Izvor: B92, 20.Apr.2014, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Melodije koje hrane dušu
Srpska duhovna muzika i pojanje odavno su izašli iz okrilja crkve, „zauzeli“ koncertne podijume širom zemlje, ali krenuli i u osvajanje sveta.
Na liturgijama i prigodnim crkvenim svečanostima, osim Mokranjca koji je neizostavan, zastupljeni su i drugi srpski, ali i ruski i bugarski autori. - Ne treba zaboraviti ni vizantijsko pojanje i početke srpske muzičke tradicije, koje datira od 15. veka, i kompozitore Isaiju Srbina i Kir Stefana Srbina čija dela su takođe prisutna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na bogosluženjima i crkvenim svečanostima - kaže Cvijanović.
Mada počeci srpske duhovne muzike sežu u daleku prošlost, u srednji vek i vizantijsko pojanje, ovo muzičko nasleđe posvećeno se čuva vekovima. Od prvih kompozitora, Isaije Srbina i Kir Stefana Srbina, preko Stevana Mokranjca, Kornelija Stankovića, Stevana Hristića, Koste Manojlovića, naša duhovna zaostavština živi i nadograđuje se i danas, delima savremenih autora.
Dirigent i vođa pevačkog društva „Stanković“, pri Crkvi Ružici na Kalemegdanu, Nebojša Cvijanović, kaže da ga uvek iznenade pojedinci koji našu duhovnu muziku predstavljaju kao „jednoobraznu i retrogradnu“, jer je ona sve suprotno od toga.
- Srpska duhovna muzika ima specifičnost koju nemaju druge pravoslavne crkve, jer se u njenoj osnovi nalaze dva pravca muzičkog izraza i stila, homofoni i polifoni. Ta raznovrsnost naše duhovnosti kroz muziku je možda i naše najveće bogatsvo, a nikako izvor podela. Veliki izazov za kompozitora je da, u okviru pravila, „iznenadi“ nečim novim. Većina naših kompozitora je u tome veoma uspešna, i dobro prihvaćena u svetu - kaže Cvijanović.
Profesor na Bogoslovskom fakultetu Dragan Ašković, smatra da možemo biti ponosni na brižljivo čuvanje i verno prenošenje ovog muzičkog nasleđa. Ali, dodaje, ne sme se zaboraviti da je ono čime se danas ponosimo, nastalo zahvaljujući smelosti i posvećenosti stvaralaca, među kojima prednjači Mokranjac.
- Rizikujući mnogo da se ne zameri ondašnjim autoritetima, Mokranjac je smogao hrabrosti da tadašnje nasleđe unapređuje i nadograđuje. Veoma vešto je primenio svoj stvaralački princip. U odnosu na prethodnu tradiciju, njegove kompozicije poseduju minimum kako sličnosti, tako i razlike.
U Mokranjčevim duhovnim kompozicijama, kaže Ašković, prepoznatljiv je melos srpskog narodnog folklora i crkvenog muzičkog predanja. Tako je stvorena savremenija muzička horska tradicija koja stoji rame uz rame sa najprestižnijim svetskim ostvarenjima.
- Očigledno je bilo vredno rizikovati, iako je Mokranjac među svojim savremenicima, kao i dan-danas, imao oštrih protivnika - zaključuje Ašković.
Dirigent „Beogradskog kamernog hora“ i poznati muzičar Vladimir Marković, smatra da je čuvanje muzičkog nasleđa rezultat delovanja istaknutih pojedinaca, a ne društvenog sistema, koji „duže vreme nema sluha za kulturu i kulturne potrebe nacije“.
Pod blagoslovom patrijarha Irineja, u Hramu svetog Save će na veliki hrišćanski praznik biti održan šesti Vaskršnji koncert. Koncert, na kome će nastupiti nekoliko odraslih i četiri dečija hora, programski će u velikoj meri biti određen stogodišnjim jublejom Mokranjca. Religiozne tekstove čitaće mladi glumac Miloš Biković, a ispred Hrama će nastupiti pevačka društva „Mokranjac“ i „Stanković“, „Beogradski kamerni hor“, Dečiji hor Prvog beogradskog pevačkog društva, ali i gosti iz Rumunije i Švajcarske.
- Naše duhovno muzičko nasleđe od zaborava je sačuvala neoboriva činjenica da je lepotu i kvalitet te muzike nemoguće negirati, niti zaobići. Ona je tu da nam nahrani dušu, pa čak i onima za koje obično kažemo da nemaju dušu - ocenjuje Marković.
Cvijanović primećuje da je mali broj umetnika koji se u određenoj fazi svog stvaralačkog života nisu okušali u komponovanju ili izvođenju duhovne muzike:
- U svakom našem umetniku „čuči“ duhovnost kao izraz koji se možda neće ispoljiti kroz tradicionalnu duhovnu muziku, ali će naći neki drugi način da to pokaže. Jer, na kraju, svi smo ponikli iz duhovnosti, a naše je kako ćemo to da izrazimo. To se uvek prepozna.
U Srbiji je veoma razvijena tradicija horskog pevanja, a pri skoro svakoj našoj crkvi deluje neki hor, ili grupa pevača, čiji su članovi često i sveštenici. Nije zanemarljiv ni broj svetovnih horova, poput kulturno-umetničkih društava, koji gaje duhovnu muziku i sa njom postižu velike uspehe u svetu.
- U poslednje vreme raste interesovanje za našu duhovnu muziku. Prva je taj interes pokazala Rusija, zemlja sa najznačajnijom pravoslavnom muzičkom tradicijom. Danas su na programima najznačajnijih ruskih horova najbolja dela naše duhovne muzike - kaže Marković i objašnjava da je i internet dao svoj doprinos popularizaciji ovih nota. - Sve je postalo pristupačnije, pa je lepota ove muzike, često slučajno, došla do velikog broja ljudi i postala tražena i u inostranstvu.
Horovođe Marković i Cvijanović, koji sa svojim ansamblima nastupaju širom planete, složno kažu da je Mokranjac neprikosnovena ikona.
- U svetu su neki naši kompozitori već postali „klasici“, poput Mokranjca, ali i Marka Tajčevića, Stevana Hristića i drugih. Vizantijsko pojanje i srpski srednjovekovni kompozitori takođe. Zahtevnost ovih kompozicija je ponekad ograničavajući faktor da se pojedine kompozicije nađu na repertoaru većeg broja horova - kaže Cvijanović.
Dva muzička velikana, naš Mokranjac, i Rus Petar Iljič Čajkovski, napisali su istoimeno delo „Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog“. Obe liturgije postale su zvanične u srpskoj, odnosno, ruskoj crkvi. Profesor Ašković objašnjava da je Mokranjac višeglasno nadogradio tradicionalno srpsko narodno i jednoglasno pevanje liturgije Zlatoustog.
- Odgovarajućom kompozicionom tehnikom to stvaralaštvo dovedeno je u ravnopravni položaj sa najuspelijim muzičkim ostvarenjima superiorne Evrope - smatra Ašković.
Duhovna muzika je vremenom izašla iz okvira crkve i preselila se na koncertne podijume, u nešto izmenjenom obliku.
- Koncerti su mesto gde vernik ili ljubitelj crkveno- muzičkog blagoljepija može da uživa u crkvenim kompozicijama koje su umetnički oblikovane po savremenim muzičkim standardima. Nasuprot tome, u crkvi se i dalje izvode tekstovi tih pesama, ali po tradicionalnom, jednostavnom i jednoglasnom napevu - objašnjava Ašković.
Muzičko nasleđe koje su nam u amanet ostavili velikani, poput Mokranjca, Hristića, Stankovića i drugih, i danas je živo i dopunjuju ga savremeni kompozitori. Naši sagovornici slažu se da je nabrajanje „nezahvalan posao, jer se može izostaviti neko ko zaslužuje“. Cvijanović od onih koji i danas komponuju izdvaja Svetislava Božića, dok Vladimir Marković među značajne stvaraoce duhovne muzike, osim Božića, ubraja i Milorada Marinkovića, Vladu Milosavljevića, Dimitrija Golemovića, Miodraga Govedaricu, Rajka Maksimovića...
Izvor: Novosti.rs
.jpg)
