Izvor: Akter, 03.Sep.2014, 06:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
E-izložba o Josifu Pančiću
Povodom 200 godina od rođenja istraživača i naučnika Josifa Pančića (1814 - 1888), Biblioteka Matice srpske pripremila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki
Autorke postavke su Ivana Grgurić i Silvija Čamber, urednik Selimir Radulović a izložba se može pogledati u javnom katalogu Biblioteke od 28. avgusta do 23. septembra. U isto vreme, u javnom katalogu Biblioteke biće prezentovana i izložba Sto godina Prvog svetskog rata, pripremljena u znak obeležavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << jubileja Velikog rata.
Kako je saopšteno iz BMS, Josif Pančić, naučnik, istraživač, pedagog i lekar, studirao je filozofiju u Zagrebu i medicinu u Pešti. Bio je vrlo obrazovana i svestrana ličnost, pasionirani sakupljač i kolekcionar. Najviše se bavio botanikom, mada je skupljao i proučavao i insekte, mekušce, ribe, ptice, minerale... Svoje zbirke obogaćivao je razmenom sa brojnim naučnicima u Evropi.
Tokom četrdesetogodišnjeg naučnoistraživačkog rada opisao je oko 2.500, a otkrio i sistematizovao preko 100 vrsta biljaka, među kojima je najpoznatija Pančićeva omorika (Picea omorika).
Pančić je smatrao da je "prosvećenost najbolje sredstvo za oblagorođavanje naravi i stvaranje blagostanja" i veliki ugled uživao je i kao pedagog. Kao prvi profesor "jestastvenice" na beogradskom Liceju, napisao je prvi udžbenik iz ovog predmeta (sastojao se od Zoologije, Mineralogije i geologije i Botanike).
Verujući da se jestastvenica "najbolje uči u polju, u šumi, na brdu - u samoj prirodi", od početka je zastupao princip očigledne nastave i često organizovao ekskurzije za svoje učenike.
Josif Pančiće slovio je za jednu od najobrazovanijih ličnosti svog vremena. Bio je dugogodišnji rektor Velike škole, jedan od osnivača Srpskog lekarskog društva, član svih glavnih naučnih udruženja u Srbiji i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.
Autor je više od 40 naučnih radova, a njegovim kapitalnim delom smatra se Flora Kneževine Srbije (1874).
.jpg)
