Izvor: Danas, 30.Nov.2015, 12:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je četvrti zid veći i čvršći nego ikada
Beograd - Projekat hrvatskog filozofa Srećka Horvata "Filozofski teatar", zahvaljujući kome su u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu tokom poslednjih godinu dana o važnim društvenim, ekonomskim, filozofskim pitanjima, govorili najznačajniji svetski intelektualci - od Tomasa Piketija, preko Slavoja Žižeka, Vanese Redgrejv, do Nikola Amanitija i mnogih drugih, stiže u Beograd.
Pored filozofske debate koju će voditi Horvat, na sceni "Raša Plaović" publici će 1. decembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << od 20.30 biti predstavljen i Bifov rad kroz tekstove koje će čitati Slobodan Beštić. Ulaz je slobodan.
* Pozorišna umetnost nastala je u antičkoj Grčkoj uporedo sa filozofijom, a mnogi filozofi od Aristotela naovamo pisali su o teatru. Koliko su filozofija i pozorište danas povezani?
- Rekla bih vrlo malo, bar kad je reč o lokalnoj umetničkoj sceni. Nažalost, retke su predstave u kojima jasno vidimo da je polazište bilo da kritički sagleda realnost u kojoj se nalazimo. Ustvari imam utisak da je pozorište prestalo da bude mesto prave javne debate, a da je samim tim prestalo i da bude opasno. Publika se uglavnom nalazi u bezbednoj poziciji i vrlo je retko pozvana na bilo kakvu vrstu dijaloga. Često poželim da se vratimo u vremena kada je publika gađala glumce paradajzom kad im se predstava ne sviđa ili kada se ne slažu sa onim što vide na sceni. Danas je četvrti zid veći i čvršći nego ikada i treba ga ponovo razbiti.
* Nekada je Sartr dolazio u Beograd u kome se se u tom trenutku na pozorišnim scenama igrali njegovi komadi. Kako nastaviti tu tradiciju?
- Kultura je ipak odraz vremena u kojem živimo, a kako živimo u prilično apatičnom vremenu u kojem nam deluje izvesnije da će sutra zemlja nestati nego da će se svet radikalno promeniti, onda ne možemo živeti u iluziji da ćemo lako vratiti ona vremena kada je kultura zaista bila bitna. Možemo da se trudimo da određenim delovanjem vratimo pozorištu onu bitnu ulogu razmatranja društvenih pojava koju je nekad imala.
* Kako je došlo do toga da program Filozofski teatar koji vodi Srećko Horvat u HNK započne svoju srpsku epizodu?
- Nakon vrlo uspešne sezone koju je Filozofski teatar imao u Zagrebu, predložila sam Srećku Horvatu da probamo da napravimo saradnju između dve nacionalne kuće sa idejom da se u budućnosti projekat proširi na ceo region. Ideja je da probamo da postignemo istu vrstu kontinuiteta u Beogradu, kao i u Zagrebu, gde se Filozofski teatar sad već događa jednom mesečno. Smatramo da je jako bitno da Narodno pozorište postane mesto u kome će se govoriti o značajnim društvenim pitanjima i u kome će se aktivno promišljati neka drugačija budućnost.
* Prvi gost je italijanski filozof Franko Bifo Berardi. O čemu će govoriti?
- Bifov rad se uglavnom fokusira na ulogu medija i informacionih tehnologija u postindustrijskom kapitalizmu a sve to opet kroz prizmu ljudskih emocija i komunikacija. U razgovoru koji će voditi Srećko Horvat, Bifo će govoriti o aktuelnim društvenim temama, od izbegličke krize do terorističkog napada u Parizu, o svojoj poslednjoj knjizi "Heroji: masovna ubistva i samoubistva" i o budućnosti levice.
* Zahvaljujući programu Srećka Horvata, u HNK već drugu sezonu dolaze vodeći filozofi, teoretičari, aktivisti, poput Slavoja Žižeka, Tomasa Piketija ili Vanese Redgrejv. Koga još možemo očekivati u Beogradu?
- Čekamo najpre da započnemo projekat sa gostovanjem Franka Bifa Berardija i da vidimo kako će publika reagovati a onda ćemo u zavisnosti od toga planirati buduće goste i učestalost. Početkom godine u Laguni izaći će knjiga "Radikalnost ljubavi" u prevodu Srećka Horvata i za sada možemo da najavimo događaj u februaru, na Dan zaljubljenih, specijalno izdanje Filozofskog teatra na temu ljubavi.
* Ima li danas aktivizma u srpskom teatru na sceni ali i izvan nje? Koliko su srpski pozorišni radnici spremni da govore o važnim društvenim pitanjima?
- Nedavno sam u Narodnom pozorištu gledala novo čitanje Sterijinih "Rodoljubaca" u režiji Andraša Urbana i dugo se nisam osećala tako uzbuđeno u pozorištu i to zbog dve stvari. Jedna je to što sam zaista gledala odlično savremeno čitanje klasika a drugo što sam takvu predstavu gledala upravo u Narodnom pozorištu. Smatram da bitna društvena pitanja moraju da se postavljaju i u institucijama, na velikim scenama, pred publikom koja možda nije navikla na takvu vrstu repertoara i predstava. Tu onda zaista mogu da se dogode izvesne promene u svesti gledalaca. A odatle se počinje.
* Srećko Horvat opisuje svoj Filozofski teatar kroz dve reči - avantura i suret. Kada će srpsko pozorište ponovo biti mesto avanture i sureta, iz koga izlazimo kao drugačiji ljudi?
- Nadam se da će Filozofski teatar u Beogradu i susreti sa filozofima, aktivistima, sociolozima, ekonomistima i drugima biti između ostalog inspiracija za neke buduće umetničke projekte koji će iz nekog novog ugla sagledavati realnost i pozivati na dalje dijaloge. Filozofija treba da utiče na pozorište isto koliko i pozorište može na sceni da oživi filozofske misli.
Pozorište kao razonoda
- Publika uglavnom ide u pozorište da se razonodi, opusti, bira komedije, sadržaje koji ih ne opterećuju. Ipak, postoje određeni "ekcesi", često na nezavisnoj sceni a nekada i u institucijama, koji uzdrmaju svest gledaoca, koji zaista na trenutak dovedu do toga da pozorište opet postane mesto javne debate - primećuje Maja Pelević.
.jpg)
