Džinovski gušteri u centru Beograda  

Mesojed Citipati, preteče noja i krokodila, grabljivice, dinosauri s kljovama, polarni dinosauri, mladunci iz doba krede i leteće ribe - to su eksponati koji plene pažnju posetilaca izložbe Bobana Filipovića „Vladavina reptila" u Galeriji Muzeja nauke i tehnike. Od kada je otvorena u novembru do sada, ova nesvakidašnja postavka beleži sedam hiljada posetilaca. Kome je, ipak, promakla, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << može da je vidi do 18. februara.

Dok su izložbe fosila dinosaura i robotizovanih dinosaura u poslednjoj deceniji prošlog veka obilazile svet, a Srbija imala druge preokupacije, u nedalekom Užicu Boban Filipović nije samo maštao o životu u doba krede i jure, nego je znajući da crta i vaja krenuo da ih i „odeva". Od dečje igre, potom je na studijama paleontologije napravio svoju profesiju, a od godinama izrađivanih i dorađivanih reptila izložbu čiji je cilj da promoviše ovaj odsek na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

- Dvadeset modela prikazanih na ovoj izložbi predstavljaju rekonstrukcije fosilnih kičmenjaka (arhosaura) u njihovoj prirodnoj veličini. Čitajući naučne časopise preko interneta i gledajući snimke fosilnih ostataka, rekonstruisao sam skelete da bih na osnovu kostiju mogao da dođem do njihove veličine i oblika mišića. U ovom poslu mnogo mi je pomoglo poređenje s delovima tela današnjih životinja. Na fosilima koža je retko sačuvana, a ipak ona čini bitnim izgled životinje. Najkreativniji deo posla u rekonstrukciji kičmenjaka jeste bojenje. Pigment zavisi od toga da li životinja dolazi do plena ili kamuflažom izbegava predatore. Ideju o obojenosti životinje, dakle, daje mi okruženje. Njene kreste, na primer, ukazuju na mogućnost da je ona bila živo obojena da bi privukla partnera ili zastrašila grabljivca. Zanimljiv je podatak npr. da su arhosauri, nasuprot mnogim sisarima, dobro razlikovali boje. Tu sposobnost danas imaju ptice i krokodili. Na osnovu fosilnih ostataka može se zaključiti da su se kreste, rogovi, pera... kod mnogih arhosaura u prošlosti razvijali mimo svake druge funkcije osim vizuelne komunikacije - objašnjava Filipović.

Najveći model na izložbi je Citipati - dinosaur koji nema današnje potomke, ali je blizak precima ptica i krokodila. Njegovi rasplodni organi nalikuju na krokodilske, a njegova duga pera na krilu nisu mu koristila da leti nego da gnezdo štiti od pregrevanja, hladnoće ili grabljivica, poput noja danas, zato što su dimenzije gnezda u kome je bilo i do 30 jaja premašivala dimenzije njegovog trupa.

- Eksponati su sklopljeni od metalnih konstrukcija obloženih stiroporom (da bi se dobila masa), a presvučeni dasom (vrstom gline koja očvrsne na vazduhu), što mi je omogućilo da izvučem finu teksturu kože - kaže naš sagovornik i dodaje da nisu skupi jer su izrađeni od svega i svačega. - Jedino što je moje roditelje koštalo jeste das masa zbog količine koja mi je bila potrebna, ali ni taj izdatak nismo osetili, jer sam ja izložbu tri godine pripremao.

Posle beogradske izložbe, Filipovićevi arhosauri se sele u njegovu kuću gde će ih dopunjavati, jer pošto diplomira ima nameru da upiše postdiplomske studije i nastavi da se bavi njihovom evolucijom i morfologijom. U međuvremenu, kako zbirka bude rasla, izlagaće je, najpre u Novom Sadu, pa u Nišu i, naravno, u svom rodnom Užicu gde će biti najimpozantnija. Što se inostranstva tiče, otvoren mu je poziv Zemaljskog muzeja u Sarajevu, jedinog grada izvan granica Srbije, pored Budimpešte, gde je tokom studija uspeo da otputuje.

- U nauci kojom se ja bavim, Srbija je malo istražena. Krokodil za kojeg danas znamo prilično je jednolična fauna u poređenju sa izumurlom. Nekada su postojali i kopneni krokodili koji su trčali i lovili sisare. Zna se da su živeli na tlu Srbije, o čemu svedoči jedna cela lobanja i jedna vilica iz lokaliteta Popovac kod Paraćina, kao i brojni zubići i delovi koštanog oklopa nađeni kojekuda. Kojoj vrsti pripada naš krokodil, nadam se da ću baš ja jednog dana otkriti.

Da li studirajući ili u slobodno vreme, to je za Filipovića isto, jer, poverava nam, noći provodi čitajući stručnu literaturu ili diskutujući s kolegama na forumu.

Prvi model dinosaura

Prvi model dinosaura pak napravljen je povodom izložbe u „Kristalnoj palati" u Londonu, otvorene 1854. godine, tridesetak godina posle otkrića zuba igvanodona u Engleskoj i samo 12 godina pošto je Ričard Oven, tada najpoznatiji engleski anatom, izdvojio tzv. džinovske guštere u posebnu grupu gmizavaca - navodi prof. dr Vesna Dimitrijević u katalogu beogradske izložbe.

Da kažemo još i to da je prvi rad - „Nalaz molara mamuta na lokalitetu bela zemlja kod Užica" - Boban Filipović objavio još kao student druge godine paleontologije, u Užičkom zborniku, kao i to da su njegove rekonstrukcije dinosaura štampane u monografijama Dougala Diksona (2003) i Skota Frimena (2005).

0 0

Dodajte komentar