolaze da se dive mističnom jagnjetu, od hodočasnika do pustinjaka, mučenika, crkvenih poglavara, vitezova i sudija. Čitavo delo može se smatrati azbukom katoličanstva. U njegovoj ikonografiji ne nalazi se samo izraz vere u spasenje preko Hristove žrtve nego i slika hrišćanskog društvenog reda, gde je ljudski sud potičnjen pravednosti Boga.
Posle studije iz 2010. kojom je zaključeno da je oltaru potrebna konzervacija, ne bi li se uklonilo šest vekova naslaga prašine i laka i otkrio originalni kolorit, prikupljena je suma od 1,3 miliona evra. Sada je završena trećina restauracije sa zapanjujućim rezultatima i dirljivom pričom o bratskoj ljubavi.
- Iznenađenja su počela već kod rama. Iako nije sačuvan ceo originalni ram, oni preostali delovi su pokazali srebrne listiće prekrivene providnim glazurama koje imitiraju rad u kamenu. Imaju trodimenzionalni efekat koji deluje zapanjujuće moderno. Sada ram izgleda kao deo oslikanih ploča a ne samo funkcionalni okvir - kaže Bart Devolder, koordinator projekta.
Na jednom ramu nalazi se čuveni natpis, za koji su neki verovali da je dodat u 16. veku. Ispisane su reči naručioca, datum završetka i opis da je oltar započeo Hubert van Ajk a dovršio ga njegov brat Jan, koji je „drugi u umetnosti”, u smislu drugi najbolji - posle Huberta. Jan je živeo u rivalskom gradu Brižu i mnogi su mislili da je ovaj dodatak, koji veliča lokalnog umetnika Huberta, zapravo delo ganskih „nacionalista”.
Kada je natpis prvi put otkriven tokom restauracije 1823, umetnički svet bio je šokiran. Svi su čuli za Jana van Ajka - u Engleskoj su u drugoj polovini 19. veka njegova dela bila skuplja od bilo kog drugog slikara - ali niko nije znao za Huberta. Do danas nema nijedne slike koja bi mu se mogla pripisati sto odsto.
- Naša restauracija je potvrdila da je natpis originalan. Sa sigurnošću možemo reći da su autori Ganskog oltara i Jan i Hubert, premda je i dalje nejasno da li je išta od Hubertove „ruke” ostalo na površini - kaže Devolder.
Samim tim, ovo je jedino delo za koje se pouzdano zna da je rad misterioznog Huberta. Natpis je dodao Jan i to što je sam sebe kategorizovao kao „drugog u umetnosti” više govori o bratskoj ljubavi i njegovoj skromnosti nego o objektivnom rangiranju slikarskog umeća.
Koliko je slikara radilo na oltaru? Naučnici odavno nagađaju broj a kompjuterska analiza ukazala je na nekoliko različitih ruku. To ne iznenađuje jer je Jan, poput svojih kolega, zapošljavao radnike u svom ateljeu i slike koje se pripsuju njemu su u stvari zajednički rad.
I hronologija slike je bila misterija. Da li je oltar slikan u nekoliko faza, duže od decenije, a ne između 1426. i 1432. kako se uglavnom veruje?
Ali, najšokantnije od svega jeste koliko je delo bilo „prljavo”.
- Procenili smo da je 70 odsto ploča na spoljašnjim krilima imalo slojeve drugih premaza - kaže Devolder.
Njihovo uklanjanje otkriva nam kolorit koji je Jan imao na umu. I dok se neke razlike mogu primetiti samo u detaljima, kao što su tonovi na koži ili nijansiranje tamne pozadine zarad efekta dubine, ima i nekih krupnijih izmena, poput zida na sceni Blagovesti i odeće eretrijske proročice i bračnog para naručioca (iza kojih su otkrivene i paukove mreže).
Ovi detalji deo su slagalice preplavljene simbolima, a čak i najsitniji među njima mogu da ukažu na značenje celine. Po svoj prilici Ganski oltar je tek počeo da nam otkriva svoje tajne.
.jpg)
