Izvor: Blic, 31.Jul.2015, 19:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba: Ljudi s prvih strana novina
Radovi laureata Beogradskog trijenala crteža i male plastike predstavljeni su u Galeriji ULUS, kao uvertira u jubilarnu desetu likovnu manifestaciju koja će biti održana na jesen.
Na prethodnom Beogradskom trijenalu crteža i male grafike, koje je održano 2012. u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zurorić", nagrada za crtež pripala je Dimitriju Peciću, dok je laureat nagrade za malu plastiku Milan Blanuša.
Blanuša, među vodećim ličnostima savremene srpske likovne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << scene, teme za svoje skulpture nalazi u urbanim sredinama i uvek je usmeren na čoveka, njegov prototip koji je vezan za vreme u kome egzistira.
- To su ljudi koje vidimo u medijima, u novinama koje ponekad kupim jer ih ne
"Rešio sam nedavno da se klonim politike i izjava jer vidim da to nikuda ne vodi",Milan Blanuša
čitam, samo pregledam fotografije na prvim stranicama dnevne štampe i to me dosta inspiriše – kaže Blanuša.
Čovek kog vidimo u njegovom radu, deo je poruke i vrsta angažovanosti.
- Rešio sam nedavno da se klonim politike i izjava jer vidim da to nikud ne vodi. Ispadan naivni slikar, odnosno naivni vajar. Ali ono što stoji i što ću uvek da priznam to je određivna subverzivnost mojih radova. Umetnost danas ne može da bude umetnost ako nije subverzivna – dodaje Blanuša.
Umetnik kaže da se obično pogrešno vezuje rad malih dimenzija sa monumentalnom idejom, i obrnuto.
- Rad malih dimenzija u sebi može da sadrži monumentalnost i monumentalnu ideju. Na prvi pogled ove terakote deluju kao skice u glini ili predlošci za veće skulpture, što neke i jesu – objašnjava Blanuša.
"Svi izloženi radovi nastali su na osnovu male zabeleške koju sam napravio gledajući ulicu u Stokholmu", Dimitrije Pecić
Zagasiti kolorit, igra svetlosti i senke, i potez koji stvara linearne šrafure su osnovni gradivni elementi rukopisa Dimitrija Pecića, koji je svojom osobenom poetikom zauzeo istaknuto mesto na domaćoj sceni. Urbani prizori istrgnuti su iz konteksta svakodnevnice. Na njegovim radovima ulica je pusta.
- Svi izloženi radovi su nastali na osnovu male zabeleške koju sam napravio gledajući ulicu u Stokholmu kroz prozor doma prijatelja kog kojih sam bio. U tom trenutku nisam mislio da ću tu temu da razrađujem u relativno većem broju radova, a na ovoj seriji još radim. Od početka se ta ulica pojavila tako, privukla me je specifična atmosfera, ali nisam imao nameru da čitav prizor bude bez ljudi, ali su mi oni sve vreme dok sam radio bili suvišni. Zato se figura pojavljuje na samo jednom radu, i to diskretno – kaže Pecić.
Iako utihla u mirnoći, na toj ulici se ipak oseća prisustvo čoveka.
- Drago mi je što su to mnogi rekli, jer meni i nije bila namera da predstavim atmosferu otuđenosti, napuštenosti... – zaključuje umetnik.
Radove dvojice umetnika publika može videti do 11. avgusta.
.jpg)
