Izvor: Danas, 29.Nov.2015, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Impresivna tragedija Koste Miličevića
Beograd - - U Kući kralja Petra na Senjaku, na poslednjoj ovogodišnjoj književnoj večeri iz ciklusa "Isidora nas sluša", predstavljen je novi roman Laure Barne "Crveni presek" u izdanju Službenog glasnika - edicija Glasovi. Ovaj roman, posvećen jednom od najvećih slikara srpskog impresionizma Kosti Miličeviću (1877-1920) i nastanku njegove slike "Vido, ostrvo smrti" iz 1919, koja je uništena u nemačkom bombardovanju Beograda u Drugom svetskom ratu, prema rečima profesora Petra Pijanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << "žanrovski je mnogolik" - neka vrsta biografije i spomenika umetnika, psihoanalitički ogled o njemu, omnibus roman, roman potrage, čak u izvesnom smislu i detektivski roman u kome se sam autor pojavlje u trostrukoj ulozi - kao pisac, junak i tumač nastanka knjige.
- Književni kritičari rade svoj posao i njima svaka čast, ali ja ne volim da se udevam ni u kakve žanrove. Pogotovo što je ovaj roman prilično kompleksan i polifon - ima mnogo, mnogo slojeva. Napravila sam kopču između dva perioda - početka 20. veka i početka 21. veka. Tih 100 godina spojila sam u jednu priču, u kojoj sam zatvorila krug sa sedam crteža Koste Miličevića. Taj krug je priča i onog i ovog, zapravo bilo kog vremena, verovatno i budućnosti - kaže za Danas Laura Barna.
Priča se vrti oko Miličevićevih skica, prema piščevoj konstrukciji, nastalih u kupeu Orijent ekspresa prilikom slikarevog povratka iz Minhena u Beograd 1903, kao predskazanje Velikog rata, a koje jedan od ovovremenih junaka - Matematičar, pronalazi u sefu svog iznajmljenog stana u nekadašnjoj prvoj Srpskoj crtačkoj i slikarskoj školi na Dorćolu. Na pitanje zašto je baš Kostu Miličevića, čiju sudbinu opisuje kao "impresivnu tragediju", odabrala za glavnu ličnost ove knjige, Laura Barna odgovara da je "zapravo time htela da istakne i potencira mali tragizam današnjih umetnika".
- Istorija se ponavlja, sve je u čoveku, on takav kakav jeste pravi određeno doba, ovaj silni tragizam koji se dešava trenutno u svetu i koji dotiče umetnike. Taj tragizam se prosipa, kao iz obruča u obruč, iz vremena u vreme, naročito kada je reč o umetnosti i kulturi uopšte. Budući da su umetnici glavni junaci mog romana, samim tim je i taj tragizam došao do izražaja, a Kosta Miličević je njegov predstavnik. On je bio jedan od najznačajnijih eksperimentatora u srpskoj modernoj umetnosti, ali za njega se ili veoma malo zna, a uglavnom ne zna - objašnjava Laura Barna.
Ona kaže da bi volela da "Crveni presek" otrgne od zaborava Kostu Miličevića, kao što je njen prethodni roman "Pad klavira" "aktuelizovao priču o Veselinu Čajkanoviću", kome je nedavno u Zadužbini Ilije M. Kolarca bilo osvećeno prvo predavanje iz ciklusa "Zaboravljeni umovi".
- Jedan od tih zaboravljenih umova je i slikar Kosta Miličević i ako ništa, sama ova priča vratiće ga u život i tamo gde mu je i mesto, jer takvi ljudi nikad ni ne umiru - napominje sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, "Crveni presek" je "roman lavirint u kome ima mnogo krakova i svako od čitalaca kad tu uđe može da prošeta, izađe i da pronađe neki svoj krak u njemu".
- Ja ne mogu da pišem bez naslova i prve rečenice. Istog momenta kad sam krenula da pišem ovaj roman dala sam mu naslov, koji je trebalo da bude radni, ali je, kao i svaki put ranije, postao na kraju pravi. Taj "crveni presek" je za mene svako od čitalaca, to su moji likovi. Crveni presek je i Dorćol, koji je kao zlatni presek Beograda. To je i presek u mom dosadašnjem književnom stvaralaštvu, obojen životom, krvlju, snažnim emocijama - ističe Laura Barna, najavljujući da će glavni junak njenog novog romana, na kome je već počela da radi, biti iz sveta muzike.
Profesor Pijanović i Petar Arbutina, urednik Službenog glasnika, ocenili su na promociji da je "Crveni presek" najbolji roman Laure Barne. Istoričarka umetnosti, pripovedačica, romansijerka i esejistkinja Laura Barna je dosad objavila romane: "Protovir", "Nevolje gospodina T. ili suteren", "Crno telo", "Moja poslednja glavobolja", "Četiri elementa", "Sanatorijum pod belim", "Đorđoneova kletva", "Pad klavira", kao i knjigu eseja: "Umetnost nema definiciju".
Mučenik i umetnički meteor
Za Kostu Miličevića istoričari umetnosti kažu da je bio "mučenik u životu, meteor u umetnosti slikarstva,prema kome su sudba i ljudi bili nemilosrdni, a koji je izmučen, iscrpljen i zaražen u ratu, podlegao bolesti na početku mira, 1920. i, u neobojenom kovčegu na slami, sahranjen bez ikakvih počasti". Bio je rodom iz Vraka kod Skadra. Osnovno slikarsko obrazovanje stekao je u Srpskoj crtačko-slikarskoj školi Kirila Kutlika u Beogradu. Studirao je slikarstvo u Pragu, Minhenu, Beču. Član društva "Lada", sklon pejzažima i portretima, tokom Prvog svetskog rata bio je slikar pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. Razboleo se pri prelasku Albanije i na Solunskom frontu. Život je završio kao beskućnik nedaleko od Gospodarske mehane, na obodu Senjaka.
.jpg)
