Izvor: Politika, 08.Okt.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuveni „Janoška” na Kolarcu
Koncert „Klasika bez granica” ponudiće u nedelju dela Paganinija, Bramsa, Bizea, Lista i džez standarde u izvođenju popularnog slovačkog ansambla
Slovački „Janoška ansambl”, poznat po tome što prevazilazi žanrove u muzici, nastupiće 11. oktobra u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, na zatvaranju Artlink festivala. Koncert pod nazivom „Klasika bez granica” ponudiće nam dela Paganinija, Bramsa, Bizea, Lista i džez standarde u prepoznatljivom „Janoška” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stilu. Braća Ondrej i Roman, violinisti, sa Františekom, pijanistom, potiču iz familije Janoška koja se tradicionalno bavi muzikom. Počeli su rano da sviraju i završili vrhunske muzičke akademije u Beču i Bratislavi, dok Julijus Darvaš, kontrabasista, četvrti član ansambla, potiče iz familije koja je tri generacije posvećena ovom instrumentu. Svaki od članova ansambla osvajao je značajne nagrade na međunarodnim takmičenjima, nastupao solistički, ali i sa odličnim evropskim orkestrima.
Kako smo saznali, slovački umetnici obožavaju Beograd, kao tinejdžeri su mnogo puta dolazili u našu prestonicu, pamte nas po gostoprimstvu i dobroj hrani. Smatraju da „ne postoji bolja publika, jer ljudi u Srbiji ispoljavaju emocije kada im se nešto dopada, i to ječudesno!”
– Od detinjstva smo imali plan da jednoga dana sviramo zajedno, u ansamblu. To je porodična tradicija. Kada smo odrasli i završiliškolovanje, putevi su nam se razišli. Ondrej je počeo da nastupa kao solista i član Bečke filharmonije, Roman se razvijao ka džezukao solista Bečkog umetničkog orkestra, a Julijus u orkestru Bečke opere, dok sam ja svirao na turnejama sa Robijem Lakatošemširom sveta. Uprkos tome, oduvek nam je nešto nedostajalo, nešto čega smo se sećali iz vremena kada smo svirali u porodici. Samo u ovakvom sastavu možemo da razvijamo muzičke ideje imajući neverovatan osećaj jedan za drugoga i za najmanje međusobne signale. Mislim da smo sa „Janoška ansamblom” pronašli tajzajednički duh i ideju muzike koju pružamo na koncertima i u studiju, odgovorio nam je pijanista František na pitanje otkud potreba da osnuju ovakav kvartet.
O tome ko utiče na izbor repertoara koji neguju i kako bi opisali ono što publika prepoznaje kao „Janoška stil”, saznajemo: – Budući da smo oduvek bili okruženi raznovrsnim muzičkim stilovima, odklasike, džeza, popularne i tradicionalne muzike, razvili smo ljubav prema širokom opsegu muzičkih stilova i njihovom kombinovanju. U početku smo želeli da sviramo virtuozna dela poput Paganinijevog 24. kaprica ili Vaksman Karmen fantazije i osećali smo potrebu da ih povežemo sa našom dušom. Slavni violinista Džulijan Rahlin nas je ovako opisao: „Kao ansambl, oni su dašak svežeg vazduha, kombinujući izuzetanpojedinačni talenat sa porodičnim vezama. Postali su uspešni u izvođenjuu raznovrsnim žanrovima u njihovom jedinstvenom Janoška stilu, a to je stvaranje novog, hibridnog žanra.”
S obzirom na to da potiču iz Slovačke, jedne od četiri zemlje „Višegradske grupe”, František nas upoznaje sa tim da li koriste uticaje slovačkog muzičkog nasleđa.
– Iskreno, naše muzičko nasleđe potiče iz regije stareAustrougarske carevine. Muzički uticaji dolaze iz Mađarske, sa Balkana, iz Slovačke, Češke i, svakako, Austrije. Ovo nasleđe smo uvrstili u muziku koju smo snimili na našem prvom kompakt-disku, koji će biti objavljen u martu za Dojče gramofon.
O saradnji sa pevačima Hoseom Karerasom i Anom Netrebko František ističe: „Uvek je zadovoljstvo iznova nastupati sa tako kvalitetnim umetnicima.Imao sam 16 godina kada sam pošao na prvu svetsku turneju sa RobijemLakatošem. Naši projekti sa Anom Netrebko i Hoseom Karerasom uvek su na nas ostavljali značajan umetnički uticaj. Nastup sa pevačem zahtevaspecifičan osećaj i može se reći da smo ih uključili u našu porodicu.”
Lakoća sviranja na sceni koju pokazuju dolazi nakon godina zajedničkih vežbi i proba, uživanja i slične vizije muzike.
Moja braća, Ondrej i Roman, učili su kod najčuvenijih svetskih učitelja violine Borisa Kušnira i PavelaVernika. Julijus je išao kod Alojza Boša. Ipak, najvažnija stvar u muzici jeste radost i međusobno razumevanje. Braća i ja se zabavljamokada sviramo zajedno, to je ono što daje taj utisak lakoće.
.jpg)
